I pored najava iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) tokom zime da postoje velike šanse da se ukine protivgradna odbrana i nezaštićenim ostave stotine hiljada oranica u Srbiji, to se ipak neće desiti, barem ne u prva dva-tri meseca sezone (odbrana se organizuje od 15. aprila do 15. oktobra). Naime, u maloj sali Skupštine opštine Bečej prošlog četvrtka je RHMZ organizovao obuku za strelce odbrane od grada.
Željko Raičević šef radarskog centra Bajša i Milan Živković iz istog centra, su bečejskim strelcima (bilo je prisutno njih 17) govorili o merama zaštite na stanicama, komunikaciji, dejstvima i ubojnim sredstvima koja se koriste protiv gradonosnih oblaka.
Na pitanje da li obavezna godišnja obuka strelaca znači da će usevi i objekti biti zaštićeni naredne sezone od grada, a poljoprivrednici spokojni, Raičević je odgovorio: „Krenuli smo da radimo obuku i pripremu sezone, a koliko vremena ćemo dejstvovati još ni sami ne znamo. Vlada je državnim organima preporučila smanjenje broja zaposlenih službenika, a to je pogodilo i sektor odbrane od grada RHMZ-a. Od 200 radnika 107 je pripremljeno za odlazak, a sa onima koji će ostati nemoguće je šest meseci pokriti teritoriju koju branimo. Imamo i nedovoljan broj raketa, samo 4.000, a to će, prema iskustvu efikasnosti iz 43 sezone rada, biti dovoljno samo do kraja maja“.
Rešenje da se predstojeća sezona „izgura“ do kraja Raičević vidi i u naporima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva finansija, koja pokušavaju da obezbede 200 miliona dinara kojim bi se kupio dovoljan broj raketa (oko 8.000).
Radarski centar u Bajši Radarski centar u Bajši osnovan je 2001. godine i sprovodi odbranu od grada na većem delu teritorije Bačke i severnog Banata (16 opština) na površini od 715.625 hektara (od toga je poljoprivredna površina 629.427 hektara). Na teritoriji opštine Bečej postoji 11 protivgradnih stanica, od kojih je 10 u funkciji, sa 20 izvršilaca koji brane teritoriju od oko 44.000 hektara. |
On je rekao i da ne veruje da iza najava za ukidanje protivgradne odbrane stoji lobi osiguravajućih društava, jer ona u svetu rade zajedno sa organizacijama koje obavljaju zaštitu od gradonosnih oblaka: „To je dugogodišnja praksa koja dobro funkcioniše. Nigde u svetu nećete videti da privatne organizacije ’drže’ protivgradnu zaštitu. Na nedavno održanoj sednici Odbora za poljoprivredu doneta je odluka da se ova materija zakonski uredi. Uskoro bi trebalo da bude napisan Zakon o protivgradnoj zaštiti, čijim bi usvajanjem bilo obezbeđeno normalno funkcionisanje odbrane od grada RHMZ-a“.
Posle obuke strelci su u neformalnom razgovoru sa predstavnicima Radarskog centra iz Bajše govorili i o materijalnoj nadoknadi za 24 časovno dežurstvo tokom šest meseci koje iznosi 4.000 dinara mesečno. Taj iznos izdvaja država, ali i opštine dotiraju svoje strelce. Tako, na primer, oni u Vrbasu, Somboru i Kruševcu dobijaju plus 4.000, a u opštini Blace čak 9.000 dinara.
Bečej je jedna od retkih opština u Vojvodini koja ne dotira svoje strelce.
S. Malešev