trg_fontane
Prošlo je sedam godina od dana kada su u dvorištu zgrade koja pripada državi uprkos zaštiti ljudi koji rade za državu, uz prećutnu i nikada dokazanu podršku pojedinih, tada aktuelnih i bivših predstavnika države, osobe koje su takođe radile za državu ubili premijera države Zorana Đinđića.
Od tada živimo Đinđićevu rečenicu izrečenu na tribini u okviru kampanje Vlade Srbije „Srbija na dobrom putu“: „Ako se Srbija sada zaustavi…“
Sadašnji vlastodršci na svim nivoima tvrde drugačije, ali pre sedam godina Srbija se zaustavila i zaboravila je njegove univerzalne i jednostavne istine.
Da ako Srbija stane, proći će još deset godina da bi se ponovo pokrenula. Da moramo iskoristiti sopstvene mogućnosti, jer će biti bolje i nama i našoj zemlji. Da treba da uradimo nešto dobro. Da nije on država i ne može sve sam, da mu treba naša pomoć, jer je država zbir svih njenih građana, da su ljudi jedini pravi kapital svake države. Da ne smemo da izgubimo naše najbolje godine.
„Mogu da kažem da radim kao nikad u životu, dve godine nisam imao nijednu subotu, nijednu nedelju, sa decom nisam otišao na godišnji odmor, jedva me vidi moja porodica. Možda bih mogao još i malo više da radim, sigurno bih mogao, ali mislim da moji saradnici imaju problem sa tim. To je moja dužnost, ali od miliona drugih ljudi koji treba za sebe nešto da urade zavisi da li ćemo svi zajedno uspeti. Ja sam rekao: narode, spreman sam da sa vama, za vas radim, ali ne mogu da radim umesto vas. Ja bih, ali ne mogu, jer jedan sistem može da se menja samo ako milioni ljudi u tome učestvuju, da najpre svoje dvorište pospreme, pa malo u svojoj porodici stvari oplemene, da malo na svom radnom mestu provetre, da malo svoja znanja pročiste, i kad se sve to skupi na milion mesta, onda je to jedna malo bolja zemlja, pa sve bolja i bolja“, rekao je Zoran Đinđić.
I zašto bismo sve to trebali da uradimo? Jer: „Pobedio si u najvažnijoj od svih utakmica: živ si. Rodio si se i uradi nešto pozitivno sa svojim životom“.
Mi smo, za razliku od njega, ostali živi, ali već sedam godina nismo uradili ništa sa našim životima.
Takvi kakvi smo nećemo se nikada sresti sa njim u budućnosti.
Kristina Demeter Filipčev
