Sećanje na Đinđića: Koraci ka budućnosti

Bečejska organizacija Demokratske stranke je 12. marta, na sedmu godišnjicu od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, održala parastos u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a uveče je u svečanoj sali Skupštine opštine pred sedamdesetak članova partije i poštovalaca Đinđića organizovano veče sećanja na Đinđića.

Ovaj put organizatori su izbegli političke govore o Đinđiću, umesto toga je Ferenc Berček, predsednik bečejskih demokrata reč prepustio mladim članicama stranke, Suzani Tošić i Marini Balević, koje su pročitale svoje besede u čast ubijenog premijera, a i samom Đinđiću, jer su prikazani dokumentarni filmovi-odlomci Đinđićevih govora.

Stići kasno i bezobrazno

U Bečeju je, u Gradskom pozorištu, prošle srede održana i tribina posvećena Zoranu Đinđiću naslovljena „Stići pre smrti“. Organizator/i tribine su, kako je navedeno, „prijatelji i saradnici Zorana Đinđića“, a reč je o Zoranu Subotičkom, bivšem članu Demokratske stranke i bivšem članu G17 plus i bivšem lokalnom odborniku partije „Kao jedna kuća“.
Na tribini su govorili Goran Petrović, načelnik DB-a 2001. godine, Velimir Ćurguz Kazimir, priređivač knjige „Hajka“, Milan Kamponeski, osnivač pokreta „Solidarnost“ i Zoran Subotički, organizator i medijator tribine. S obzirom na to da nije reč o ljudima o kojima se zna da su bili prijatelji Đinđića, postavlja se pitanje šta je bio zaista cilj organizatora tribine. Inače, goste je sačekalo samo četrdesetak zainteresovanih, jer su oni, pravdajući se lošim vremenom, kasnili sat i po vremena.
Uzgred, kašnjenje od sat i po vremena je nešto što Zoran Đinđić nikada ne bi tolerisao, jer je poštovao svoje, ali i tuđe vreme.

Mlade devojke podsetile su na reči Đinđića da i mi moramo nešto učiniti za sebe, da ne možemo uvek i sve očekivati od drugih i izabrati lakše i bezbolnije rešenje.
„Teško nam je da se probijemo kroz šipražje problema, da nas po telu šiba taj grozni korov koji je Srbija dugo vremena uzgajala, da po našim rukama ostaju ožiljci jer smo pokušali da razgrnemo grane korupcije, nepravde i kriminala. Teško nam je, kada smo ispred sebe imali čoveka koji je sve to radio sam, umesto nas, a mi smo samo koračali iza njega po već očišćenom tlu. Kada smo pustili da samo jedan čovek prima posekotine bodljikavog puta do naše bolje budućnosti i kada njega više nema, neki od nas neće da naprave nijedan korak napred, da se ne bi slučajno možda negde ogrebali“, rekla je Marina Balević i objasnila da uprkos svemu ima ljudi koji imaju volju i teže ka nečemu boljem.