trg_fontaneOvogodišnji rod pšenice je iznad očekivanja, a na nekim parcelama požnjevene su rekordne količine pšenice.
„Prinosi pšenice u bečejskom ataru su dobri, posebno kod proizvođača koji su poštovali plodored. Prinosi se kreću i preko 8 tona pšenice po hektaru, što je rekordan prinos i rezultat je ne samo agrotehnike, nego i specifične klime tokom ovog proleća“, rekao je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo Anđelko Mišković.
I u firmi „Ratar promet“ iz Bečeja koja okuplja veliki broj kooperanata ističu da je pšenica izuzetno dobro rodila. „Ovako dobar rod pšenice nije zapamćen u poslednjih 50 godina, ali sve zavisi od proizvođača do proizvođača, ako je sve dobro urađeno i dosta uloženo u proizvodnju, ima i prinosa. Na pojedinim parcelama poljoprivrednici imaju i do 10 tona pšenice po hektaru, a rod se u proseku kreće između 6 i 7 tona po hektaru. Lane je bio rod u proseku oko 5 tona po hektaru“, rekao je Blaža Stajić, direktor „Ratar prometa“ i dodao da je otkupna cena loša: „Ne verujem da će se i proizvođači sa dobrim prinosima uklopiti u to koliko je uloženo u proizvodnju. Ponovo je teret pao na poljoprivrednike.“
Direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej Miroslav Glavaški, takođe kaže da je ovogodišnji rod pšenice bio izuzetno dobar, što se ogleda i u mnogo većoj količini otkupljenog roda u odnosu na prethodne godine: „Prinosi pšenice su bili dobri i do sada smo otkupili 14,5 hiljada tona pšenice, što je za 30-40 posto više nego prošle godine. Pšenica je dobrog kvaliteta, prosečno je bilo oko 79 hektolitara, a prinosi su bili različiti, od 5 pa do 8 tona pšenice po hektaru.“
Glavaški je rekao da je otkupna cena pšenice 16 dinara po kilogramu, što je za 30 posto niža otkupna cena nego prošle godine kada je u žetvi bila 22,68 dinara. „Po ceni od 16 dinara je izvršen otkup pšenice i oko 50 posto proizvođača se izjasnilo u žetvi za otkup, ostali su ovogodišnji rod pšenice ostavili na lageru očekujući bolju cenu. Cena pšenice na berzi je u padu, a i sve ostale cene su u padu. Ne očekujemo nijednu dobru otkupnu cenu za jesenje kulture, tako da poljoprivrednici i pored dobrog roda najverovatnije neće biti zadovoljni sa cenama koje se najavljuju i očekuju“, rekao je direktor OZZ Bečej.
Kada je reč o ceni Anđelko Mišković ističe da je prinos uvek u suprotnoj korelaciji sa cenom. „Kad god imamo veliki prinos, imamo nisku cenu zbog velike ponude, to je, nažalost, tako, međutim, nadamo se da će ljudi koji nisu morali da prodaju pšenicu nego su je ostavili na čuvanje, za neko vreme ostvariti nešto višu cenu.“
Što se ostalih poljoprivrednih kultura tiče, Mišković kaže da su usevi u dobrom stanju. „Za sada su svi usevi u dobrom stanju, pogotovo što tropski talas nije toliko dugo trajao kao što je bilo slučaj prošle godine u periodu formiranja semena, odnosno klipa. Bili su povoljni klimatski uslovi, pa je došlo do oplodnje i zrna na klipu su normalno formirana za razliku od prošle godine kada su u periodu oplodnje bile veoma visoke temperature. Slična je situacija i kod soje, u slučaju ranije posejanih sorti ima i 16-17 spratova oplođenih mahuna. Ovo je konstatacija sa danas, 6. avgusta, a ako visoka temperatura potraje, sigurno da će se to odraziti na rod“, objasnio je član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i selo.
I u Opštoj zemljoradničkoj zadruzi ističu da su jesenje kulture u dobrom stanju, ali da bi bilo neophodno da u narednih nekoliko dana bude kiše kako bi rod bio dobar.
„U svakom slučaju situacija je daleko bolja nego prošle godine u ovo vreme, ali trebalo bi u narednih 4-5 do nedelju dana da padne kiša da bi rod kukuruza bio dobar. Za sada se najbolje drži suncokret. Postoje već procene da će u narednih 15 dana krenuti i žetva suncokreta“, kazao je Glavaški. Međutim, prema proceni Miškovića početak žetve suncokreta treba očekivati nešto kasnije: „Za sada ne verujem da će za desetak dana početi skidanje suncokreta, jer još uvek imaju list i grlavice nisu u potpunosti završile sa sušenjem. Po mojoj proceni suncokret je još uvek zelen i mislim da tek pred kraj meseca ili početkom septembra možemo očekivati i početak žetve“.
LJ.M.
