Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Protest bivših zaposlenih u PIK-u „Bečej“: Očekuju otpremnine od države

Protest bivših zaposlenih u PIK-u „Bečej“: Očekuju otpremnine od državetrg_fontane

Nakon četiri godine stečaja i rešenja suda o bankrotu PIK-a „Bečej“ u maju prošle godine, kombinat je sredinom decembra na javnoj licitaciji prodat „MK grupi“ Miodraga Kostića za 45,5 miliona evra. Krajem prošle godine svi zaposleni nekadašnjeg giganta ostali su bez posla i upućeni su na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Od tada deo zaposlenih je ponovo primljen u kombinat, reč je o 650 ljudi.
Radnici su krajem januara počeli da se okupljaju ispred opštinske zgrade, tražeći pomoć od opštine i države, koja im je, kako kažu, obećana. Sedamdesetak radnika svakodnevno je tražilo da im se obrati predsednik opštine i da im pruži odgovore.

Inače, novi vlasnik kombinata nema obaveza iz oblasti socijalne zaštite, jer je kupio samo imovinu.
Na pitanje novinara da kažu šta tačno zahtevaju, bivši radnici PIK-a rekli su da nemaju određene zahteve, već da se osećaju prevarenim i da očekuju pomoć koju su im obećali njihovi predstavnici sindikata, a to je, kako su rekli, dogovoreno na sastanku u Vladi Srbije, kojem su prisustvovali njihovi sindikalisti, novi vlasnici iz „MK grupe“ i predstavnik lokalne samouprave.
Nekadašnji predsednik nekadašnjeg sindikata „Nezavisnost“ u PIK-u Aleksandar Pešić je rekao da bivši radnici „ne terete“ novog vlasnika kombinata, „MK grupu“ ni za šta, „jer je ona, u skladu s zakonskim odredbama preuzela kompaniju bez obaveza prema zaposlenima. Od njih nismo dobili nikakva obećanja. Ali, od vlade jesmo. Žalosno je da u stečaju, primera radi, jedna svinja i jedna krava vrede više od majke s troje dece. Od 13.000 dinara sa biroa za nezaposlene ne može se preživeti“, rekao je Pešić.
O tome šta će biti sa nekadašnjim zaposlenima u PIK-u predsednik opštine Vuk Radojević je rekao da se na sastanku u Vladi Srbije opština obavezala da će uz pomoć države preuzeti brigu o onima koji su ostali bez posla.
„Nakon prve privatizacije, kada je kombinat prodat kompaniji ’Irva investicije’ (i investicionom fondu sa Britanskih Devičanskim Ostrva; prim. nov.) zaposleni su prodali svoje akcije novom vlasniku i tu je prestala svaka obaveza države po pitanju socijalne zaštite, odnosno što se otpremnina tiče. Nakon druge privatizacije, koja je obavljena iz bankrota, novi vlasnik je rekao da će oko 650 radnika biti dovoljno za nastavak rada u novom preduzeću. Najveći problem je što je stečajni upravnik 28. decembra, bez ičijeg znanja u lokalnoj samoupravi podelio otkaze svim zaposlenima. Sada se čeka sistematizacija radnih mesta, da bi grad uz pomoć države mogao da pomogne svima koji će ostati bez posla. Sredstva za tu namenu obezbedila je vlada i odmah po okončanju sistematizacije moći će da se raspodele“, rekao je Radojević, a prenelo je više medija.
Ovaj veliki socijalni problem za celu opštinu sada čeka svoj epilog. Međutim, neobičan presedan predstavlja odluka Vlade Republike Srbije da preuzme obaveze socijalnog programa u privatnoj kompaniji.
Podsetimo, PIK „Bečej“ je privatizovan sa dugom od oko 18 miliona evra. Nakon raskida privatizacije i proglašenja stečaja, koji se završio bankrotom, dug je narastao na preko 80 miliona evra.
Do zaključenja ovog broja novina nismo uspeli da stupimo u kontakt sa bivšim stečajnim upravnikom Pavelom Severinjijem, kao ni sa novim direktorom, Petrom Pješčićem, da dobijemo odgovore na pitanja koliko radnika i kada će biti vraćeni na posao i na koji način su zaposleni otpušteni krajem decembra prošle godine. Ostalo je još mnogo pitanja bez odgovora, a to su između ostalih da li je aktuelni vlasnik PIK-a potpisao bilo kakav dokument o tome da li će ljude vraćati na posao, da li će oni potpisivati ugovore na određeno vreme ili na neodređeno, šta će biti sa tim radnicima, ako se u toku njihovog ugovora završi sistematizacija a njima prestane radni odnos, da li će i oni imati pravo na obećanu otpremninu, da li će, na primer, „MK grupa“ svoje potrebe za radnom snagom popuniti ljudima sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i po tom osnovu ostvariti zakonske benefite, da li postoji neki dogovoreni vremenski okvir do kada se mora razrešiti ova situacija?
Nema odgovora ni na pitanje koje je ministarstvo obezbedilo novac za navodne otpremnine i od koga je uzet taj novac?
Do današnjeg epiloga priče o nekadašnjem gigantu dovelo je pre svega bežanje od restrukturiranja kombinata, smanjenja broja zaposlenih i modernizacije u skladu sa potrebama tržišta, potom i loša privatizacija i postprivatizaciona dešavanja.
Najzad, PIK je prouzrokovao godinama „predosećane“ socijalne probleme. Stiče se utisak da na okupljanjima ispred gradske kuće učestvuju samo radnici kojima je posao u kombinatu bio jedini izvor prihoda. Kako god se problem ovih ljudi razreši, ostaće velika gorčina i pitanje neke treće strane, odnosno velikog broja građana koji nikada nisu dobili bilo kakvu pomoć od države. Na kraju, samo po sebi nameće se kao zaključak i kao pitanje za državne organe: dokle će poreski obveznici da plaćaju nečiju bahatost i nemar i do kada će pojedina preduzeća biti pomagana i subvencionisana, a ostala ne?

 

Kada je hrana adut Srbije?

Uprkos tome što se stalno priča da je Vojvodina špajz Evrope itd, proizvođač hrane PIK „Bečej“ je u geografskom centru Vojvodine ipak bankrotirao.
O hrani je govorio i predsednik „MK grupe“ – novi vlasnik PIK-a – Miodrag Kostić u intervjuu „Proizvodnja hrane glavni adut Srbije“ objavljenim u Nacionalnoj poslovnoj reviji u januaru.
Na pitanje kako vidi srpsku poljoprivredu i njenu perspektivu, Kostić je odgovorio: „Činjenica je da se već duže vreme govori da su nam poljoprivreda i proizvodnja hrane glavni aduti i strateška grana razvoja, ali, zapravo, malo toga se radi da to i postanu. Poljoprivredu Srbije karakteriše proizvodnja koja je tehnološki na nižem nivou, što utiče i na ukupnu produkciju. Primera radi, Srbija ima najmanji izvoz u regionu (osim BiH i Rumunije). Makedonija ostvaruje dvostruko, a Hrvatska trostruko veći izvoz hrane po hektaru obradive površine iako su im potencijali neuporedivo manji od naših. Istovremeno, u Srbiji ima više stotina hiljada hektara zemljišta koje niko ne koristi, što je automatski godišnji manjak za državu od nečega od čega bi mogla da zaradi. Potrebno je zemlju dati onima koji znaju njome da upravljaju, a agrarnu politiku kreirati prevashodno u pravcu osposobljavanja vlasnika većinskih resursa da se nose sa budućim izazovima tržišta. Samo na taj način možemo obezbediti sopstvenu prehrambenu sigurnost i izbeći zavisnost u procesu brze globalizacije ukupnih ekonomskih odnosa. Pored toga, da bismo više izvozili neophodno je više investitora koji bi umesto pet proizvodili deset tona po hektaru kukuruza, koji bi doneli nove menadžerske metode, know-how pristup i savremene tehnologije“.

 

 

Šta planira generalni direktor?

Nedavno postavljeni generalni direktor PIK-a „Bečej“ Petar Pješčić dao je izjavu samo za RTV, kada je naveo da novi menadžment ima mnogo posla.
„Treba dovesti nedostajuće stručnjake, podići produktivnost preostalih 650 radnika i modernizovati kombinat. Tendencija nam je da unapredimo rad svih postojećih jedinica i da ih podignemo na nivo ’MK grupe’. Želimo da svaku pojedinačno: Ratarstvo, Svinjarstvo, Semenarstvo, Doradu semena… sve ono što već imamo u svom portfoliju podignemo na nivo ’MK grupe’, a da one druge koje nemamo organizujemo tako da budu što uspešnije“, rekao je Pješčić.
Za sada je pod znakom pitanja opstanak Ribnjaka, zbog previsoke cene zakupa od 300 evra po hektaru i održavanja dvorca Fantast oko kojeg još nema dogovora sa Maticom srpskom, navodi RTV.

Rukovodioci kombinata

Otkad je „MK grupa“ preuzela gazdovanje PIK-om, u registru Agencije za privredne registre upisani su generalni direktor i direktori kombinata (do prodaje zakonski zastupnik kombinata bio je stečajni upravnik Pavel Severinji). Generalni direktor PIK-a je sada Petar Pješčić, a direktori su Radenko Spremić i Nemanja Vuković.

S.T.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *