(Su)finansiranje medija u Bečeju 2025 godine: Reč političara i građana – ko plaća, a ko odlučuje?

Onaj koji plaća, ne odlučuje, pokazuje paradoksalan odnos između političkih aktera i krajnjih korisnika – građana Bečeja, čijim se novcem finansiraju medijski konkursi i vankonkursna davanja.

Želeli smo da dobijemo uporedne odgovore predstavnika stranaka na vlasti i u opoziciji o trošenju bečejskog medijskog budžeta, ali se naša pretpostavka da oni na vlasti neće imati želju da odgovore na pitanja pokazala ispravnom. Na pitanja upućena imejlom 11. marta predstavnici Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) do 4. aprila nisu odgovorili. Iz kabineta predsednika opštine stiglo je uputstvo da se obratimo političkoj organizaciji (SNS) uprkos odgovoru redakcije da smo poslali pitanja na adresu predsednika opštine, jer ne raspolažemo imejl adresom predsednika OO SNS, a svakako ista osoba obavlja obe funkcije, dok je iz SVM-a nezvanično poručeno da je stav stranke da na „ovakva“ pitanja ne odgovara.

O medijskoj temi govorili su predstavnici opozicije: UG „Samo lokalno“, koalicije NADA (POKS) i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM).

Politički poligon i raspodela medijskog budžeta

Od političkih aktera tražili smo da ocene da li je opština Bečej 2025. godine primarno finansirala javni interes ili medije koji nekritički izveštavaju o radu vlasti. Podsećanja radi, mimo konkursa zaključeni su ugovori sa Hashtag Digital Media Group (NS uživo, 1,79 miliona dinara za 7 priloga), VTV (bečejski ogranak, TV Bečej, 4,4 miliona za zakup vremena), Agencijom Kajron Popinci (200.000 dinara za video priloge i gostovanja predstavnika vlasti) i Lukač Creations (600.000 dinara za snimanje sednica Skupštine opštine). Istovremeno, na medijskom konkursu Bečejsko udruženje mladih dobilo je 350.000 dinara za projekat „Finansijska otvorenost – Jačanje odgovornosti u upravljanju javnim sredstvima“, Bečejskim danima raspodeljeno je 250.000 dinara za projekat „Kapaciteti zdravstvene zaštite u opštini Bečej“, Webinfu 200.000 dinara za projekat „Sportski almanah Bečeja: Sezona 2 – Kik-boks klub Bečej“, mediju Óbecse és vidéke 150.000 dinara za izdavanje istoimenog mesečnika i 50.000 dinara odobreno je Bečejskom mozaiku za projekat „Odluke u ime građana: Akvapark u Bečeju“.

Odbornik UG „Samo lokalno“ u Skupštini opštine Bečej Milan Bokun: „Apsolutno smatramo da se finansira nekritičko izveštavanje o vlasti, i to preko ’medija’ koji su sa njom u direktnoj sprezi. Ako se sredstva raspodeljuju na način za koji svi znamo kako funkcioniše ne uzimajući čak u obzir smernice ministarstva, ali i to ko su ljudi koji odlučuju o raspodeli tih sredstava, onda je jasno da se novac dodeljuje samo onima koji će biti blagonakloni prema vlasti, ali neće ni mariti za javni interes i objektivnost čim je lični ispred svega. Ako imate jedan lokalni medij u Bečeju koji dobija najviše sredstava iz budžeta, a za deset godina nije uradio nijedan intervju niti pozvao u emisiju parlamentarnu opoziciju ili bilo koje udruženje građana koje nije u milosti vlasti, onda je jasno u kojoj meri su mediji pod kontrolom. Još jedan dokaz za to jeste kažnjavanje ’neposlušnih’ medija, što je direktno dovelo do gašenja jednog štampanog medija, dok je drugi bio primoran da značajno smanji broj svojih izdanja“.

Odbornik ispred koalicije NADA u Skupštini opštine Bečej Nemanja Tomašević: „Smatramo da raspodela sredstava iz budžeta opštine Bečej u 2025. godini ne odražava pre svega javni interes građana, već u velikoj meri politički interes lokalne vlasti. Posebno je sporna praksa zaključivanja ugovora mimo javnog medijskog konkursa, čime se zaobilaze principi transparentnosti i jednakih uslova za sve medije. Takav pristup ostavlja utisak da se javni novac koristi za finansiranje sadržaja koji imaju pre svega promotivni karakter, a ne kritički iako ima više gorućih problema u opštini Bečej, koji ne mogu da se čuju u medijima koji dobijaju većinu sredstava iz budžeta opštine“.

Odbornica DZVM-a u Skupštini opštine Bečej Gabriela Kozma: „Smatramo da raspodela medijskog budžeta u velikoj meri pokazuje nesrazmeru između finansiranja nezavisnih i kritički orijentisanih medija i medija koji prenose promotivne sadržaje lokalne vlasti. Značajni iznosi, kao što su ugovori sa Hashtag Digital Media Group (1,79 miliona dinara) i VTV (4,4 miliona dinara), usmereni su ka kratkim prilozima ili zakupu vremena, što u praksi ima više karakter propagande nego informisanja građana. Manji iznosi dodeljeni kroz medijski konkurs pokazuju ograničenu podršku nezavisnim inicijativama koje bi objektivno informisale javnost“.

Prioriteti i stvarne potrebe zajednice

Tražili smo mišljenje političkih aktera o tome da li su teme koje se podržavaju (poput snimanja skupštinskih zasedanja i zakupa prostora u medijima za, recimo, gostovanja predstavnika lokalne vlasti) prioritetne za svakodnevni život i potrebe građana Bečeja.

Milan Bokun: „Snimanje sednica i zakup prostora za rad jesu važne stvari za informisanje građana, ali ne smeju služiti samopromociji predsednika opštine i stranaka na vlasti. To svakako ne mogu biti prioriteti javnog informisanja. Prioritet mora biti svakodnevno i pravovremeno izveštavanje o komunalnim problemima sa kojima se građani suočavaju. Nedopustivo je da građani ne znaju kada će doći do nestanka vode ili kada će i zbog čega neka ulica biti raskopana. Takođe, prioritet mora biti razvoj istraživačkog novinarstva koje će se baviti temama od javnog interesa. Jedan od ključnih prioriteta mora biti i transparentnost rada lokalne samouprave. To podrazumeva jasne i redovno ažurirane internet stranice, kako opštine, tako i svih budžetskih korisnika i javnih preduzeća čiji je osnivač opština“.

Nemanja Tomašević: „Očigledno je da prioriteti finansiranja nisu u potpunosti usklađeni sa stvarnim potrebama građana. Finansiranje gostovanja predstavnika vlasti i promotivnih priloga teško se može smatrati sadržajem od javnog interesa. Građani Bečeja očekuju više informacija o pitanjima kao što su stanje infrastrukture (koja je uništena nakon rada na kanalizaciji u Bečeju), rad javnih preduzeća, zaštita životne sredine i ekonomski razvoj opštine“. 

Gabriela Kozma: „Prioriteti finansiranja, po našem mišljenju, nisu adekvatno usklađeni sa svakodnevnim potrebama građana. Projekti poput snimanja sednica Skupštine opštine ili zakup televizijskog vremena za gostovanja predstavnika vlasti imaju ograničenu informativnu vrednost i ne doprinose direktnom rešavanju lokalnih problema. Projekti civilnog društva, kao što je ’Finansijska otvorenost – Jačanje odgovornosti u upravljanju javnim sredstvima’, pokazuju veću relevantnost, ali su finansijski znatno potcenjeni“.

Vrednost medijskih priloga

Bilo je pitanja o tome da li građani kroz sufinansirane sadržaje dobijaju odgovore na suštinska pitanja.

Milan Bokun: „Postoje mediji koji sredstva iz sufinansiranja koriste upravo u svrhu zbog koje su namenjena  kako bi građani dobili odgovore na suštinska pitanja i bili pravovremeno informisani o temama od javnog interesa. Međutim, problem nastaje onda kada su takvi mediji u suprotnosti sa propagandom koju plasiraju provladini mediji. U tom slučaju njihovo sufinansiranje, bar iz budžetskih sredstava, vrlo često prestaje. Istovremeno, postoje i projekti koji dobijaju znatna, pa čak i većinska sredstva, a od kojih lokalno stanovništvo nema gotovo nikakvu korist. Na taj način se praktično finansira rad stranaka na vlasti i kupuje lojalnost tih ’medija’ “.

Nemanja Tomašević: „Stiče se utisak da građani ne dobijaju dovoljno kritičkih i analitičkih informacija o trošenju budžetskih sredstava, to dobijaju samo od pojedinih medija u Bečeju. Umesto da se podstiče istraživačko novinarstvo i otvaraju teme koje su od značaja za svakodnevni život građana, značajan deo sredstava odlazi na sadržaje koji više liče na promociju rada vlasti“.

Gabriela Kozma: „Građani kroz veći deo sufinansiranih sadržaja ne dobijaju suštinske informacije o trošenju budžeta, infrastrukturnim projektima, socijalnoj politici ili ekologiji. Veći deo sredstava troši se na kratke, promotivne priloge i zakup prostora za gostovanja predstavnika vlasti, što smatramo da ima minimalnu praktičnu upotrebnu vrednost za lokalnu zajednicu“.

Kako do zaštite interesa građana?

Politički akteri govorili su i o kriterijumima za dodelu medijskog novca.

Milan Bokun: „Pre svega, kriterijumi bi morali jasno da favorizuju projekte koji se bave temama od neposrednog značaja za građane, poput svakodnevnih komunalnih problema, dostupnosti javnih usluga, rada lokalnih institucija i istraživačkog novinarstva. Informisanje građana mora imati prioritet u odnosu na sadržaje koji služe samopromociji nosilaca vlasti ili političkih stranaka. Takođe, potrebno je uvesti merljive kriterijume koji će vrednovati profesionalne standarde medija, ravnomernu zastupljenost različitih društvenih i političkih aktera, spremnost da se u program uključe predstavnici opozicije, udruženja građana i stručna javnost, kao i dosledno poštovanje principa objektivnog i javnosti odgovornog izveštavanja. Posebno je važno obezbediti potpunu transparentnost rada komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava od jasnih biografija i stručnih kvalifikacija članova, do javno dostupnih obrazloženja za svaku pojedinačnu odluku o dodeli sredstava. Pored toga, neophodno je uvesti redovnu kontrolu realizacije projekata koji su dobili sredstva iz budžeta, kako bi se proverilo da li su sadržaji zaista proizvedeni u skladu sa prijavljenim projektima i da li su doneli konkretnu korist građanima. Samo kroz jasne kriterijume, transparentan proces odlučivanja i doslednu kontrolu trošenja javnog novca moguće je obezbediti da sredstva za sufinansiranje medijskih sadržaja zaista služe javnom interesu, a ne političkoj promociji“.

Nemanja Tomašević: „Smatramo da je neophodno uvesti jasnije i strože kriterijume za dodelu sredstava, kao i veću transparentnost u celom procesu. To podrazumeva isključivo finansiranje putem javnog konkursa, javno i detaljno obrazloženje odluka o dodeli sredstava iz budžeta i redovno objavljivanje izveštaja o realizaciji finansiranih projekata. Samo na taj način može se obezbediti da javni novac zaista služi informisanju građana, a ne političkoj promociji vlasti“.

Gabriela Kozma: „Smatramo da bi kriterijumi za dodelu sredstava trebalo da se usmere na: veći fokus na nezavisne i istraživačke medijske sadržaje koji tretiraju javni interes i odgovornost vlasti; jasne kriterijume o prioritetnim temama: budžet, socijalna politika, zdravstvo, infrastruktura i ekologija; transparentan konkursni proces sa objektivnim bodovanjem i javnim izveštavanjem o utrošku sredstava; ograničavanje direktnih ugovora sa medijima van konkursa, osim u izuzetnim slučajevima javnog interesa. Na taj način, sredstva bi bila raspoređena pravednije i doprinela kvalitetnijem informisanju građana Bečeja“.

Vox populi: Diktatorska vladavina može jedino da opstane dok kontroliše slobodu govora = medije

U anketi portala Bečejski mozaik (anonimni Google Forms upitnik), u kojoj je tokom marta meseca učestvovalo 45 građana i građanki, iskazano je nezadovoljstvo načinom trošenja budžeta. Treba napomenuti da ovakva vrsta anketiranja ne predstavlja reprezentativno istraživanje javnog mnjenja po naučnim standardima, ali ona ipak pokazuje puls dela javnosti. Čak i letimičan pogled na procente otkriva da učesnici ankete smatraju da se milionski iznosi troše na „propagandne mašinerije“.

Prvi grafikon ankete jasno pokazuje da građani Bečeja prave razliku između medija kojima se dodeljuju budžetska sredstva. Kada je reč o sredstvima odobrenim Bečejskom mozaiku, reakcija ispitanika je jasna. Od 45 učesnika ankete, ubedljiva većina (36 glasova) smatra da je odobreni iznos „premali“ (plava kolona). Broj onih koji smatraju da je iznos odgovarajući ili prevelik je zanemarljiv u odnosu na ovaj podatak.

Drugačija je slika kod ostalih medijskih projekata. Projekat portala MojBečej je jedini gde je najviša narandžasta kolona – što znači da najveći broj građana smatra da je ovom portalu dodeljeno „previše“ novca. U slučaju medija Bečejski dani, Webinfo i Óbecse és vidéke situacija je slična – dominiraju odgovori da je iznos „odgovarajući“ ili „previše“, dok je broj onih koji smatraju da su dobili „premalo“ (plava kolona) sveden na minimum.

Jedno pitanje u anketi bilo je u vezi sa odlukom redakcije Bečejskog mozaika da odbije odobrenih 50.000 dinara na konkursu. Građani su stali uz ovakav potez – više od 60% ispitanika smatra da je reč o opravdanoj odluci jer je iznos prenizak za ozbiljan istraživački projekat.

Pitanje o tome koliko su ugovori sa određenim medijskim kućama doprineli objektivnom informisanju Bečejaca, otkrilo je da dok opština isplaćuje milionske iznose, građani ubedljivo ocenjuju da od toga nemaju – ništa.

U slučaju Hashtag Digital Media Group (NS uživo, 1,79 miliona) 29 od 45 ispitanika smatra da ovaj medij nimalo nije doprineo informisanju građana Bečeja, 24 ispitanika je ocenilo da najskuplji ugovor, zaključen sa VTV (Bečejski ogranak, TV Bečej, 4,4 miliona) da zakup termina nimalo ne služi objektivnom informisanju. U slučaju agencije Kajron (200.000 dinara), iako je iznos manji, stav građana je još rigorozniji – ubedljivo najviša narandžasta kolona (31 glas) poručuje da je doprinos ovog ugovora nepostojeći.

Poseban gnev učesnika ankete izazvale su cene pojedinačnih usluga koje opština plaća tim medijima. U slučaju Hashtag Digital Media Group čak 86,7% građana ocenjuje cenu od 257.142 dinara za jedan video prilog do 7 minuta kao „ekstremno visoku“.

U slučaju VTV 66,7% anketiranih smatra da je cena od preko 10.000 dinara za kupovinu vremena za emitovanje priloga od 3 minuta, ekstremno visoka.

Tokom 2025. godine opština je platila i 340.000 dinara za PR i marketing usluge VTV-u. Dominantna većina (70,5%) učesnika ankete smatra da opština ne bi trebalo da plaća mediju za pružanje PR usluga.

Kada su upitani da ocene opravdanost specifičnih izdataka na skali od 1 (potpuno neopravdano) do 5 (potpuno opravdano), građani su bili nemilosrdni prema onome što vide kao luksuz ili nepotreban trošak.

Snimanje sednica Skupštine opštine (Lukač Creations, 600.000 dinara) je veoma loše ocenjena stavka. Od ukupno 45 ispitanika 24 dalo je najnižu ocenu (1), smatrajući ovaj trošak potpuno neopravdanim. Još je gora situacija u vezi sa zakupljenim prostorom u Bečejskim danima za 400.000 dinara, sa 25 glasova takođe dominira „plavi stub“ (ocena 1), što šalje jasnu poruku da građani ne žele da se njihov novac troši na tu uslugu. Film o Vaterpolo klubu Bečej (Staz Bečej) za 500.000 dinara takođe nije dobio prolaznu ocenu iako je tema emotivna i slavljenička. Najviše glasova je i ovde na oceni 1 (17), uz nešto veći broj „neutralnih“ glasova u odnosu na prethodne dve stavke.

Komentari ispitanika u slobodnoj formi su možda i najbolniji indikator stanja. Odgovori 45 građana i građanki su gotovo uniformni u svom nezadovoljstvu i ukazuju na duboko nepoverenje u proces dodele sredstava.

Dok se jedni kratko osvrću na političku pozadinu rečima „SNS za SNS“ i opaskom da „novac ide onima koji ’zaslužuju’“, drugi detaljnije obrazlažu mehanizme dodele.

„Jasno je da izdvojen novac uopšte ne služi nameni već izvlačenju istog u džepove pojedinih organizacija i pojedinaca koji to posle vraćaju SNS družini“, navodi se u jednom od komentara.

Ukazuje se i na konkretne primere iz lokalnih sredina: „Možda nisam dovoljno upućen jer odavno ne pratim dešavanja u Bečeju ali ovo je skandal, baš kao i u Srbobranu gde se plaćaju milioni a da ne postoji NI JEDAN PRILOG od raznih bivših Kanala 9, Apolo Televizija i slično, a kad se nešto pomoli to je kao onaj famozni Brif kako se već zvao, koji naprosto ’pozajmi’ info iz lokalnih medija i samo ih nalepi na sajt i to debelo naplati. Cena jednog izveštavanja je barem udesetostručena u odnosu na realne troškove“.

Konačno, čitaoci upozoravaju na širi društveni problem kontrole medija: „Tužno i veoma poražavajuće. Diktatorska vladavina može jedino da opstane dok kontroliše slobodu govora=medije. Plaća samo za to, što želi da čuje! Isprani mozgovi se ne bune. Poslušnima se postaje dresurom, a način dresure su plasirane vesti iz kontrolisanih medija“.

Ovakvi stavovi jasno pokazuju da građani prepoznaju podelu na podobne i nepodobne medije, verujući da je proces samo paravan za finansiranje uskih krugova.

Najkraći komentari su često i najrečitiji. Reči koje se ponavljaju su „katastrofa“, „strašno“, „besmisleno je komentarisati“.

Jedan od anketiranih je u sklopu dužeg komentara sumirao situaciju rečima (deo komentara) koje pogađaju centar problema: „Očigledno je da novac ide propagandnim mašinerijama i da se guše mediji koji se bore za objektivnost i uviđaju javni interes te shodno tome informišu građane/ke opštine. Ništa ovo ne čudi. Jasna podela na podobne i one na dve stolice se vidi, kako raspodelom sredstava, ali i samim izveštavanjem lokalnih medija. Svaka čast na borbi lokalnih nezavisnih medija, jer svakako da nije lako, pogotovo u egzistencijalnom smislu, jer i ti projekti nekim ljudima omogućavaju plate, ali ostati dosledan Kodeksu i novinarskim principima, bez obzira na sve pritiske je herojski čin i ovo nije floskula“.

Zaključak ankete pokazuje da oni koji su odgovorili na upitnik ne veruju u pravičnost konkursa i u vankonkursnu raspodelu medijskog budžeta i zahtevaju odgovornije trošenje novca poreskih obveznika, koji bi trebalo da služi građanima, a ne političkom marketingu.

Kristina Demeter Filipčev

Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.