trg_fontane
Tokom 2013. godine bilo je mnogo priča u vezi rada bečejskih javnih preduzeća i ustanova.
Očima običnog građana može se zaključiti da je Komunalac radio dobro ako se ima u vidu uređenje javnih površina koje je bilo bolje i lepše nego što je to slučaj u prethodnom periodu. Gradsko pozorište je imalo zadovoljavajuću aktivnost i po broju i po kvalitetu programa. Potvrda toga je i ostvarena poseta bečejske publike sa čim se ne može pohvaliti Gradski muzej.
S druge strane, rad Potisja je često bio predmet primedaba zbog nedostatka kontejnera i utiska da se oni ne prazne potrebnom dinamikom. Međutim, u fokusu su bili Toplana i Vodokanal. Toplana zbog investicije i obračuna utroška toplotne energije na koji su građani imali primedbe, a Vodokanal zbog promene direktora, iako se stiče utisak da je vodosnabdevanje bilo zadovoljavajuće. S tim u vezi su se u skupštinskoj raspravi predstavnici vlasti pohvalili rečima „sada ima vode i u stanovima na četvrtom spratu“.
U novogodišnjem intervjuu predsednik opštine Vuk Radojević je govorio o aktivnostima JP Direkcija za izgradnju i o problemima koje ima lokalna samouprava sa Potisjem, dok je o situaciji u Vodokanalu i Toplani rekao:
– Kao što je poznato koalicionim sporazumom, nešto što je i priroda političke aktivnosti, dolazi se do preraspodele odgovornosti na pojedinim delovima funkcionisanja celokupne opštine Bečej. To je nešto što je normalno i na republičkom nivou i nešto što je normalno u svim evropskim, demokratski uređenim zemljama: podela odgovornosti shodno rezultatima izbora. Tako smo i u Bečeju podelili odgovornost i svaki koalicioni partner ima određenu odgovornost kada je u pitanju funkcionisanje opštine, pa i u tom smislu funkcionisanje javnih preduzeća. Poznato je da je odgovornost nad Vodokanalom preuzela Liberalno-demokratska partija i da smo tu imali promenu direktora. Sada se tamo radi revizija poslovanja u prethodnom periodu, postoji nezadovoljstvo LDP-a u odnosu na prethodnog direktora i vršenje njegove funkcije. Mi podržavamo našeg koalicionog partnera i smatramo da svačiji rad je pod lupom svih nas koji činimo lokalnu vlast, a i svih građana opštine, tako da celokupan rad i angažman prethodnog rukovodstva i sve ono što je urađeno treba da bude predmet analize. To se upravo i radi u Vodokanalu, na osnovu informacija koje dobijamo od koalicionog partnera. Što se tiče Toplane, ona je u 2013. godini jedina koja je imala značajnu investiciju, koja se tiče zamene vrelovoda. To je nešto što je nastavljeno, jer smo imali u prethodnom periodu rekonstrukciju vrelovoda do „Čilaga“ i ovo je logičan redosled poteza. Ukoliko ne bismo nastavili tu investiciju, rekli bi, ništa ne valja što su prethodno radili, hajde sada da mi ništa ne radimo, jer to nije dobro. Mogućnost je da nastavimo da radimo tamo gde se stalo, jer i ono što je urađeno izgubilo bi smisao, ako se ne nastavi. Mislim da je ovo dobro zbog efikasnijeg transporta tople vode, manje gubitaka, što pokazuju činjenice u Toplani. Na osnovu ove rekonstrukcije i na osnovu saniranih havarija u ovoj godini vidi se značajno manji gubitak tople vode. To nam je takođe bitno, u vezi geotermelne bušotine, odnosno njenog potencijala i upotrebe geotermalne vode u daljinskom sistemu grejanja. Toplana je uradila studiju izvodljivosti upravo na temu korišćenja geotermalne vode u sistem daljinskog grejanja i mi tu imamo i saradnju sa nemačkim GIZ-om i treba da budemo deo jednog projekta gde ćemo dobiti studiju koja treba da pokaže sve tehničke detalje i performanse vezano za upotrebu geotremalne vode u daljinskom sistemu grejanja. Sa pokrajinskim sekretarijatom imamo takođe dobru saradnju i bićemo među toplanama koje će biti predmet studija izvodljivosti koje treba da posluže za sledeći korak: a to je izgradnja postrojenja, mini toplane na geotermalnu vodu, kao izvora daljinskog sistema grejanja i zato nam treba i celokupan vrelovod u dobrom stanju. Postoji čak potreba i njegovog eventualnog proširenja na one delove grada gde nema instalacije – potez od bušotine do Malog rita i Picodera. U tom kontekstu vidim značaj tih investicija jer imamo poprilično zapušten sistem. Smatram da moramo svi zajedno, ne samo lokalna vlast, nego i stručna javnost opštine, da se uključimo u 2014. godini i da jasno odredimo energetsku budućnost opštine Bečej, da se opredelimo da li Toplana ovakva kakva je ima budućnost ili je neophodno da se ide na geotermalnu vodu kao izvor energije.
Na opasku da postoje domaćinstva koje se greju i na gas, Radojević je odgovorio:
– Jeste. Moramo zajednički proceniti da li su Toplana i Gas Bečej sa svojom paralelnom mrežom i sa svojim izvorom energije, konkurenti i da li oni mogu da rade zajedno, da li možemo da postignemo neki konsenzus o tome gde je perspektiva kada je u pitanju daljinski sistem grejanja grada Bečeja. Tu moramo jasno da se opredelimo, ali svi zajedno. Ne treba da donosimo političke odluke, nego da stručna javnost kaže šta je ono što je ekonomski održivo i ono što je energetski efikasno. Pozvaćemo svu stručnu javnost da se uključi sa analizama i procenama, kako bismo doneli zajednički zaključak u kom pravcu ćemo dalje razvijati energetsku efikasnost u Bečeju, na šta ćemo se fokusirati, da li je to Toplana ovakva kakva je – jer ovakva ne može da bude konkurentna na tržištu, to je sigurno – alternativni izvor energije je nešto što bi zaista popravilo status Toplane na tom tržištu . S druge strane imamo Gas koji ima svoj deo tržišta i sve to treba sinhronizovati i zajednički se dogovoriti šta dalje.
V.F.
