Profesionalci

Liberalizacija društva – pri čemu se „oslobađanje“ ekonomije očekivano odvija u duhu „slobodnog lova slobodne lisice u slobodnom kokošarniku nad slobodnim kokama“ – donosi nam izazov, upravo bauk, slobode. Kamen spoticanja, ujedno i karakteristični probni kamen društvene liberalizacije predstavlja odnos prema homoseksualnosti. Misli se, i to opravdano, da ukoliko društvo uspe istrpeti homoseksualce, istrpeće potom i štošta drugo. Otud Gej parade u zemljama tranzicije i puta ka EU dobijaju značaj koji umnogome prevazilazi prohomoseksualni povod.

Upravo usled neliberalnog ili nedovoljno liberalnog društva, ovdašnji su homoseksualci na jedan poseban način opterećeni. Skloni su, naime, prenaglasiti i upravo preceniti onaj aspekt sopstvenog identiteta koji je ozloglašen i progonjen. Na taj način stasavaju takoreći profesionalni gejevi, baš kao što, usled istog psihičkog mehanizma, dolazi do profesionalizacije i u domenima nacionalnosti (profi Srbi) i vere.
Nesreća je što su homoseksualci u neslobodnom društvu prinuđeni sebe odveć „gejevski“ razumevati, odnosno svoju seksualnost preozbiljno uzeti. Samoobmanu podstiče i upućenost, ako ne i prinuda, da se druže prevashodno sa drugim homoseksualcima, budući da sa njima dele, pored seksualne orijentacije, i iskustvo progonjenosti. Ova prisilna samoidentifikacija čini da ljudi i ne uobražavaju toliko kada tvrde da „iz aviona“ mogu prepoznati geja. To, međutim, nije stoga što ih odlikuje istančan homofilski ili, boljereći, homofobni njuh, već zato što homoseksualci imaju potrebu, svesno ili ne, svoju seksualnost objavljivati.
U slobodnijem društvenom ambijentu oni bi ostali homoseksualci, u smislu seksualnog identiteta, ali ne bi više bili gejevi, u smislu svetonazora.
Sa liberalizacijom društva, nema sumnje, nastajaće svakojaki identiteti. Pored tradicionalnih, umnogome nametnutih identiteta, pojaviće se i različita „izmotavanja i kerefeke“, „obesti dokonih“, kako se danas obično imenuje svako odstupanje od konvencionalnog. Postoje, naime, zemlje u kojima pojedinim građanima u ličnim dokumentima stoji treći rod/pol, što i nas možebiti čeka.
Nepobitno je, međutim, da će jedino pri takvoj slobodi sazrevanja i slobodi izbora ljudski identiteti postati autentični, upravo više naši nego što su to sada. Ljudi će u većoj meri stvarati svoje identitete, umesto što ih, kao danas, manje-više prinudno usvajaju od porodice i društva. Homoseksualci više neće biti prisilni „gejevi“.
Kada je reč o seksualnim identitetima, o esencijalizmu i konstruktivizmu, o prinudi i slobodi, uvek mi padne na pamet blaženopočivši Džon Holms, zvezda američke porno industrije. Iako je spavao sa više hiljada žena, a u dva navrata se i ženio, Holms se prošetao i kroz izvestan broj gej pornića. Da li je bio toliko siguran u sopstveni seksualni identitet da je za novac mogao imati i seks sa muškarcima? Zaista, ako je neko i mogao biti na gomili sa muškarcima, a da ga to ni na koji način ne odredi, onda je to bio Holms. Iz te maljave gomile on je mogao izaći neokrnjen, kao neupitni pastuv, za razliku od konvencionalnih heteroseksualaca koji bi, pri tom, teško prošli bez ozbiljnijih identitetskih kriza.
Ovde je, međutim, presudno da se Holms, po svoj prilici, oslobodio gađenja spram homoseksualnosti – osećanja koje su dobri, stari, konvencionalni heteroseksualci delimice bili i naučili. Naravno, ne radi se o tome da je društvo nateralo ljude da budu heteroseksualci, a da bi ovi inače pohrlili u istopolni zagrljaj. Ipak, jedno je gađanje, a sasvim drugo (prirodno, rekao bih) odsustvo privlačnosti. Prosečan heteroseksualac se, naime, gadi homoseksualnosti, dok ga seks sa gumenom lutkom naprosto ne privlači, smatra ga budalastim. Zanimljivo je, uzgred rečeno, da se odbojnost prema homoseksualcima sve više estetizuje („baca se pegla“), umesto ranijeg moralizovanja.
Sigurno je da će sa liberalizacijom (i „odgađivanjem“) u našem društvu, dugoročno gledano, biti više ako ne homoseksualaca, a ono homoseksualnih odnosa. Međutim, još je sigurnije da će biti više srećnih, celovito ostvarenih ljudi – upravo onih koji više neće biti taoci svog seksualnog identiteta.

Ivan Kovač