trg_fontane
Ronilački klub „Posejdon“ iz Bečeja postoji već četiri godine, danas nema takmičarsku ekipu i članovi se bave samo rekreativnim ronjenjem. Klub upisuje članove od 14 godina starosti, jer zbog finansijskih razloga nema opremu za decu od 8 godina.
U klubu je do sada obučeno tridesetak ronilaca koji su stekli prvu ronilačku zvezdu i CMAS sertifikat, koji je najpriznatiji međunarodni sertifikat na svetu, i s njim se može roniti u bilo kojoj vodi na svetu. Zvuči neverovatno, ali klub ima više članova iz Beograda, Novog Sada i drugih mesta, nego iz Bečeja.
Cena početničkog kursa je 150 evra (8-9 časova pod vodom i isto toliko teoretske nastave). Polaznici uče na zatvorenim bazenima OSC-a „Mladost“, a potom polažu test.
Posle početničke obuke sledi ronjenje u rekama i jezerima.
– Da se razumemo, ronjenje je skup sport, ali mi smo omogućili da ono bude jeftino. Opremu ne mora niko da kupi, jer je može iznajmiti za male pare od kluba. Koga interesuje ronjenje, može da pronađe i fotografije na Fejsbuk stranici ronilačkog kluba „Posejdon“ – rekao je Ernest Klozi, predsednik i trener ronilačkog kluba „Posejdon“. – Klub svake godine vodi svoje ronioce na more po minimalnim cenama. Ove godine je aranžman od sedam dana boravka na brodu na Hrvatskom primorju koštao 390 evra, a u tu cenu je bilo uključeno spavanje i hrana na brodu i, naravno, ronjenje. U Crnoj Gori i Hrvatskoj jedan zaron staje najmanje 25 evra, a mi uradimo i do 20 zarona za pomenutu sumu. Trenutno u klubu ima oko 30.000 evra samo u opremi, a od opštine ne dobijamo nikakva finansijska sredstva. Kupovina prosečne opreme košta oko 1.500 evra. Naš klub je jedan od poznatijih u državi. Poznati smo po tome što hoćemo da ronimo svuda. Priznati smo kao dobro obučeni, jer plivamo po teškim uslovima u reci Tisi. Klub obavlja i lakše podvodne radove, kao što su vađenje upalih predmeta, brodića i čamaca. Imamo mokra, polusuva i suva odela i opremljeni smo da u svim uslovima ronimo. Ja sam poslednju akciju imao u Adi 2. avgusta, baš za Svetog Iliju, kada se prilikom radova na mostu otkačio klip sa hidraulične dizalice i upao u mulj u Tisi. Svi brodovi koji plove Tisom imaju moj broj telefona. Često nas zovu i kad sa brodova otpadne sidro. Klub je uvek na raspolaganju za čišćenje Tise, kanala, kako na obali tako i u vodi, ali niko nas nije pozvao. Tvrdim da ispod našeg mosta na kanalu DTD ima bicikala, motora, šporeta, neeksplodiranih sredstava, pištolja, kao uostalom ispod svakog mosta.
Koji ti je najopasniji zaron u životu?
– Najopasniji zaron mi je bio ove godine za Dan grada Bečeja. Reka je bila toliko brza i mutna da su uslovi za ronjenje u njoj bili nemogući, zakačeni na kanapu pod vodom vijorili smo kao zastave na vetru. Na potezu Tise, gde počinje kamp naselje, a gde se završava gradska plaža, ima nekoliko potopljenih brodova, mi smo se upleli u te brodove i jedva smo ih raspetljali. Kompletne tegove i opremu Tisa je odvukla. Uslovi su bili nemogući.
Kakva je Tisa za ronjenje?
– Ne verujem da ima opasnije reke od Tise za ronjenje, a ja se u njoj osećam kao kod kuće. Ronilac koji je ronio u Tisi, koji ima u njoj mnoštvo zarona, može da roni bilo gde u svetu. Primera radi, prošlog vikenda smo ronili u jezerima u Beloj Crkvi, vidljivost je obično 4-5 metara, dok je u jednom od njih bila od 20 centimetara do pola metra. Bili su neki beogradski ronioci koji su non-stop vikali kako su uslovi za ronjenje tu katastrofalni. Meni je bilo fantastično. Uslovi su bili odlični. Pitao sam beogradske ronioce da li su nekada ronili u Tisi, rekli su da nisu, zato im je bilo loše. U Tisi apsolutno ništa ne vidiš. Recimo, u najboljim uslovima za ronjenje u Tisi, kada je mirna voda, u podne kada je visoko sunce, na dva metra dubine svetlost se potpuno gubi. Totalni je mrak.
Ernest Klozi je „zaronio“ i u podvodnu arheologiju i jedan je od osnivača Podvodnih istraživača Vojvodine.
– Dva ronioca iz Subotice, jedan iz Gunaroša i ja smo osnivači Podvodnih istraživača Vojvodine. Udruženje smo oformili prvenstveno zbog ljubavi prema ronjenju u Tisi. Trenutno istražujemo u dubinama Tise senćansku bitku (11. septembar 1697. godine). Kod Sente su Turci, bežeći od najezde austrougarske vojske, napravili most od čamaca, preko koga su postavili balvane i povlačili su se na banatsku stranu. U bici je poginulo 20.000 vojnika. Opština Senta nam je obezbedila sredstva da istražimo taj davni događaj. Postigli smo i prvi veliki uspeh: pronašli smo mesto na kojem je stajao most i trenutno to istražujemo. Ljudi greše kada govore da ronimo kako bismo našli zlato. Da se razumemo, vojska nema zlata. Očekujemo da ćemo naći topove, đulad, oklope ratnika, štitove, mačeve, noževe… Ambasade Turske, Nemačke, Mađarske i Austrije su uključene u naš projekat kao i organizacija Aqua et archaeologia pod vođstvom najpriznatijeg podvodnog arheologa u Srbiji Gordane Karović. U oktobru nam dolazi ekipa ronilaca iz Mađarske sa kojom ćemo pregledati taj deo toka Tise. Teren ćemo pretraživati sonarima i magnetometrima, a podatke ćemo kasnije obrađivati na računaru. Naše udruženje ima detektore metala koji mogu da dopiru do dubine od samo 70 centimetara, a trenutno pokušavamo da napravimo mašinu za izvlačenje mulja iz reke.
Da li kao ronilac imaš neostvarenu želju?
– Moja najveća i zasad neostvarena želja je da pronađem šajku na Tisi. Šajka je bila vojni brod sa, uglavnom, pet topova, 16-18 ljudi je veslalo na njemu. U Savi je pronađen jedan top, ali bez šajke. Njen pronalazak bi bio svetski. Nadam se da ću šajku pronaći u Tisi u okolini tvrđave u Novom Bečeju. Tu smo pronašli jedan brod sa velikim formatom brodskih rebara, ali još uvek ne znamo šta je u pitanju. Tvrđava je bila neka vrsta carine i nemoguće je da tamo nema ničega. Ljubomorno čuvamo mesto pronalaska i nikome ne odajemo tačnu lokaciju, kao ni za turski most na Tisi kod Sente. Plašimo se da će nahrliti lovci na blago koji će samo devastirati taj prostor.
Da li ste u potrazi za blagom legende ovih prostora Atile, biča božijeg?
– Ne. Mi ne tražimo blago već istražujemo istoriju. Ne bih voleo da nas krivo shvate kao ljude koji su u potrazi za blagom. Atilu, biča božijeg i njegovo blago, ako je postajalo, pronaći ćemo slučajno.
M.S.
