Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji od 15. do 25. marta u bečejskom hotelu „Bela lađa“ održava „Školu ljudskih prava za mlade“.
Trideset petoro školaraca koji su izabrani od 350 prijavljenih kandidata, došli su u Bečej iz srednjih škola iz Novog Pazara, Novog Sada, Beograda, Sombora, Niša, Ćuprije, Valjeva, Ivanjice, Subotice, Kikinde, Vranja, Zrenjanina, Leskovca i iz Bečeja. Cilj ove škole je da upozna mlade sa teorijom i idejom ljudskih prava, principima demokratije, tolerancije, solidarnosti, nenasilne komunikacije i da kod njih razvije kritičko mišljenje.
Projekat „Škola ljudskih prava za mlade“ započet je 2000. godine, a do danas je u gradovima Srbije održano 36 škola za srednjoškolce i studente.
Prvi dan Ivan Kuzmanović je prvog dana škole govorio o poricanju, pre svega o kolektivnom sklanjanju stvarnosti – videti srbijanski pristup genocidu u Srebrenici – a Pavel Domonji je pričao o pravima živih bića, ali je i „testirao“ đake kako bi saznao da li su prijatelji ljudskih prava, pa su oni odgovorili i na pitanje o tome šta su spremni da učine za poštovanje ljudskih prava. |
Helsinški odbor za ljudska prava već treći put organizuje ovakvu školu u Bečeju (ranije 2008. i 2009. godine). Predavači su sociolog religije Srđan Barišić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, politikolog Pavel Domonji šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava, sociolog Ivan Kuzmanović izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava, Srđan Milošević sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, psihologica Tamara Tomašević (nenasilna komunikacija, tolerancija, prevladavanje konflikata na miran način) i dramaturškinja Vladislava Vojnović (dramske sekcije).
Reč je o otvorenom konceptu predavanja, deca pre svega imaju teorijsku nastavu, gledaju i igrane i dokumentarne filmove, predviđena je dramska sekcija, ali je suština u dijalogu, objasnio je Ivan Kuzmanović izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava.
Filmovi o slobodi govora i o fašizmu U „Školi ljudskih prava za mlade“ srednjoškolci slušaju interesantna predavanja o aktuelnim temama iz religije, o ljudskim pravima, tu su i dramske radionice i psihološke vežbe, a pogledali su i filmove „Narod protiv Larija Flinta“ i „Bela vrpca“. „Lari Flint“ je važan zato što je u njemu reč o slobodi govora i cenzuri, a kanski pobednik, „Bela vrpca“ Mihaela Hanekea govori o fašizmu. Biće predavanja i o LGBT pravima (prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba), a postoji mogućnost i da deca pogledaju snimak novosadskog predavanja slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka pod nazivom „Boj se bližnjega kao što se bojiš sebe samoga“ o multikulturalizmu i toleranciji. |
„’Uzorak’ dece se razlikuje, došli su iz svih krajeva Srbije i oni među sobom nemaju uniformna mišljenja o dnevnopolitičkim temama, s kojima se mi, u suštini, ne bavimo, ali dotaknemo pitanje Kosova, saradnju sa Haškim tribunalom, hapšenje Ratka Mladića i vidimo da među njima postoje ogromne razlike. Uvek se dogovorimo oko minimuma kriterijuma kog mogu i oni da se dogovore među sobom i da sa nama postignu neki dogovor o tome šta je to na šta oni mogu da pristanu kao na neku istinu“, rekao je Kuzmanović.
Tu neminovno dolazi do menjanja stavova srednjoškolaca, jer oni u „Školu ljudskih prava za mlade“ dolaze sa već (polu)izgrađenim stavovima koji su rezultat socijalizacije, dobili su ih iz porodice, društva, medija, a nakon odlaska iz škole često se žale na prijem u svojim sredinama, uglavnom u školama, gde i prenose svoje novostečene ili promenjene stavove.
Prijatelji škole na „Fejsbuku“ Helsinški odbor za ljudska prava ima podatke o deci i nakon završetka škole (mere se stavovi đaka pre, tokom i nakon škole, za mesec dana, tri meseca i godinu dana). Polaznici su prijatelji škole i na „Fejsbuku“ (3.800 članova), veliki broj njih postaju članovi omladinskih grupa Helsinškog odbora za ljudska prava, a neki od njih su i predavači „Škole ljudskih prava za mlade“. |
O tome kako se deca nakon završene škole uklope u svoje sredine i kako reaguju na relativno grub odgovor matične zajednice na njihova nova saznanja, Kuzmanović je rekao: „To je velika borba i zavisi od sredine do sredine. Veliki gradovi su otvoreniji, manji su malo manje otvoreni. Kada imaju veliki problem, oni se nama jave, pa mi uvek radimo neku koordinaciju s direktorom škola i profesorima… Važno je da oni nađu modalitet kako i gde će novostečene ili proširene stavove i nova znanja da prikažu. Vrlo često se dešava da su kroz đačke parlamente u stanju da iskažu svoje stavove bez ozbiljnijih konsekvenci. U suštini, nije bilo velikih problema, jer mi razgovaramo sa njima o nenasilnoj komunikaciji i na dramaturškim sekcijama naučimo ih kako da, kada se vrate u svoje sredine, svoje stavove relaksirano ponude zajednici.“
U ovoj državi mnogi bi trebali da uče o ljudskim pravima, jer da je više onih koji su pohađali „Školu ljudskih prava“, bilo bi manje tih koji, recimo, učesnike antifašističkih skupova gađaju kamenom o glavu.
Kristina Demeter Filipčev