trg_fontane
Posle gašenja rukometnog kluba u Bečeju nije se ugasila ljubav za ovim sportom u našem gradu. Tradicija ovog sporta u Bečeju je izuzetna, a potreba za sportom koji je bio prepoznatljiv u celoj bivšoj Jugoslaviji, koja je tada imala najkvalitetniju ligu u Evropi, ostala je i živi i danas, zahvaljujući ljudima kao što je trener Brano Terzić.
– Kada sam pre četiri godine prestao da vodim ženski rukometni klub i osnovao školu rukometa, bilo mi je teško da prekinem rad sa devojkama i započnem školu rukometa sa dečacima koji su tada imali tek desetak godina – kaže Terzić.
– Nakon četiri godine rada počeli smo da igramo prvu kadetsku ligu gde se uspešno takmičimo i trenutno smo na sredini tabele.
Koliko imate igrača u klubu i kakvi su dalji planovi za razvoj rukometa?
– U klubu trenutno igra četrdeset igrača u kadetima i dvadeset igrača u seniorima. Želim da najavim da ćemo od Nove godine formirati seniorski tim i prvog septembra započeti takmičenje sa prvim timom u Vojvođanskoj ligi.
Da li klub za to ima sredstava i da li imate pomoć lokalne samouprave i sponzora?
– Lokalna samouprava u Bečeju nas pomaže s delom sredstava, a u pomoć su nam pritekli i Rukometni savez Srbije, koji nam je poklonio lopte, kao i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, koji nam je dodelio sredstva za kupovinu opreme i dresova, tu je svakako značajna i pomoć roditelja ove dece i svima želim da se zahvalim na podršci.
Kako vidite budućnost rukometa u Bečeju?
– Bečej ima idealnu infrastrukturu za razvoj rukometa, a sam rukomet nije skup sport i mi ćemo već do kraja sledeće godine imati stabilan klub u svim takmičarskim kategorijama, što znači seniorski tim koji će se popunjavati iz sopstvene baze, od dece koja pohađaju našu rukometnu školu. Ovim putem želim da se zahvalim svima na dosadašnjoj podršci i da pozovem sve ljude dobre volje da nam pomognu u ostvarenju naših ciljeva – zaključuje Terzić.
Rad ljudi u rukometnom klubu i njihov entuzijazam vredni su poštovanja pogotovo ako se prisetimo slavne prošlosti ovog sporta i niza uspešnih igrača, kao i zlatne olimpijske medalje, koju je u Bečej doneo Čeda Bugarski 1972. godine iz Minhena. Ljubiteljima sporta u Bečeju ne preostaje ništa drugo već da rukometnom omladinskom pogonu poželi ponovo pune hale navijača i da se nada da će se među njima pojaviti neka nova rukometna imena i vratiti ovom sportu mesto koje zaslužuje.
S.T.
