trg_fontane
Svako dete ima pravo na obrazovanje.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, usvojen u avgustu 2009. godine, utvrđuje „jednako pravo i dostupnost obrazovanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta (član 3)“; „da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi u skladu sa zakonom (član 6)”; ali i da je „u obrazovno-vaspitnim ustanovama zabranjena diskriminacija na osnovu smetnji u razvoju i invalidnosti (član 44).”
U otvorenom pismu organizacija civilnog društva povodom teksta „Kome smetaju specijalne škole“ objavljenog u dnevnom listu Danas u oktobru 2010. godine, kada je započeta inkluzija u tipičnim školama, upravo se govori o inkluziji, a potpisnici pisma ističu da „inkluzivno obrazovanje podrazumeva da sva deca treba da dobiju kvalitetno obrazovanje u okviru redovnih škola bez obzira na pol, nacionalno, versko i socio-ekonomsko poreklo, psiho-fizičke sposobnosti i zdravstveno stanje. To, istovremeno, znači da škole i predškolske ustanove treba da budu prilagođene obrazovnim potrebama sve dece, a ne da, pozivajući se na svoju neprilagođenost, upisuju i prihvataju samo onu decu koja mogu da se uklope u postojeće, zatečene uslove u obrazovno-vaspitnim ustanovama“.
O tome zašto se u nekim slučajevima diskriminišu deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u otvorenom pismu se kaže: „Koreni diskriminacije su najčešće u strahu od nedovoljno poznatog, u predrasudama i neznanju, a uzrokuju isključivanje onih koji su drugačiji. Roditelji najčešće strahuju da deca ne budu ismejana od strane sopstvenih vršnjaka. Nastavnici i učitelji strahuju da neće znati da rade sa takvom decom i da će se suočiti sa izazovima i mogućim neuspehom. Zaposleni u specijalnim školama strahuju da će ostati bez posla. Roditelji dece kojima nije potrebna nikakva posebna podrška strahuju da će učitelji i nastavnici, usredsređeni na decu sa smetnjama, zanemarivati njihovu decu“.
Šest godina kasnije, kada bi inkluzija trebala da „funkcioniše“ besprekorno, citat iz otvorenog pisma iz 2010. godine u brojnim slučajevima još je aktuelan. I u Bečeju.
Priča majke: „Ne želim da se sve ovo stavlja pod tepih“
– Problem je nastao kada smo trebali da imamo prvi sastanak sa učiteljem koji je trebao da primi moje dete zbog te integracije koja je počela ove godine, a to je u cilju da bi se pomoglo i učitelju i roditeljima i detetu da lakše prevaziđe prelazak iz jednog kolektiva u drugi. Za svu decu je težak prelazak iz vrtića u školu, a kamoli za dete koje ima smetnje u razvoju – kaže majka deteta koje u školskoj 2016/2017. godini treba da krene u prvi razred osnovne škole. Roditelji su želeli da dete upišu u OŠ „Sever Đurkić“ i trebao je biti organizovan sastanak roditelja sa nadležnima u školi i učiteljem u čiji razred su roditelji želeli da upišu dete.
– Kada smo trebali da obavimo taj sastanak, dobili smo informaciju da do sastanka neće doći jer je učitelj sprečen da dođe. Kada smo hteli da zakažemo drugi sastanak, pedagog škole je bila iskrena i rekla nam da učitelj ne želi da radi sa takvom decom. Ja sa njim nisam direktno pričala posle toga. Sa njim sam pričala pre i on je bio upoznat sa tom situacijom da će moje dete krenuti kod njega, još od septembra. Tada sam primetila da on time baš i nije oduševljen. Dalje o tome nismo pričali, da bi on negde u februaru počeo preko mog tate da šalje informacije kako moje dete nije za redovno školovanje, da bi on trebao da ide u specijalnu školu, da sa njim rade ljudi koji su obučeni da rade sa takvom decom. Ne kažem da to nije tako. Ali nismo mi roditelji izmislili inkluziju, niti smo mi izmislili da deca sa smetnjama treba da idu u redovne škole, niti smo mi oni koji će nešto da menjaju po pitanju toga. Mi moramo da radimo onako kako nam je rečeno da treba da radimo. A u ovom slučaju šta sam trebala da radim? Lupili su mi vrata pred nosom. Gde da ga upišem? Kada sam posle toga pričala sa pedagogicom, ona se iznenadila što dete na kraju neće biti upisano u školu „Sever Đurkić“. Koje su mi solucije? U školi „Sever Đurkić“ u septembru će biti otvorena dva prva razreda, jedan kod pominjanog učitelja, drugi kod učiteljice, koja je ove godine imala dete sa smetnjama u razvoju i pošto žena ima još jednu generaciju do penzije, zamolila je da ako je ikako moguće, u novoj školskoj godini nema dete sa smetnjama u razvoju u svom razredu. I to je u redu. Zbog toga sam rekla da pošto ne postoji treća osoba, treći nastavnik, moram naći drugu školu koja će primiti dete i koja nije tog stava da ne želi da radi sa takvom decom. A na kraju, ko su oni da kažu da ne žele? Zakon važi za sve. Uostalom sva deca imaju puno pravo da se školuju, da su u obrazovnom sistemu. Ukoliko ne mogu u redovnom obrazovanju, zna se kako već ide i kako se radi.
Međutim, iz predškolske ustanove data je preporuka psihologa da vaše dete može da ide u tipičnu školu, a ne u školu za decu sa smetnjama u razvoju.
– Upravo tako. Moje dete, otkad je ustanovljeno da se govor kod njega slabije razvija, krenulo je na ispitivanja, terapije, u Bečeju, u Beogradu. Vodila sam ga gde god sam mogla da bismo dobili što konkretniju dijagnozu ukoliko postoji. On ide na terapije u školu „Bratstvo“ na preporuku interresorne komisije. I terapeut i psiholog i svi su stava da on nije za školu za decu sa smetnjama u razvoju. Njemu se savetuje da bude u tipičnoj školi, jer dok sluša govor druge dece može više da se razvija. Ako bi bio sa decom koja su još teže ometena, on ne bi mogao da napreduje.
Taj nastavnik u školi „Sever Đurkić“ nije vama, majci deteta, a ni ocu deteta rekao da ne želi da vaše dete ide u njegov razred? Reći ćete njegovo ime?
– B.M.(majka deteta je rekla ime i prezime nastavnika; prim. nov.). Nije. Rekao je pedagogici svoje škole, a ona je prenela nama tu informaciju, odnosno meni i psihologu u zabavištu kada je trebalo da dođe do sastanka. Nemam ništa crno na belo, to nije nigde evidentirano, to je sad prosto moja reč protiv njegove, odnosno naša protiv njihove. I baš zbog toga nisam htela da pokrećem tužbu, jer prvo, ne želim da se detetovo i moje ime provlači po sudovima, ali ne želim ni da se sve ovo stavlja pod tepih. Moje dete i ja nismo prvi koji su prošli kroz ovo. Ima još dece i roditelja koji su prethodnih godina slično prošli, ne kod istog učitelja, i ne znam ko su ti ljudi, ali sam sigurna da ovo nije prvi slučaj. Ja zato želim da se o ovome čuje da bi danas-sutra roditelji čija će deca doći u sličnu situaciju znali sa čim mogu da se susretnu, a da znaju i da to ne sme da se radi. Želim da im pomognem, da im otvorim oči u tom smislu da taj sistem jednostavno mora da počne da funkcioniše.
Direktorica škole „Sever Đurkić“ je rekla da je vaše dete upisano u tu školu, ali nije još raspoređeno u čiji će razred da ide. Potom je, kako je rekla, saznala da je vaše dete upisano i u školu „Zdravko Gložanski“.
– Istog momenta kada smo upisali dete u drugu školu pedagogica škole „Sever“ je obaveštena da dete nije na spisku, tako da ne može biti upisano i tamo jer je istog momenta ispisan. Ja nikakve papire tamo nisam predala. Kompletna dokumentacija je predata u školu „Zdravko Gložanski“. Nisam imala razloga da nastavljam priču u školi „Sever“ kada je to tako kako jeste. A mi sad možemo u nedogled da se prepucavamo, što meni nije cilj, jer niti imam snage za to, niti to želim. Ono što želim je da ne dozvolim da se to tako dalje dešava.
Reč učitelja: „Vi nemate prava da me pitate takve stvari“
Učitelja u školi „Sever Đurkić“ B.M. u čiji razred je majka želela da upiše dete, pitali smo o čemu se tu radilo.
Jedna majka je htela da upiše u prvi razred svoje dete sa smetnjama u razvoju i prema njenim rečima nije naišla na vaše razumevanje, to jest vi niste hteli da primite to dete u vaš razred. Kako to komentarišete?
– Neću nikako da komentarišem. To nije za komentarisanje, nije za taj oblik informisanja. Unutar našeg kolektiva ja ne želim da komentarišem takve stvari.
Da li je to dete upisano u vaš razred?
– To dete je upisano u drugu školu. Nije upisano u naš razred.
Nije upisano zato što ste vi odbili da primite to dete?
– Niti odbijam, niti prihvatam. Postoje neki drugi razlozi o kojima ne želim da pričam. Vi nemate prava da me pitate takve stvari. Tu se isključivo radi o poslu, a ne da me pozivate privatno na telefon da pričate sa mnom o tome.
Ne pozivam vas privatno. Predstavila sam se da sam novinarka Bečejskog mozaika.
– Ja vam lepo kažem da to nije za novine i da je to isključivo vezano za posao i profesiju, a ne za novinarstvo i da se piše o takvim stvarima u novinama.
Inkluzija je obaveza. Ako neko dete ne može da se upiše u željenu školu i željeni razred, to je već stvar koju bi i novinari mogli da istražuju.
– Ne odlučujem ja o tome da li će dete biti primljeno ili ne u prvi razred. Nisam ja jedina osoba koja radi u toj školi. Nemojte da me napadate i da pišete o takvim stvarima. Postoji mesto gde se o tome priča.
A gde je to mesto? Mogu doći na to mesto ako želite.
– Ne želim. Ja vas ne poznajem bez obzira što ste se predstavili. Vi me privatno pozivate i postavljate mi pitanja. To se ne radi na taj način.
Možemo onda da se dogovorima da se nađemo u školi „Sever Đurkić“?
– Ja ne želim sa vama da razgovaram o tome jer vi niste kompetentni za takav razgovor.
Reč direktorice škole „Sever Đurkić“: „Škola nije odbila upis tog deteta“
O razlozima zašto dete sa smetnjama u razvoju neće pohađati školu „Sever Đurkić“, postavljeno je pitanje i direktorki škole Brankici Tapavici.
Novinar Bečejskog mozaika razgovarao je sa roditeljem koji nije uspeo svoje dete sa smetnjama u razvoju da upiše u školu „Sever Đurkić“ navodno zato što je učitelj B. M. odbio da primi dete sa smetnjama u razvoju u svoj razred. Da li je to tačno?
– To nije tačno. Ja sam popunila prijavni list tog deteta. Nismo odbili upis tog deteta. Nego je on (nastavnik; prim. nov) u razgovoru sa dedom tog deteta rekao da se on do sada nije bavio autističnom decom i da nije vičan u radu sa takvom decom. Tada su oni odustali od toga, mada meni niko nije zvanično rekao da odustaju od upisa.
Ukoliko učitelj kaže da nije vičan da radi sa decom sa smetnjama u razvoju, to u principu znači da on ne bi želeo da radi sa njima?
– On je samo rekao da ne zna kako će se snaći. Škola nije odbila upis tog deteta. To je bio razgovor između učitelja i dede tog deteta i to van škole, tako je učitelj meni preneo.
Šta je škola uradila po tom pitanju? Dete nije upisano u vašu školu.
– Roditelj uopšte nije bio u školi. Ja sam dete lično upisala.
Dakle, dete je upisano u vašu školu. U čiji razred?
– Oni su želeli da ide kod učitelja B. Kasnije sam čula da su od toga odustali i da su dete upisali u školu „Zdravko Gložanski“. Zvanično niko nije došao da sa mnom razgovara o tome. Do sada (kraj juna; prim. nov) još niko nije bio da mi zvanično potvrdi da treba da ispišem dete. Sve što znam, znam iz škole „Zdravko Gložanski“, a to je da je kod njih bila mama tog deteta koja je izrazila želju da ga upiše u tu školu.
Dete je trenutno upisano i u „Sever Đurkić“ i u „Zdravko Gložanski“?
– Da. Dete je upisano u obe škole.
U vašoj školi u čiji razred je upisano to dete?
– Razredi se tek kasnije formiraju. A oni su napisali da žele kod učitelja B. Ja bih zaista volela da su ti roditelji došli u našu školu da sa mnom razgovaraju.
Dete je, dakle, upisano i u vašu školu ali još nije raspoređeno u koji razred bi trebalo da ide?
– Raspoređivaćemo tek sada. Ja sam prihvatala želje roditelja sa napomenom da ćemo ih ostvariti ako budemo mogli, da ne bismo došli u situaciju da u jednom razredu bude mnogo dece, a u drugom malo.
Nastavnici su po zakonu obavezni da rade i sa decom sa smetnjama.
– To je sve tako. Ja sam lično upisala to dete. Mi smo organizovali i radionice za buduće prvake i to dete je dolazilo sa mamom na radionice, tako da je to dete u našu školu upisano bez ikakvih problema. A ja zaista ne znam kakav je to razgovor na ulici bio između učitelja B. i dede tog deteta, ali činjenica je da nas je nakon toga nazvala pedagogica iz škole „Zdravko Gložanski“ i obavestila nas da mama sada želi da upiše dete u tu školu.
Činjenice: U „Severu“ troje, a u „Zdravku“ 13 učenika sa smetnjama u razvoju
Predstavnik interresorne komisije opštine Bečej ima informacije o slučaju deteta sa smetnjama u razvoju koje je umesto u željenu školu sada upisano u školu „Zdravko Gložanski“.
Direktorica Osnovne škole „Zdravko Gložanski“ Suzana Đukić potvrdila je za Bečejski mozaik da je dete sa smetnjama u razvoju upisano u prvi razred škole i da je raspoređeno u razred jedne učiteljice.
Prema podacima kojima novinar Bečejskog mozaika raspolaže školu „Zdravko Gložanski“ je prošle godine pohađalo 13 učenika za koje je izrađen IOP (individualni obrazovni plan za decu koja imaju nekakve smetnje u razvoju), a u školskoj 2016/2017. godini biće izrađeno ukupno 15 IOP-a.
Direktorica škole „Sever Đurkić“ Brankica Tapavica je, upitana koliko učenika sa smetnjama u razvoju pohađa školu „Sever Đurkić“, odgovorila: „Imamo troje dece sa smetnjama u razvoju“.
Kristina Demeter Filipčev
