trg_fontane
Kao što voda sa lakoćom teče koritom reke Tise, tako se i slike sa prizorima za ovu reportažu nižu, te sledi još jedan nastavak koji svedoči o našoj ne previše lepoj bečejskoj stvarnosti.
Kada se već pominje Tisa, u njenoj blizini, između kamp naselja i dolme nalazi se betonski objekat kružnog oblika koji je nekada imao i limeni krov, za koji mnogi stanovnici Bečeja ne znaju čemu je služio i zbog čega je baš tu. Reč je o velikom hidroforu, starijim Bečejcima je poznat kao „Gerberova pumpa“, koja je izgrađena u 19. veku za potrebe tadašnje bečejske, Gerberove pivare. Naime, tiska voda je nekada bila čista i nezagađena i koristila se u procesu proizvodnje piva, a ova pumpa je crpela tisku vodu i prenosila je cevima zakopanim pod zemljom do pivare. Pre nekoliko godina volonteri su došli na ideju da tom objektu bojama daju izgled pečurke, a nekoliko godina kasnije neki drugi kreativci su muralom na njemu poslali ne naročito finu poruku lokalnoj vlasti, a onda su neki treći to „odstranili“ i ogolili objekat ne znajući da je deo industrijsko-tehničkog nasleđa.
Dakako da treba pomenuti i bečejsku pivaru, koja je jedna od najstarijih u našoj zemlji, izgrađena je 1754. godine i dugo godina je bila u vlasništvu porodice Gerber. Pivara je i kasnije dobro poslovala i proizvodila kvalitetno pivo, a jedno, možda od najpoznatijih je ono sa etiketom na kojoj se nalazila stilizovana slika devojke, zbog kojeg slobodno može da se kaže da je ogroman broj ljubitelja piva, čak i sa prostora bivše Jugoslavije bio „zaljubljen“ u tu devojku. U 2007. godini i ova bečejska firma je otišla u stečaj.
Nekada poznata firma u drvoprerađivačkoj industriji, „8. oktobar“, takođe je podelila sudbinu gotovo svih preduzeća u Bečeju. Scenario je bio isti, privatizacija, neulaganje u proizvodnju, neisplaćene zarade, otpuštanja, štrajkovi, stečaj, rasprodaja imovine, neke od mašina koje su funkcionisale i bile u dobrom stanju završile su na nekom od otpada starog gvožđa, a potom je sledilo odnošenje i krađa svega što je moglo da se ponese. Sada kroz prazne hale samo promaja prolazi, dok stoje zidovi. A mnogi Bečejci se još sećaju kolekcije „Magiko“ i spota koji se vrteo i na nacionalnoj televiziji.
Kako su bečejske firme radile i kako su njihovi radnici tada živeli opisuje to da je gotovo svako preduzeće imalo svoj kamp u, kako se nekada govorilo, kamp-izletištu pored Tise, gde su radnici imali mogućnost da provode slobodno vreme. Na tim kampovima su održavani i poslovni sastanci, ručkovi, proslave. Već dugo godina nije tako. Kamp kućice propadaju, jer su i firme propale, podsećaju na neka druga vremena i sada samo ruže većim delom neuređeno kamp naselje.
Mnoge stvari nestaju zahvaljujući nemaru, ali, mora se priznati, i zbog nedostatka novca. To potvrđuju ružni i tužni prizori kojih ima i u naseljenim mestima opštine. Takav prizor se nalazi u Bačkom Petrovom Selu, reč je o Maloj zardi. Zgrada je izgrađena u karakterističnom arhitektonskom stilu, a data je na korišćenje seoskoj školi. Međutim, objekat treba i održavati, ali škola nema para za to i tu nastupaju pravne i administrativne začkoljice, vreme prolazi, objekat propada, krov se urušio… Međutim, to ne smeta rodama koje su tu pronašle svoj novi dom, a lokacija je i gotovo idealna za neku filmsku scenografiju.
Dolmu kraj Tise svojevremeno je krasilo delo umetnika iz Bečeja, vajara i dugogodišnjeg profesora likovnog vaspitanja Ištvana Časnjija, koji je na mestu gde se ukrštaju putevi na šetalištu, izradio grb Bečeja u mozaik tehnici. Već nekoliko godina unazad to delo je oštećeno i delovi grba polako nestaju. Kao i mnoge lepe stvari u Bečeju.
LJ.M.
