Put između Bečeja i Mileševa: Ničije udarne rupe

Na putu R-108 između Bečeja i Mileševa – po novoj kategorizaciji državni put II A reda, broj 109 – zjape ogromne udarne rupe veličine čak dva automobilska točka i dubine oko 20 centimetara. Te udarne rupe odavno nisu zakrpljene, a samo u poslednjih dvadesetak dana najmanje četvoro Bečejaca je zbog njih doživelo nezgode. Tri automobila su ostala bez guma (izbušene) kada su noću „upala“ u rupe, a zahvaljujući sreći nije bilo povređenih. Jedan Bečejac je takođe upropastio gumu na automobilu, ali danju, jer nije imao mogućnosti da izbegne rupu – iz suprotnog pravca je dolazilo vozilo.

Oštećeni su najavili da će od nadležnih zatražiti nadoknadu štete.

Stiče se, međutim, utisak da za održavanje puta između Bečeja i Mileševa niko nije nadležan.

U želji da saznamo ko bi trebao da zakrpi udarne rupe na tom putu, obratili smo se Javnom preduzeću Putevi Srbije, pokrajinskoj administraciji, preduzeću Vojvodinaput-Bačkaput i lokalnoj Direkciji za izgradnju.

Na internet stranici preduzeća Vojvodinaput-Bačkaput a.d. u stečaju navodi se da se deo firme – punkt Bečej, sa sedištem na Petrovoselskom putu 3 – bavi poslovima redovnog i zimskog održavanja puteva na svom području, ali i na izgradnji i obnovi puteva. Putna mreža koju pokriva punkt Bečej iznosi 45 kilometara magistralnih i 116 kilometara regionalnih puteva. Među njima je i put R-108 Mileševo-Bečej u dužini od 22,4 kilometra, gde zjape ogromne udarne rupe.

Prema informacijama iz firme Vojvodinaput-Bačkaput, navedeni podaci sa sajta danas nisu tačni, jer internet prezentacija firme nije ažurirana u poslednje dve godine. Naime, ova firma više ne održava pomenutu deonicu puta. Službenica u sektoru tehničkog održavanja u firmi Vojvodinaput-Bačkaput je rekla da je put R-108 između Bečeja i Mileševa po novoj kategorizaciji puteva lokalni put. „Lokalni putevi su prošle godine u septembru pripali pokrajinskoj vladi i mi nemamo pravo da ih održavamo, pošto Putevi Srbije, za koje mi radimo, održavaju samo puteve prvog reda, a ovo je put drugog reda iliti lokalni put i tu ne smemo ništa da radimo, osim u slučaju ako opština bude našla neke pare pa da nas angažuje da radimo na tim putevima, jer ni pokrajina nema para za te puteve“.

Na pitanje kada je firma Vojvodinaput-Bačkaput poslednji put krpila rupe na putu između Bečeja i Mileševa, službenica je odgovorila da je to bilo zimus, prilikom zimskog održavanja puteva. „Krpili smo rudbitom (specijalna asfaltna mešavina, pogodna za rad na niskim temperaturama; prim a.), tek toliko da se ljudi ne bi izlomili, a rudbit drži do prvog toplog vremena“.

Direktor Direkcije za izgradnju Bečej Goran Matić je na pitanje da li je Direkcija nadležna za održavanje puta R-108 između Bečeja i Mileševa, odgovorio da nije nadležna, jer se radi „o državnom putu koji je prebačen u nadležnost pokrajine“. Na opasku da su iz firme Vojvodinaput-Bačkaput rekli da je taj put od prošlog septembra lokalni put, Matić je rekao da se, po informacijama iz Puteva Srbije, radi o državnom putu II reda koji je u nadležnosti pokrajine.

Direkcija održava samo lokalne puteve na teritoriji opštine Bečej, rekao je Matić.

Za održavanje puteva prvog i drugog reda (nekadašnji regionalni putevi) zaduženo je JP Putevi Srbije. Prioritetna obaveza ovog državnog preduzeća je održavanje puteva, navodi se na internet sajtu Puteva Srbije i dodaje se: „JP Putevi Srbije je dužno da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu magistralnih i regionalnih puteva i da omogući bezbedno i nesmetano odvijanje saobraćaja na njima. Izrada tehničke dokumentacije, izgradnja i rekonstrukcija državnog puta prvog i drugog reda, njegovog dela ili putnog objekta ustupaju se putem javnog nadmetanja“.

Redakcija novina uputila je pitanje i Putevima Srbije o tome u čijoj je nadležnosti put između Bečeja i Mileševa. Iz Puteva Srbije je stigao odgovor da je upravljač mreže državnih puteva II reda na teritoriji Vojvodine pokrajinska vlada.
Na isto pitanje je odgovorio i predstavnik pokrajinske administracije, stručni saradnik za drumski saobraćaj i putnu privredu u Odeljenju za industriju, saobraćaj i telekomunikacije u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Endre Šurjan. On je rekao da nekadašnji put R-108 (deonica Bečej-Mileševo) po novoj kategorizaciji nosi oznaku državnog puta II A reda, broj 109. Putevi drugog reda su regionalni putevi, mada ta terminologija više ne postoji. Radi se o putu koji je danas u nadležnosti pokrajine, te bi pokrajina trebala da sanira i udarne rupe na deonici između Bečeja i Mileševa. Međutim, to je zasad neizvodljivo, objasnio je Šurjan, jer još nije donet potreban propis o finansiranju poslova održavanja puteva i u aktuelnom pravnom vakuumu zasad niko ne održava pomenuti put. Šurjan je izjavio da je Vlada Vojvodine prošle nedelje uputila zaključak Vladi Srbije s zahtevom da putevi u Vojvodini ponovo pređu u nadležnost JP Putevi Srbije do trenutka donošenja propisa i obezbeđivanja novca. Predstavnici Vojvodine očekuju odgovor od Vlade Srbije najkasnije tokom sledeće nedelje.

Kako nadoknaditi štetu?

Na internet stranici Auto-moto saveza Srbije (AMSS) piše šta treba učiniti za nadoknadu štete u slučaju oštećenja vozila, koje je nastalo kao posledica oštećenog kolovoza – udarne rupe i slično. Po uputstvu AMSS najpre treba pozvati saobraćajnu policiju koja će da napravi zvanični zapisnik, fotografiše oštećenje na vozilu i ono na putu; ukoliko policija nije u mogućnosti da izađe na teren, treba obezbediti dva svedoka i napraviti dovoljno snimaka koji će poslužiti kao dokaz da je oštećenje na putu dovelo do oštećenja automobila; potom je potrebno otići do osiguravajuće kuće u kojoj je vozilo osigurano kako bi se procenila šteta; sa zapisnikom policije i ostalim dokazima potom se treba obratiti za nadoknadu štete preduzeću za puteve koje je nadležno za održavanje određene deonice puta, piše na sajtu AMSS.

Inače, do odštete se dolazi sporo, tvrde u Komitetu za bezbednost saobraćaja, kojima se oštećeni javljaju za pravnu pomoć. Kažu da veliki broj oštećenih odustane zbog odugovlačenja procedure.

Naravno, postoji mogućnost i podnošenja tužbe protiv odgovornog preduzeća za određenu deonicu puta.

Kuda ide novac od putarine?

O tome kuda ide novac od putarine i akciza ne znamo mnogo danas, a nismo znali mnogo ni ranijih godina. Za dnevni list Blic je 2011. godine o putevima novca govorio direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak, međutim, ni nakon čitanja njegove tadašnje izjave nije jasno kuda ide novac. Naime, u tadašnjem Blicu se navodilo: „U kasu JP Putevi Srbije, preduzeća koje odgovora za stanje puteva u zemlji, godišnje se slije najmanje 300 miliona evra. Taj prihod je, po rečima Zorana Drobnjaka, direktora ovog preduzeća, oko 150 miliona od naplate putarine, odnosno oko 180 miliona od akciza. Na pitanje gde odlazi sav taj novac, Drobnjak odgovara da se ulaže u klizišta, projektovanje koridora 10, magistralnih puteva… ’Da bi se redovno održavalo svih 11.000 kilometara puteva, potrebne su bar dve milijarde evra godišnje, i onda bi putevi sigurno bili dobri. U puteve ništa nije ulagano 20 godina. Rađeno je uglavnom ono što je finansirano od evropskih banaka’ “, rekao je Drobnjak i dodao: „Putevi Srbije godišnje ulože u održavanje i rehabilitaciju naših puteva između 17 i 18 milijardi dinara (170-180 miliona evra)“.

R.M.