trg_fontane
Promocija dvojezične knjige „Óbecse a polgárosodás útján – Bečej na putu ka građanskom društvu“ upriličena je 9. novembra u svečanoj sali Skupštine opštine Bečej, kojoj su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, ustanova, institucija i građani.
Reč je o publikaciji koja je „rezultat“ prekogranične saradnje Srbije i Mađarske, u čijem stvaranju je učestvovala grupa autora, naučnika i istraživača iz različitih oblasti iz obe države, a sve to, u jednu celinu, uredio je i uobličio dr Norbert Gleser, glavni urednik, dok je opština Bečej izdavač i finansijer knjige.
O knjizi su govorili Vuk Radojević, predsednik opštine i Peter Knezi, predsednik Skupštine opštine Bečej, zatim Sava Stražmešterov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, dr Gabor Barna, profesor fakulteta Univerziteta iz Segedina, Viktor Škrabanj, akademski slikar i počasni građanin opštine Bečej, Dušan Opinćal, istoričar, Ilona Varnju, profesor, Jasmina Jakšić, jedan od autora knjige i dr Norbert Gleser, glavni urednik. Svi su bili saglasni da je reč o kapitalnom delu kakvo Bečej zaslužuje i koje predstavlja „trag u vremenu“ za buduće generacije.
„Ova publikacija jeste primer multikulturalnog suživota u opštini Bečej i verujem da će poslužiti generacijama koje dolaze da shvate suštinu odnosa koje smo gradili svi mi zajedno u prethodnom periodu, koje negujemo danas i koje ćemo baštiniti u narednom periodu“, rekao je predsednik opštine Vuk Radojević i naglasio da je ovaj projekat započet u mandatu prethodne Skupštine opštine Bečej, a zadovoljstvo da se on zaokruži pripalo je predstavnicima nove vlasti.
Predsednik Skupštine opštine Bečej Peter Knezi je rekao da je reč o „istorijskom danu“ s obzirom na to da je ovo „prva knjiga u više od 900 godina istorije grada, koja je dokumentovana slikama, rečju i dokumentima, i obuhvata period od 1850. do 1950. godine kada se naš grad zaista razvio u onom smislu i onom obliku u kojem ga danas mi vidimo i znamo. To je sigurno bio najbogatiji period u razvoju, kako društvenom i političkom, tako i ekonomskom, i iz tog perioda su sva dostignuća u kojima i danas uživamo.“
Monografija „Bečej na putu ka građanskom društvu“ nam daje „najsveobuhvatniju sliku o duhovnom, istorijskom, političkom, privrednom, socijalnom i kulturnom kontekstu jednog društva, koji je svoju građansku emancipaciju i manifestacije doživeo mnogo ranije i snažnije nego mnoge sredine tog vremena“, rekao je Sava Stražmešterov i naglasio da je posebna vrednost ove knjige što je ona „plod saradnje mađarskih i naših naučnika i istraživača, čime je potvrđeno nastojanje dveju država da se obezbede uslovi za intenziviranje prekogranične saradnje, posebno u oblasti kulture u kojima imamo već dobre rezultate“, a da je još mnogo materijala prepušteno budućim autorima i istraživačima da upotpune ovaj „ambiciozni projekat“. U tom smislu je govorila i Jasmina Jakšić i rekla da „u ovoj knjizi imamo priliku da vidimo istoriju privatnog života Bečeja, a takve knjige su nešto što se retko može videti i pročitati kod nas“. Gabor Barna je naglasio da izdavanje ovakve knjige „daje smisao čovekovom naučno-istraživačkom radu i smisao nastojanjima i trudu da se otkriju neki detalji prošlosti koji mogu da posluže kao nauk dolazećim generacijama, kako može da se razvija neka sredina u pozitivnom duhu, da neguje i stvara trajne vrednosti i vrednosti koje će biti putokaz za dolazeće naraštaje“.
Na kraju je o knjizi govorio i glavni urednik Norbert Gleser koji je kazao da knjiga ne sagledava istoriju javnog života ili politike u Bečeju, nego želi da prikaže kako se razvijao građanski život u Starom Bečeju i da prikaže proces kroz koji su nastale karakteristične crte Bečeja. „Misija ove knjige je da pokaže zajedništvo građana opštine, da jača svest o zajedničkoj prošlosti i na primerima predaka ukaže na važnost svakodnevne sloge u životu i napretku zajednice“, rekao je između ostalog Gleser.
Tokom književne večeri, počasni građanin Bečeja, akademski slikar Viktor Škrabanj je iskoristio priliku da još jednom iskaže zahvalnost i gradu i građanima opštine Bečej i lokalnoj samoupravi, kojoj je poklonio jednu svoju sliku, pastel velikog formata.
Program su svojim nastupom upotpunile muške pevačke grupe „Đida“ i „Botra“.
Povodom promocije knjige „Bečej na putu ka građanskom društvu“ nešto ranije priređene su i dve prateće manifestacije u Gradskom muzeju i Narodnoj biblioteci.
U prostorijama Gradskog muzeja Bečej 7. novembra otvorena je izložba „Građansko društvo u zbirkama Gradskog muzeja“, koja je posvećena građanskom društvu u Starom Bečeju u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Izložbu je otvorila direktorica Muzeja Vojvodine, dr Agneš Ozer, koja je rekla da izložba prikazuje malu sintezu istorije Bečeja i obrađuje važan period na prekretnici vekova i razvoj građanstva u Bečeju.
O izložbi je govorio istoričar umetnosti Radoslav Mihailović, a posetioci su imali priliku da pogledaju eksponate iz arhiva sva četiri odseka (istorijski, umetnički, etnološki i arheološki) Gradskog muzeja. Među izloženim eksponatima, od kojih je većina prvi put pred očima javnosti, su istorijski dokumenti, recimo, originalni primerak privilegija cara Franca Josifa iz 1800. godine o promeni Statuta Potiskog krunskog distrikta, zatim uvećane fotografije prvih industrijskih fabrika i zanatskih radnji, kao i kolektivne ili pojedinačne fotografije njihovih vlasnika. Izložene su fotografije i planovi reprezentativnog graditeljskog građanskog nasleđa Bečeja, portreti građana iz vremenskog perioda od početka 19. veka pa sve do tridesetih godina 20. veka među kojima je i portret baronice Eufemije Jović, dela Uroša Predića i drugih umetnika tog vremena.
Istim povodom je 8. novembra u holu Narodne biblioteke otvorena izložba „Čitanje i putovanje među bečejskom elitom na prekretnici 19. i 20. veka“, na kojoj su posetioci bili u prilici da pogledaju multimedijalnu prezentaciju izložbe ili izložbene panoe koji su tematski raspoređeni i na kojima su kroz članke, tekstove, razglednice i druge pisane dokumente predstavljeni segmenti razvoja građanskog društva u Bečeju.
LJ.M.
