trg_fontaneNovo, reformisano srpsko pravosuđe polako dobija konačan oblik. Sedamnaest (17) dana nakon zakonskog roka Visoki savet sudstva izabrao je 1.531 sudiju na stalnu funkciju i predložio još 876 kandidata koji će na toj funkciji biti prvi put, pa njihov izbor mora da potvrdi Skupština Srbije, glasi vest od 18. decembra.
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović rekla je da su glavni kriterijumi za izbor bili stručnost, dostojnost i osposobljenost, ali da su ključni bili rezultati rada.
Treba li reći da je reizbor sudija, uz ovakvo obrazloženje koje ništa ne znači, izazvao nezadovoljstvo i iznenađenje među sudijama i stručnjacima u Srbiji. (Međutim, niko nije našao za shodno da priupita Visoki savet sudstva zašto je prekoračio zakonski rok za 17 dana…) Neke sudije su ponovo izabrane, a nisu trebale biti. Naime, među reizabranim sudijama nalaze se i one koje pamtimo po sudskoj izbornoj krađi. Njihova imena na sajtu „Peščanika” navodi profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić. Neke druge sudije pak nisu izabrane, a strukovne organizacije tvrde da su trebale biti.
Tragikomično je da se među reizabranim sudijama nalazi i jedan pokojnik.
Naravno, da ne budemo sasvim zlobni, ima i sudija koje nisu ponovo izabrane – jer to nisu zaslužile.
Posle objave imena reizabranih sudija, Sindikat pravosuđa zatražio je da se saopšte razlozi zbog kojih neke sudije i zamenici javnih tužilaca nisu ponovo izabrani. Predsednica Visokog saveta sudstva, kojem je pored Državnog veća tužilaca upućen ovaj zahtev, Nata Mesarović je rekla da je Savet svakom slučaju pristupio ozbiljno i da su svi članovi Saveta spremni da daju obrazloženja.
Član Društva sudija Omer Hadžiomerović, koji je reizabran i to na mesto sudije Apelacionog suda, rekao je da sve sudije koje nisu izabrane zaslužuju obrazloženje. On je kazao da zakon u Srbiji nije predvideo odluku da se pruži objašnjenje zašto neki sudija nije izabran i da nema nekakvog posebnog pravnog leka. „Jedino što ostaje kao mogućnost sudijama koje nisu izabrane jeste da se obrate Ustavnom sudu sa ustavnom žalbom, pa ako ne budu zadovoljne ni tom odlukom, ako budu smatrale da su povređena njihova prava, ostaje da se kasnije obrate evropskom sudu u Strazburu“, objasnio je Hadžiomerović.
Sve bi, dakle, bilo u redu da je prilikom izbora i neizbora sudija dobijeno smisleno obrazloženje i da se radilo o preko potrebnoj lustraciji, međutim, nije tako, jer u tom slučaju ne bi bile reizabrane sudije koje su učestvovale u mutnim radnjama u mutnim vremenima u Srbiji.
Inače, skoro trećina sadašnjih sudija nije prošla reizbor. Takvih ima i u Bečeju.
Od sadašnjih šest sudija Opštinskog suda Bečej (od januara sudska jedinica Osnovnog suda Novi Sad) reizabrane su samo dve sudije, Irena Mešter i Borivoj Pap, a nisu ponovo izabrane sudije Goran Čimburović i Živana Drapšin. O tome da u novoj sudskoj mreži nije bilo mesta ni za pojedine predsednike opštinskih i okružnih sudova, svedoči i slučaj aktuelne predsednice Opštinskog suda Bečej, Borke Korenoj, koja nije reizabrana. Ona je rekla da će bečejske neizabrane sudije uspostaviti kontakt sa Društvom sudija kako bi odlučili koje će korake preduzeti.
Što se tiče Opštinskog tužilaštva u Bečeju, opštinska tužiteljka Marica Burić je reizabrana, ona će biti zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Zamenik tužiteljke Burić, Mihalj Pakai, takođe je reizabran i to na mesto zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a Tomislav Runić, zamenik javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Bečeju izabran je za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Iz bečejskog tužilaštva nije reizabrana Dragana Petrov.
Za sudije Prekršajnog suda u Bečeju (do 1. januara Organ za prekršaje) izabrane su Snežana Bašić, sadašnja starešina Organa za prekršaje i Đula Morvai, a na trogodišnji mandat izabrane su Danijela Malešev i Tanja Kolundžija (izbor sudija Prekršajnog suda treba da potvrdi Skupština Srbije).
Inače, sudijama koje nisu prošle reizbor, sudijska funkcija prestaje 31. decembra ove godine, ali će one i nakon prestanka funkcije imati pravo na platu još pola godine.
K.D.F.
