Psi lutalice: Nepoželjan najbolji čovekov prijatelj

Kako je čovekov najbolji prijatelj – pas – postao nepoželjan, napušten, odbačen, lutalica koji „pravi probleme“? Da li činjenica da je na ulicama sve veći broj napuštenih pasa – nekadašnjih kućnih ljubimaca koji izgladneli tumaraju, koje iz straha ljudi muče i maltretiraju – govori o nama ili o društvu u kojem živimo?

Ovo su samo neka od pitanja na koja bismo prvo trebali sami da odgovorimo, a potom da potražimo i delotvorno rešenje. Na ovaj „problem“ ljudi različito gledaju, neki optužuju vlasnike pasa, neki nadležne, smatrajući da ne rade dovoljno u cilju rešavanja problema, a neki su pak stali na stranu životinja i u zaštitu njihovih prava. Naizgled svako ima „čvrste“ argumente i pravo, ali prihvatljivo rešenje za sve još uvek nije pronađeno.
U proteklih mesec dana zbog prisustva velikog broja napuštenih pasa na ulicama, pojedinci i predstavnici mesnih zajednica upućivali su pozive nadležnim službama da intervenišu i uklone pse sa ulice.
U Bačkom Petrovom Selu građani su prikupljali potpise za peticiju kojom su tražili da se ovaj problem reši, a upravo u to vreme je jednu meštanku i ujeo pas, što je izazvalo revolt kod građana.
Iz Mesne zajednice Mileševo-Drljan takođe su apelovali da se interveniše jer se psi u čoporima skupljaju oko škole i drugih mesta gde ima mnogo ljudi.
Predstavnici nadležnih služ-bi su saglasni da je osnovni problem u vlasnicima kućnih ljubimaca koji ne vode računa o svojim životinjama.
„Odakle psi na ulici? Svaki pas je imao svog gazdu koji nije vodio brigu o toj životinji, nije je ni čipovao, jer da ju je čipovao, znali bismo čiji je i vratili bismo ga vlasniku. Psi nisu krivi za to što su na ulici. Pitanje je koliko je pravo rešenje to što se pokušava: da se hvataju psi i odvode u prihvatilište, jer već sutra mogu da se nađu na ulici neki drugi psi nekih drugih neodgovornih vlasnika“, rekao je Šandor Česak, radnik u bečejskom prihvatilištu za pse.
Luka Mandić, direktor Veterinarske stanice Bečej, objasnio je da je za sve pse koji se nađu na javnim površinama a nisu čipovani, odgovorna opština i Komunalac, a ukoliko neko svog čipovanog psa pusti na ulicu pa on ujede nekoga, odgovoran je vlasnik. „Ljudi se uglavnom neodgovorno ponašaju, vode pse bez povoca i korpe, a obavezni su da na taj način zaštite građane od svog psa. To su sve stvari koje su više pitanje savesti i vaspitanja građana i smatram da treba više raditi na edukaciji stanovništva. Način rešavanja problema jeste azil za pse, a taj prostor očigledno nije dovoljan, jer ima mnogo više pasa nego što može da stane. Trebalo bi proširiti kapacitet da bi mogli svi psi da se uhvate. Prošle godine je u azilu bilo oko 200 pasa“, rekao je Mandić.
Korak ka rešavanju problema je bilo osnivanje prihvatilišta za pse pre pet godina, koje je u nadležnosti Komunalca, a do kraja prošle godine postojao je tehnički sporazum o saradnji između Udruženja za zaštitu životinja „Taura“ i Komunalca, koji su zajednički učestvovali u zbrinjavanju pasa i funkcionisanju prihvatilišta. Ta saradnja, međutim, nije obnovljena jer, kako su predstavnici „Taure“ nedavno rekli na jednoj tribini, opština nije poštovala dogovor. Tu saradnju sada nastavlja novoosnovano Udruženje za zaštitu životinja i prirode Bečej, čija je predsednica Livia Molnar rekla da je ono zaduženo za organizaciju poslova u vezi sa sterilizacijom i udomljavanjem pasa iz prihvatilišta do daljeg, održava kontakte sa donatorima iz inostranstva i pomaže oko brige o psima u prihvatilištu.
U prihvatilištu rade dva radnika (jedan u stalnom radnom odnosu i jedan angažovan preko omladinske organizacije) i angažovan je jedan zoohigijeničar (pola radnog vremena). Za funkcionisanje prihvatilišta iz opštinskog budžeta za prošlu godinu trebalo je da se obezbedi 1,3 miliona dinara, međutim, prema informacijama iz Komunalca dobijeno je samo 648.000 dinara, i ta sredstva su namenjena za tehničke stvari, korišćenje automobila, benzin, registraciju, popravke automobila, plate radnika, režijske troškove… Sa druge strane, hrana, lečenje, sterilizacija i ostalo se obezbeđuje od donacija iz inostranstva zahvaljujući Moniki Brukner i u saradnji sa Udruženjem za zaštitu životinja i prirode Bečej.
Prema mišljenju Eržebet Feher, direktorice Komunalca, prihvatilište za pse dobro funkcioniše, međutim, ona je rekla da bi služba bolje funkcionisala kad bi mogli da prošire kapacitet prihvatilišta i zaposle više radnika, ali samo u slučaju da dobiju planirana sredstva, jer prema njenim rečima, ni za angažovanje zoohigijeničara nije dobijen novac u planiranom iznosu – od 716.000 dobijeno je 341.000 dinara.
Ona je rekla da po planu rada u toku nedelju dana zoohigijeničar i radnik iz prihvatilišta dva puta izlaze na teren, jednom u Mileševo i Radičević, a potom u Bačko Gradište i Bačko Petrovo Selo, zatim obilaze teren u Bečeju ali ne mogu svaki dan svuda da budu.

Vakcinacija je obavezna

Jedna od osnovnih mera u zaštiti kako životinja, tako i vlasnika i drugih građana je vakcinacija pasa i mačaka i čipovanje.
Direktor Veterinarske stanice je skrenuo pažnju na to da je u toku vakcinacija pasa po pozivu, na koji su obavezni da se odazovu svi vlasnici kućnih ljubimaca.
„To je naređena mera od strane države: svi vlasnici pasa moraju vakcinisati i čipovati svoje pse. Ne izlazimo na teren zbog procedure oko čipovanja i vakcinacije, nego vlasnici pse treba da dovedu u veterinarsku stanicu. Sada se vakcinacija i čipovanje radi o trošku vlasnika i iznosi 725 dinara, a ako je pas već obeležen, vakcinacija i vakcina koštaju 525 dinara. Vakcinacija se radi od 8 do 14 časova, ona je obavezna i važna s obzirom na opasnost od besnila koje je prisutno i na teritoriji opštine Bečej i u celoj Vojvodini. Bilo je besnih lisica, nekoliko uginulih lisica smo prošle godine nosili na analizu, a čim ima jedne, ima ih još, jer divlje životinje su nosioci virusa. Bolest besnila je neizlečiva i od nje se umire. Apelujem na građane da se odazovu pozivu za vakcinaciju, jer ljudi su nesavesni, kriza je, skupo je i broj vakcinisanih pasa opada“, rekao je Luka Mandić.

„U ovakvom terenskom radu ili izlasku na teren po pozivu građana često se dešava da radnici ne nađu nijednog psa, jer oni nisu na istom mestu, tu pokušavamo da uspostavimo saradnju sa građanima koji su zvali i zamolimo ih da hranom pokušaju da zadrže pse dok ekipa ne stigne na lice mesta. A često se dešava i da vlasnici puste svoje ljubimce na ulicu da se istrče, a onda ih drugi građani prijave kao pse lutalice, i kad ekipa izađe na teren, psi su se već vratili u svoje domove“, objasnila je Feher i dodala da je ekipa iz prihvatilišta po peticiji građana iz Bačkog Petrovog Sela iste nedelje dva puta sprovela akciju hvatanja pasa (uhvaćeno je osam pasa), a pretprošlog petka su intervenisali po pozivu iz Mileševa i Drljana gde su uspeli da uhvate samo dva psa, ali će akcija biti ponovljena u narednom periodu: „Uhvaćeni psi se par dana drže u karantinu, prati se njihovo stanje, onda dolazi veterinar koji ih čipuje i vakciniše i to mi plaćamo iz našeg budžeta“, rekla je Feher.

Prema podacima iz Komunalca, u prihvatilištu se trenutno nalazi 188 pasa. Tokom prošle godine uhvaćeno je i sklonjeno sa ulica 370 pasa, od toga je 32 vraćeno vlasnicima, 95 je uginulo, na 8 pasa je urađena eutanazija, dok je 175 udomljeno, a od toga je 115 pasa nove vlasnike pronašlo u inostranstvu.
Po podacima iz prošle godine sterilisano je 40 pasa (34 su doneli građani), kao i 22 mačke.
Što se sterilizacije kućnih ljubimaca tiče, ono je jedno od mogućih rešenja za smanjenje broja napuštenih pasa i ovaj postupak se besplatno obavlja u prihvatilištu. Građani mogu da se jave na brojeve telefona: 064-15-35-775 ili 064-89-31-707 i da zakažu termin.

LJ.M.