trg_fontane
Osmogodišnjem slabovidom učeniku Osnovne škole „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu Nemanji Keljačkom predsednik opštine Bečej Dragan Tošić 21. aprila je uručio asistivnu tehnologiju: specijalnu tablu i geometrijski pribor, deo opreme su i posebno izrađene folije i lenjiri, čemu se dečak veoma obradovao, jer, kako je rekao, voli da uči i da saznaje nove stvari.
Nemanji je početkom ove godine u okviru akcije organizacije „Čepom do osmeha“ poklonjen i prenosivi računar za slabovide osobe koji mu je neophodan u nastavi.
Nabavku geometrijske opreme za dečaka inicirala je njegova učiteljica Milja Marković, koja je uputila molbu lokalnoj samoupravi i, kako je rekla, za 12 sati je dobila odgovor da može da naruči potrebnu opremu, vrednu oko 50.000 dinara, koju je opština platila.
Ovo je jedan od slučajeva koji pokazuje da u obrazovnom sistemu u Srbiji, gde je od 2010. godine inkluzija obavezna, mnogo zavisi od inicijative i želje pojedinaca, u ovom slučaju požrtvovanosti i zainteresovanosti učiteljice, koja se u slobodno vreme informiše o načinima kojima može da olakša obrazovanje svog đaka, čak i posećuje novosadsku školu za decu sa smetnjama u razvoju „Milan Petrović“, koju Nemanja Keljački pohađa jednom nedeljno, kako bi se dodatno edukovala.
Asistivna tehnologija u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Bečej za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom maltene ne postoji – osim u slučaju Nemanje i možda u još nekoliko slučajeva – uprkos tome što su faktori koji utiču na slabiji školski uspeh učenika sa smetnjama u razvoju najčešće primena neodgovarajućih nastavnih metoda, neuvažavanje mogućnosti i specifičnosti razvoja dece sa intelektualnim, telesnim ili senzornim smetnjama. Uticaj ovih faktora na slabiji školski uspeh može se značajno umanjiti korišćenjem adekvatne asistivne tehnologije.
Prema podacima novinara Bečejskog mozaika, Osnovnu školu „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu pohađa 37 učenika koji imaju različite smetnje u razvoju.
Predsedniku opštine je postavljeno pitanje, s obzirom na to da se na teritoriji opštine Bečej obrazuju brojna deca sa smetnjama u razvoju, da li će predstavnici lokalne vlasti početi strategijski da razmišljaju o tome da deci kojoj je to potrebno, obezbede asistivnu tehnologiju, da njihov napredak u školi ne bi zavisio od pojedinačnih i privatnih inicijativa.
Tošić je odgovorio da će se lokalna samouprava truditi da deci obezbedi to što može, „nadam se da ćemo zajedno sa Ministarstvom prosvete i organima i institucijama države uspeti da obezbedimo što više asistivne tehnologije za decu sa smetnjama u razvoju, jer je to normalno, mi živimo u istom gradu, živimo zajedno sa tom decom i moramo da im pomognemo da budu ravnopravna sa ostalom decom u smislu da im pomognemo da mogu više da uče, napreduju, da se iškoluju i da budu deo društva u svakom smislu. Mi ćemo se svakako truditi, koliko smo u mogućnosti, da pomognemo deci sa smetnjama u razvoju. Dobro je i da postoji inicijativa pojedinaca, jer da učiteljica Milja Marković nije pokrenula ovu inicijativu, mi ne bismo ni znali da postoji dete u ovoj školi koje ima potrebe za pomagalima, specijalnim računarom ili geometrijskim priborom. To pokazuje važnost inicijative škole ili učiteljice ka opštini i onda će opština da pokuša da pomogne“.
Na pitanje o važnosti stvaranja baze podataka o deci sa smetnjama u razvoju na teritoriji opštine Bečej, ali i u celoj Srbiji, jer da baze podataka postoje, nadležni bi znali kakve su potrebe dece i ne bi se dolazilo u situaciju da obrazovanje, napredak i lečenje najmlađih zavisi od privatnih inicijativa i/ili humanitarnih akcija, predsednik opštine je odgovorio: „Može ta inicijativa da potekne i iz Bečeja, ne moramo stalno da čekamo da neko drugi to uradi, hajde da uradimo mi to prvi u Bečeju, da budemo prvi u ovom našem zajedničkom poduhvatu“, rekao je Tošić i istakao da je potrebna i pomoć novinara koji tu oblast prate, istražuju i analiziraju.
Podsetimo da je prema podacima iz 2016. godine u opštini Bečej registrovano 213 dece i 100 mladih osoba sa smetnjama u razvoju – a to je samo broj onih koji su registrovani u Centru za socijalni rad. Realan broj dece i mladih sa smetnjama u razvoju daleko je veći, naime, trebalo bi da se uzme u obzir broj dece koja se obrazuju u tipičnim školama, a ne evidentiraju se kao deca sa smetnjama u razvoju, kao i broj dece koja nisu vidljiva, jer nikada nisu bila uključena u sistem obrazovanja.
Evidentiranje (baza podataka) dece i mladih sa smetnjama u razvoju je neophodna kako bi deca ostvarila svoja prava i kako bi postala uključena u društvo.
O važnosti pojedinačnih inicijativa u cilju obezbeđivanja uslova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u nedostatku organizovane brige nadležnih u državi, govori još jedna akcija. Naime, Kancelarija za mlade opštine Bečej je 21. aprila poklonila klima uređaj Dnevnom boravku za decu sa smetnjama u razvoju koji funkcioniše u objektu dečjeg vrtića u centru grada pod okriljem Centra za socijalni rad. Novac za kupovinu klima uređaja obezbeđen je od prodaje ulaznica na motivacionoj večeri odbojkaša Vanje Grbića, održane u februaru mesecu u organizaciji Kancelarije za mlade.
Direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović je tom prilikom ukazala na značaj uloge Kancelarije za mlade kada je reč o vidljivosti i uključivanju u društvo korisnika Dnevnog boravka. Boravku je sada potreban nameštaj, jer će uskoro biti otvorena učionica za individualni rad sa korisnicima.
Koordinator Kancelarije za mlade Dane Mandić pozvao je građane da još jednom pokažu svoju humanost i da posete humanitarnu predstavu „Milunka“ u Gradskom pozorištu, kako bi bio prikupljen novac za Bečejku Milunku Petrović, koja ima cerebralnu paralizu i sa svojom porodicom živi u teškim uslovima.
R.M.
