trg_fontane
Stara izreka kaže da slika govori više od reči. Vodeći se njom, objavljujemo reportažu u slikama, koja će, nadamo se, reći i mnogo više, iako su i prethodne i sadašnja vlast potrošile silne reči da nas ubede u to „da sve što rade, rade u interesu građana“.
Još jedno leto je pred nama, a Bečejci i ove, kao i godinama unazad, čekaju plažu na Tisi, ili makar uređenu obalu i kej, gde bi mogli da provedu letnji odmor ili da pobegnu od letnje vreline.
Pričalo se o promovisanju turizma na vodi, između ostalog i o „predstavljanju“ Šlajza sa starim turbinskim postrojenjem, gde je „u cilju razvijanja i bogaćenja turističke ponude u Bečeju“, najavljivana izgradnja restorana „Vidikovac“, zatim nova štedljiva rasveta, bežični internet… Čekajući na „bogatiju ponudu“ „nestale“ su i klupe sa stolovima i trščanim suncobranima, postavljeni pre nekoliko godina na obali Tise i duž Velikog bačkog kanala, a uništene su i skupo plaćene sprave teretane na otvorenom.
„Privlačenje“ investitora je nešto o čemu je svaka vlast pričala, među stranim investitorima ubrajane su i veće trgovinske kompanije, pa je tako izgrađen tržni centar CBA na Topolskom putu, koji je funkcionisao samo nekoliko godina, a sad taj objekat nema svoju namenu. Zatim je izgrađen tržni centar KTC na putu za Novi Bečej, koji danas takođe stoji prazan. Neki od najavljenih tržnih centara nikada nisu ni izgrađeni, kao što je to slučaj sa marketom „Valdi“, koji je trebao biti izgrađen u samom centru grada. Pozamašna tabla s natpisom: „Ovde će da se gradi veliki market Valdi“, godinama je stajala u Novosadskoj ulici. Umesto velikog marketa na tom mestu je danas korov.
Većina hala, proizvodnih pogona i drugih objekata u vlasništvu nekadašnjeg giganta metalske industrije, fabrike „Fadip,“ nakon privatizacije, a potom i stečaja, više nije u funkciji i propada. Među njima je i zgrada u centru grada u čijoj se neposrednoj blizini nalazi spomen obeležje žrtvama fašizma, bista Todora Dukina, Gimnazija i brojni kafići.
Jedan od nekoliko velikih mlinova u Bečeju, mlin „1. Maj“ poseduje samo još zidine, a sve drugo što može da se podvede pod „sekundarnu sirovinu“ je odneto ili pokradeno, čak i metalna kapija i ograda.
Sastavni deo turističke ponude su i ustanove kulture, kako zbog svojih zdanja, tako i zbog programskog sadržaja. Zgrada Muzeja revolucije u Glavnoj ulici više od 10 godina nije za upotrebu. Inspekcija je zabranila ulazak u objekat iz bezbednosnih razloga, mada postoji projekat za njegovu rekonstrukciju i ideja da u njoj bude stalna izložbena postavka. Ista je situacija i sa drugom zgradom Gradskog muzeja u Bečeju, koja se nalazi bliže centru grada, gde deo objekta u dvorištu, koji bi trebao da bude depo, nije u funkciji, a i ostatak zgrade je u veoma lošem stanju, tavanica prokišnjava, neretko se delovi i obrušavaju… I za rekonstrukciju ove zgrade postoji projekat.
U neposrednoj blizini Gradskog muzeja je zgrada bivšeg bioskopa „Kozara“ koja je u devastirana. Pre desetak godina nekoliko entuzijasta izrazilo je želju da taj objekat uzme u zakup, da ga potom rekonstruiše i preuredi u moderan bioskop ili filmski centar, ali za to nije bilo sluha. Druga ideja je bila da se taj objekat rekonstruiše i postane kulturni centar sa plesnom salom u kojem bi se okupljala i delovala kulturno-umetnička i plesna udruženja. Navodno postoji projekat za to, ali je kamen spoticanja pitanje nadležnosti, odnosno vlasništva. Od početka godine i ovaj objekat je nekoliko puta bio meta vandala, koji su prouzrokovali i manji požar kod jednog od izlaza.
Nekada simbol Bečeja i poznati restoran u širem regionu „Riblja čarda“, prelaskom u privatno vlasništvo dobila je novi izgled samo na papiru. Sada je ruglo na obali panonske lepotice i meta vandala i lopova.
Sličnu sudbinu doživela su gotovo sva preduzeća, među njima je, recimo, „Platnara“ u čijem se fabričkom krugu nalazilo i veliko generatorsko postrojenje kao deo kulturno-istorijskog nasleđa. Nakon privatizacije ovo preduzeće je radilo još nekoliko godina. Sada su njegove kapije zaključane, proizvodnje nema, fabričke hale su opustošene, a ne zna se ni gde je završilo „kulturno-istorijsko nasleđe“.
Zgradu „Univerzala“, trgovinsko-ugostiteljskog preduzeća koja se nalazi u centru grada i u kojoj su nekada bile kancelarije preduzeća, danas niko ne koristi i ona ugrožava bezbednost prolaznika, jer joj se fasada obrušava.
„Na čekanju“ su i neki objekti novijeg datuma, kao što je to slučaj sa salom za fizičko vaspitanje u školi „Petefi Šandor“, čija je gradnja započeta 2010. godine. Sada je jul 2014. godine, a njen završetak se ne nazire, mada su predstavnici lokalne vlasti obećali da će đaci moći da koriste salu u septembru ove godine.
U maju je srušena kuća ispred zgrade vrtića u ulici Miloša Crnjanskog, koja je bila još jedno ruglo u centru grada jer je bila urušena i predstavljala je pretnju po bezbednost i dece i prolaznika. Tada je predsednik opštine obećao da će teren biti očišćen i zasejan travom da bi se ustupio deci iz vrtića. Još se čeka na ispunjenje i tog obećanja.
LJ.M.
