Sednica Skupštine opštine Bečej: Manje novca od zakupa državne zemlje zbog restitucije

Opštinski budžet će u narednim godinama raspolagati sa sve manje novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji katastarske opštine Bečej. Po procenama člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu Anđelka Miškovića, priliv će se svake godine smanjivati za 10 ili više procenata.

„Dugoročno posmatrano svake godine će se otprilike izvor sredstava smanjivati za 10 i više procenata zbog postupaka restitucije kojima se zemlja vraća prvobitnim vlasnicima. Bitno je da imamo sigurnih oko 27 miliona dinara na osnovu višegodišnjeg zakupa poljoprivrednog zemljišta po osnovu infrastrukture, gde su sklopljeni ugovori, imamo konstantne cene i možemo da planiramo prihode. Ono što ne možemo da planiramo, to su sredstva od zakupa koja će se dugoročno smanjivati i trebalo bi do kraja ove godine da budu na nivou 77,5 miliona. Sa prenetim sredstvima iz prethodne godine računamo na ukupno 145,7 miliona dinara“, rekao je Mišković na sednici Skupštine opštine u utorak pre usvajanja Godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2018. godini.

 Od novca koji od zakupa državne zemlje pripada opštini najviše će biti uloženo u uređenje atarskih puteva, otresišta i kanalske mreže, a najveći broj projekata biće realizovan u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. „Deo tih ugovora je već potpisan, tako da usvajanjem ovog programa obezbeđujemo početak radova, odnosno naše učešće u tim projektima. Pored toga planirano je obezbeđenje projektno-tehničke dokumentacije za sve ove poslove koji se rade, finansiraće se izleti poljoprivrednika u inostranstvo, učešće na sajmovima poljoprivrednika…“, rekao je Mišković.

Što se tiče karte koja je sastavni deo godišnjeg programa, Mišković je rekao da je karta rezultat novog softvera i nema nikakve veze sa stanjem na terenu, „a mi ćemo se potruditi da napravimo paralelnu kartu koja će pokazivati realno stanje i poljoprivrednici će moći da se upoznaju sa stvarnim stanjem na terenu“.

Odbornik „Samo lokalno“ Stevan Kosanović rekao je da je godišnji program za gazdovanje državnim zemljištem nepotpun, da se u njemu navode i neverovatne cifre, milioni hektara.

Mišković je, govoreći o milionima hektara, koliko državne zemlje svakako nema na teritoriji katastarske opštine Bečej, istakao da se u navedenoj tabeli u godišnjem programu radi o grešci softvera koju nije bilo moguće ispraviti, ali da će pojedinačnim projektima biti definisane tačne cifre.

Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu odgovorio je na primedbu Kosanovića o tome da je godišnji program gazdovanja državnom zemljom trebao biti donet do 31. marta, a ne u julu mesecu, rekavši da je razlog kašnjenja novi softver u kom radi stotinak  lokalnih samouprava, pa i Bečej, te da je Ministarstvo poljoprivrede koje je dalo saglasnost na bečejski program, imalo razumevanja zbog kašnjenja.

Ko je donirao „Potisju“ 1.500 tona peska?

Pre usvajanja izveštaja o prošlogodišnjem radu komunalnog preduzeća „Potisje“ odbornik „Samo lokalno“ Milan Bokun je imao primedaba na izveštaj i zbog toga se razvila duga, na momente i mučna, rasprava između, s jedne strane odbornika Bokuna, a s druge direktora „Potisja“ Zoltana Feješa, predsednika opštine Dragana Tošića, predsednika Skupštine opštine Nenada Tomaševića i budžetskog inspektora Đorđa Popova.

„Problem“ je prouzrokovalo to što je Bokun želeo da zna ko je donirao komunalnom preduzeću 1.500 tona peska za pokrivanje gradskog smetlišta, ali je tvrdio i da su rashodi „Potisja“ u 2017. godini nerealno planirani.

Odbornik je istakao da u izveštaju o radu za 2017. godinu piše „da ste dobili 1.500 tona peska i zemlje za klasterovanje džabe. Ali ako od opštine dobijete to džabe, onda je to subvencija, a ako nije, onda treba da se vidi od koga ste dobili. Kao što smo prethodni put pohvalili kako ste tačno sve naveli, bilo bi dobro da to vidimo i sada. Od koga vi dobijate 1.500 kubika zemlje i peska za klasterovanje? To praktično znači da ste imali subvenciju i da ste tako uspeli da ostvarite dobit od milion dinara, taj pesak otprilike toliko košta“.

Direktor „Potisja“ Zoltan Feješ je, odgovarajući Bokunu, rekao: „Kažete: dobili smo od opštine Bečej 1.500 kubika peska. Pustite odborniče, da ja imam pravo kao direktor da nađem menadžerskim sposobnostima ko će nama donirati pesak, a nije donirala opština Bečej. Jedno privredno društvo nam je doniralo taj pesak, trebali su da ga odlažu u Kikindi, pa smo se dogovorili sa njima da ga donosimo u Bečej i na taj način ne moramo da kupujemo pesak, gledamo kako da uštedimo“. Feješ je u daljoj raspravi sa Bokunom ukazao i na „jezičke stvari“, na to da u izveštaju piše da je posredstvom opštine dobijena zemlja, a u drugoj rečenici piše o pesku gde se ne navodi da ga je obezbedila opština.

Govoreći o donacijama lokalne samouprave „Potisju“, Tošić je rekao da je opština toj firmi donirala samo autoprikolicu, koju je dobila od Pokrajinskog sekretarijata za nauku na konkursu.

Daning-Krugerov efekat i lekcija o subvencijama

Tomašević je nekoliko puta upozorio Bokuna da se drži činjenica, da nauči da „čita“ stavke iz tabela, ali je Bokun ponavljao svoje ranije tvrdnje uz obrazloženje da on baš i čita izveštaj „Potisja“.

Nakon što je odbornik Bokun kazao da planirani i realizovani troškovi koje je „Potisje“ imalo u toku 2017. nisu realno određeni, Feješ mu je odgovorio da se ne može, recimo, u oktobru 2016. godine sa sigurnošću i tačno da se planira šta će se pokvariti od mehanizacije u novembru 2017. godine, te je naveo da je za neke popravke potrošeno manje, a za neke više od planiranog iznosa.

Najzad su na raspravu stavili tačku predsednik bečejskog parlamenta Nenad Tomašević konstatacijom o Daning-Krugerovom efektu, pojednostavljeno da neko ne zna da nešto ne zna – po „naučnom“ objašnjenju taj efekat je kognitivni poremećaj i njegove posledice su da osobe s manjkom veština i znanja u nekoj oblasti pate od iluzorne superiornosti, greškom verujući da su njihove veštine mnogo veće nego što zapravo jesu, a ovaj poremećaj pripisan je metakognitivnoj nesposobnosti da individua ne može da prepozna svoje greške – direktor „Potisja“ Zoltan Feješ, koji je po tačkama objašnjavao na šta i koliko je „Potisje“ potrošilo 2017. godine i budžetski inspektor Đorđe Popov koji je rekao:

„Suština je da je `Potisje` uradilo dobar posao, da je planiralo dobit od oko 900.000 dinara, da je ostvarena dobit 3,6 miliona dinara, a ne da se zabavljamo ciframa od 85.000 dinara ili reklamom od 118.000 dinara koja u odnosu na prihode od 69 miliona dinara nije ni 0,1 odsto. Dalje, kada pričamo o nekim stvarima, treba da znamo šta taj pojam znači. Gospodin odbornik je pričao o subvencijama, a subvencija je novčani iznos koji opština dodeljuje javnim ustanovama i institucijama, tako da obezbeđivanje zemlje ili peska ne može nikako biti subvencija“.

Dobit „Potisja“ 3,6 miliona ulaže se u pokrivanje gubitaka iz ranijih godina

Odbornici su usvojili i odluku da će dobit „Potisja“ u 2017. od 3,6 miliona dinara biti potrošen za pokriće gubitaka firme iz ranijih godina i tako je gubitak smanjen na oko 22 miliona dinara. 

Odbornička većina dala je saglasnost i na prve izmene poslovanja „Potisja“ u 2018. godini: korekcije se odnose na deo prihoda zbog obračunatih kamata u fakturama za dugovanja za usluge koje nisu plaćene u zakonskom roku, zatim na to da je usaglašavanje sa kolektivnim ugovorom omogućilo da zaposleni ostvaruju pravo po osnovu minulog rada za ceo period radnog staža kod svih poslodavaca, a što se planiranog novca za nabavke tiče, odustalo se od nabavke novog kamiona autosmećara „Iveko“, a planira se kupovina polovnog kamiona (autopodizača), kao i radovi na gradskoj deponiji i njeno osposobljavanje za normalno funkcionisanje.

Prihodi komunalne firme 69 miliona

U zaključku izveštaja „Potisja“ o poslovanju u 2017. godini navodi se da je ovo društvo sa ograničenom odgovornošću u toku poslovne 2017. godine ostvarilo ukupne prihode u iznosu od 69,2 miliona dinara i dobit od 3,6 miliona.

Piše i da je u toku 2017. godine nastavljeno prikupljanje podataka o registrovanim pravnim licima i šalju se obaveštenja o obavezi sklapanja ugovora i sklapaju se ugovori.

„Pored ulaganja opštine Bečej od 60 miliona dinara u ranijem periodu za revitalizaciju deponije Botra, pristupilo se i od strane Potisje-Bečej d.o.o. za komunalne usluge Bečej ekološkom odlaganju smeća na deponiji po principu kasetnog odlaganja (dnevno doneto smeće prekriva se inertnim slojem zemlje). Jedina deponija u okolini koja u toku 2017. godine nije gorela je deponija u Bečeju. Godišnje potrebe za zemljom kojom se prekriva se kreću oko 7 hiljada kubika. Kasetno odlaganje utiče na troškove poslovanja pošto Potisje-Bečej d.o.o. za komunalne usluge Bečej mora da nabavlja zemlju za tu namenu.

U 2017. godini ti troškovi nisu drastično porasli iz razloga što je opština Bečej obezbedila da u više navrata tu zemlju dobijemo bez naknade. Pored toga obezbeđeno je i oko 1.500 tona peska bez naknade. Uvedena je kontrola kretanja na deponiji, postavljen video nadzor i poboljšano osvetljenje na istoj. Vodi se tačna evidencija donetog otpada na deponiju u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom. Izvršeno je opremanje i obuka zaposlenih. Sve to se odrazilo i na povećanje prihoda od deponovanja smeća. U sva vozila su ugrađeni GPS uređaji kao i sonde za praćenje potrošnje goriva, tako da se dnevno prati potrošnja goriva i kretanja vozila, čime su onemogućene zloupotrebe.

Vozni park je u jako lošem stanju, pošto je prosečna starost istih oko 20 godina i zahteva velika ulaganja u održavanje i predstavlja rizik da u slučaju kvara Potisje-Bečej d.o.o za komunalne usluge Bečej neće biti u mogućnosti da obavlja poslove i radne zadatke bez iznajmljivanja vozila od drugih, a to opet utiče na značajno povećanje troškova poslovanja (kako troškova održavanja, tako i troškova zakupa vozila). U oktobru 2017. godine nabavljeno je jedno novo vozilo – autosmećar Iveko na lizing, kao i jedna autoprikolica, donirana od strane opštine Bečej, nosivosti 800 kg. Izrađen je Plan primarne selekcije otpada i radi se na uvođenju sakupljanja sekundarnih sirovina na mestu nastanka (domaćinstva). Sakupljanje sekundarnih sirovina se vrši na javnim površinama, kao i u privredi i ustanovama (PET, plastika, ambalažni otpad – karton, papir i staklo).

Iste sekundarne sirovine se plasiraju preko Sekopak-a Beograd. Obezbeđeno je bez naknade 30 kontejnera za PET ambalažu, 35 kanti za staklo, 100 posuda za sakupljanje papira i jedna vertikalna presa za baliranje. Sa ovim se ostvaruje i dodatni prihod u poslovanju društva“.

U izveštaju je navedeno da se u 2017. godini značajno popravila komunikacija između manjinskog i većinskog vlasnika „Potisja“.

Vlasnici komunalne firme su opština Bečej sa 51 odsto udela i „Aliska tera“ iz Seksarda sa 49 odsto.

Smeće se odnosi iz 11.400 domaćinstava

Cene za iznošenje smeća je „Potisje“ poslednji put povećalo 1. novembra 2017. uz saglasnost osnivača.

Tekuće poslovanje firme finansira se iz prihoda koji se ostvaruju na tržištu, obavljanjem komunalnih usluga za građane, institucije i za privredu opštine.

Firma ne poseduje nepokretnu imovinu, a od pokretne u svojoj svojini ima jedno specijalno vozilo (autosmećar) iz 2002. godine i novi autosmećar „Iveko“ iz 2017. godine koji je uzet na lizing, VW Cady Furgon 2,0 SDI, oko 10.500 kanti za domaćinstva od 80 i 120 litara, 81 kontejner od 1.100 l, 6 kontejnera od 5 kubika, kao i računare.

Opremu društva čine vozila i radne mašine koje su uzete u zakup od JP Komunalac. Veći deo opreme je amortizovan. Prosečna starost voznog parka je 20 godina, što zahteva povećane troškove investicionog i tekućeg održavanja.

Iznošenje otpada u naseljenim mestima opštine obavlja se organizovano iz svake ulice. Obuhvaćeno je oko 11.400 domaćinstava kao i preduzeća i ustanove. Tokom 2017. godine sklopljeno je 246 novih ugovora.

U 2017. godini firma je morala da iznajmi 50 radnih dana jedan traktor sa prikolicom za prolećno i jesenje veliko spremanje iz domaćinstava, kao i 24 radnih dana zbog zamene vozila koja su bila u kvaru. U istom vremenskom periodu, tačnije od juna do decembra 2017. godine bio je iznajmljen jedan autosmećar pošto su vozila firme bila duže u kvaru i čekali su se delovi iz inostranstva (autosmećar je bio 120 dana na popravci). Uzet je u zakup i buldožer pošto su na postojećem bile velike popravke.

Broj zaposlenih u komunalnoj firmi je 33

Za zarade, doprinose, isplate po ugovorima za privremene i povremene poslove, naknade članovima organa upravljanja, otpremnine, solidarnu pomoć, finansiranje osoba sa invaliditetom, naknade na ime putnih troškova i ostalih ličnih rashoda zaposlenih u toku 2017. godine potrošeno je 28,1 milion dinara, a planirana je potrošnja 30,4 miliona dinara.

„Potisje“ u 2017. godini nije povećalo zarade. Krajem godine broj zaposlenih bio je 33 – 26 na neodređeno vreme i 7 na određeno vreme.

Za gorivo i mazivo, popravke motornih vozila, zakupnine za vozila i sedište, radna i zaštitna odela, kancelarijski materijal, električnu energiju, troškove održavanja softvera, amortizaciju, za ostale usluge koje proističu iz raznih drugih zakonskih propisa i za ostale materijalne troškove bilo je potrebno 24,7 miliona dinara – planirani troškovi bili su 28,1 milion.

Za advokatske usluge, premije osiguranja, takse, reprezentaciju, reklame i propagandu, obezvređivanje nenaplaćenih potraživanja i ostalo potrošeno je 12,6 miliona umesto planiranog iznosa od 11,7 miliona dinara.

Advokatske usluge su ostvarene na osnovu ugovora sa advokatskom kancelarijom i iznosile su 1,3 miliona dinara.

Troškovi revizije bili su 340.000 dinara na osnovu ugovora sa najpovoljnijim ponuđačem.

Za stručno obrazovanje potrošeno je 288.463 dinara u cilju efikasnijeg obavljanja poslova i radnih zadataka.

Troškovi popravke pojedinih vozila su bili veći od planiranih zbog dotrajalosti vozila i čestih kvarova.

Troškovi tekućeg održavanja su takođe bili viši od planiranih zbog popravke kontejnera, sanacije biotrnova na deponiji i nasipanja puta na deponiji.

Oko 10 miliona obaveza prema dobavljačima

Poslednjeg dana 2017. godine „Potisje“ je imalo ukupno 10,74 miliona dinara neizmirenih obaveza prema dobavljačima – 6,24 miliona prema dobavljačima u zemlji, a 4,49 miliona prema dobavljačima u inostranstvu. Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu odnose se na ranije ispostavljene račune od manjinskog vlasnika komunalnog preduzeća „Aliska tera“ d.o.o. koji su, kako piše u izveštaju o poslovanju firme 2017. godine, „neosnovani i računovodstveno neispravni, što je i Državna revizorska institucija u svom izveštaju konstatovala. Na osnovu neosnovane i računovodstveno neispravne dokumentacije plaćanje se ne može izvršiti“.

Materijalno značajnije obaveze prema dobavljačima su 2017. godine bile 2,12 miliona dinara prema JP Komunalac, 869.313 dinara prema  „Lukoil Srbija“ i  368.576 dinara prema „Knežev group“ d.o.o.
Obaveza prema Komunalcu potiče iz ranijih godina, plaća se po sudskoj presudi za izgubljeni spor i napravljen je sporazum o isplati u ratama.

Dug Sojaproteina prema „Potisju“ više od milion dinara

Prema poslovnim knjigama poslednjeg dana 2017. godine izvršen je obračun ispravke vrednosti za dospela neizmirena potraživanja od pravnih lica starija od 365 dana u odnosu na 31.12.2017. godine u ukupnom iznosu od 957.311 dinara i za potraživanja od fizičkih lica koja su u docnji dužoj od 180 dana u iznosu od 1.167.226 dinara.

Materijalno značajnija potraživanja „Potisja“ od kupaca su 1,1 milion od Sojaproteina, 203.623 dinara od SP Laboratorije i 185.445 dinara od „Imperial luks“.

K.D.F.

Projekat „Odluke u ime građana 2018“ sufinansiran je iz budžeta opštine Bečej.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.