09asistivna-pomoc2
Osmogodišnjem slabovidom uceniku Osnovne škole „Šamu Mihalj“ u Backom Petrovom Selu Nemanji Keljackom predsednik opštine Becej Dragan Tošic 21. aprila je urucio asistivnu tehnologiju: specijalnu tablu i geometrijski pribor, deo opreme su i posebno izradene folije i lenjiri, cemu se decak veoma obradovao, jer, kako je rekao, voli da uci i da saznaje nove stvari.
Nemanji je pocetkom ove godine u okviru akcije organizacije „Cepom do osmeha“ poklonjen i prenosivi racunar za slabovide osobe koji mu je neophodan u nastavi.
Nabavku geometrijske opreme za decaka inicirala je njegova uciteljica Milja Markovic, koja je uputila molbu lokalnoj samoupravi i, kako je rekla, za 12 sati je dobila odgovor da može da naruci potrebnu opremu, vrednu oko 50.000 dinara, koju je opština platila.
Ovo je jedan od slucajeva koji pokazuje da u obrazovnom sistemu u Srbiji, gde je od 2010. godine inkluzija obavezna, mnogo zavisi od inicijative i želje pojedinaca, u ovom slucaju požrtvovanosti i zainteresovanosti uciteljice, koja se u slobodno vreme informiše o nacinima kojima može da olakša obrazovanje svog daka, cak i posecuje novosadsku školu za decu sa smetnjama u razvoju „Milan Petrovic“, koju Nemanja Keljacki pohada jednom nedeljno, kako bi se dodatno edukovala.
Asistivna tehnologija u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Becej za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom maltene ne postoji – osim u slucaju Nemanje i možda u još nekoliko slucajeva – uprkos tome što su faktori koji uticu na slabiji školski uspeh ucenika sa smetnjama u razvoju najcešce primena neodgovarajucih nastavnih metoda, neuvažavanje mogucnosti i specificnosti razvoja dece sa intelektualnim, telesnim ili senzornim smetnjama. Uticaj ovih faktora na slabiji školski uspeh može se znacajno umanjiti korišcenjem adekvatne asistivne tehnologije.
Prema podacima novinara Becejskog mozaika, Osnovnu školu „Šamu Mihalj“ u Backom Petrovom Selu pohada 37 ucenika koji imaju razlicite smetnje u razvoju.
Predsedniku opštine je postavljeno pitanje, s obzirom na to da se na teritoriji opštine Becej obrazuju brojna deca sa smetnjama u razvoju, da li ce predstavnici lokalne vlasti poceti strategijski da razmišljaju o tome da deci kojoj je to potrebno, obezbede asistivnu tehnologiju, da njihov napredak u školi ne bi zavisio od pojedinacnih i privatnih inicijativa.
Tošic je odgovorio da ce se lokalna samouprava truditi da deci obezbedi to što može, „nadam se da cemo zajedno sa Ministarstvom prosvete i organima i institucijama države uspeti da obezbedimo što više asistivne tehnologije za decu sa smetnjama u razvoju, jer je to normalno, mi živimo u istom gradu, živimo zajedno sa tom decom i moramo da im pomognemo da budu ravnopravna sa ostalom decom u smislu da im pomognemo da mogu više da uce, napreduju, da se iškoluju i da budu deo društva u svakom smislu. Mi cemo se svakako truditi, koliko smo u mogucnosti, da pomognemo deci sa smetnjama u razvoju. Dobro je i da postoji inicijativa pojedinaca, jer da uciteljica Milja Markovic nije pokrenula ovu inicijativu, mi ne bismo ni znali da postoji dete u ovoj školi koje ima potrebe za pomagalima, specijalnim racunarom ili geometrijskim priborom. To pokazuje važnost inicijative škole ili uciteljice ka opštini i onda ce opština da pokuša da pomogne“.
Na pitanje o važnosti stvaranja baze podataka o deci sa smetnjama u razvoju na teritoriji opštine Becej, ali i u celoj Srbiji, jer da baze podataka postoje, nadležni bi znali kakve su potrebe dece i ne bi se dolazilo u situaciju da obrazovanje, napredak i lecenje najmladih zavisi od privatnih inicijativa i/ili humanitarnih akcija, predsednik opštine je odgovorio: „Može ta inicijativa da potekne i iz Beceja, ne moramo stalno da cekamo da neko drugi to uradi, hajde da uradimo mi to prvi u Beceju, da budemo prvi u ovom našem zajednickom poduhvatu“, rekao je Tošic i istakao da je potrebna i pomoc novinara koji tu oblast prate, istražuju i analiziraju.
Podsetimo da je prema podacima iz 2016. godine u opštini Becej registrovano 213 dece i 100 mladih osoba sa smetnjama u razvoju – a to je samo broj onih koji su registrovani u Centru za socijalni rad. Realan broj dece i mladih sa smetnjama u razvoju daleko je veci, naime, trebalo bi da se uzme u obzir broj dece koja se obrazuju u tipicnim školama, a ne evidentiraju se kao deca sa smetnjama u razvoju, kao i broj dece koja nisu vidljiva, jer nikada nisu bila ukljucena u sistem obrazovanja.
Evidentiranje (baza podataka) dece i mladih sa smetnjama u razvoju je neophodna kako bi deca ostvarila svoja prava i kako bi postala ukljucena u društvo.
O važnosti pojedinacnih inicijativa u cilju obezbedivanja uslova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u nedostatku organizovane brige nadležnih u državi, govori još jedna akcija. Naime, Kancelarija za mlade opštine Becej je 21. aprila poklonila klima uredaj Dnevnom boravku za decu sa smetnjama u razvoju koji funkcioniše u objektu decjeg vrtica u centru grada pod okriljem Centra za socijalni rad. Novac za kupovinu klima uredaja obezbeden je od prodaje ulaznica na motivacionoj veceri odbojkaša Vanje Grbica, održane u februaru mesecu u organizaciji Kancelarije za mlade.
Direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božovic je tom prilikom ukazala na znacaj uloge Kancelarije za mlade kada je rec o vidljivosti i ukljucivanju u društvo korisnika Dnevnog boravka. Boravku je sada potreban nameštaj, jer ce uskoro biti otvorena ucionica za individualni rad sa korisnicima.
Koordinator Kancelarije za mlade Dane Mandic pozvao je gradane da još jednom pokažu svoju humanost i da posete humanitarnu predstavu „Milunka“ u Gradskom pozorištu, kako bi bio prikupljen novac za Becejku Milunku Petrovic, koja ima cerebralnu paralizu i sa svojom porodicom živi u teškim uslovima.
R.M.
