SOS prodavnica je otvorena u februaru ove godine u industrijskoj zoni u krugu fabrike Bečejske pekare, kako bi se socijalno ugroženim, ali i ostalim građanima Bečeja omogućilo da osnovne životne namirnice, kako je tada rečeno, kupuju po 20-50 posto nižim cenama, a proizvode Bečejske pekare 30 posto jeftinije. U realizaciji ove ideje je trebala da učestvuje i lokalna samouprava, međutim, njena uloga se svela samo na javnu podršku i promociju.
Nakon nekoliko meseci otvoren je i drugi objekat SOS prodavnice u centru grada, u Zelenoj ulici, gde smo prethodnih dana pokušali da utvrdimo da li su Bečejcima zaista na raspolaganju namirnice po nižim cenama.
Razlike u cenama postoje, ali nisu niže za onoliko koliko je najavljeno. Hleb Bečejske pekare se od 1. novembra prodaje po novim cenama, za 28 (bečejski), 31 (beli) i za 33 dinara (potiski). Ovo je već treće poskupljenje, jer su u avgustu cene hleba bile 20, 25 i 27 dinara, a u oktobru 25, 27 i 29 dinara, ali su još uvek niže (oko 25 posto) u odnosu na druge prodavnice gde se ove vrste hleba prodaju po 38 (bečejski) i 44 (potiski) dinara, jedino je u „Tisaprometu“ cena bečejskog hleba 33 dinara.
Uporedili smo cene samo nekoliko osnovnih namirnica koje se mogu kupiti u SOS prodavnici sa istim artiklima u marketima „Roda“, „Gomex“ i „Tisapromet“.
Tako kilogram tuzlanske soli u SOS prodavnici staje 18 dinara, u objektu „Tisaprometa“ 20,6 dinara, gde je pakovana u obične najlonske vrećice, dok za originalno kilogramsko pakovanje soli u „Rodi“ treba platiti 29, a u „Gomexu“ 36,9 dinara.
Za kilogram brašna iz Mlinske industrije Bečej u SOS prodavnici treba platiti 40 dinara, a u navedenim prodavnicama najjeftinije je brašno „Žitoprodukta“ koje staje 46,9 i 47,51 dinar.
Kilogram šećera iz Crvenke u SOS prodavnici staje 73 dinara, a najjeftiniji je šećer Merkator u „Rodi“ – 70,9 dinara – dok je 71,9 dinara šećer „Notadolce“, koji u „Gomexu“ staje 74,9 dinara.
Kafa „Bonito“ od 100 grama košta 58 dinara, u „Rodi“ je neznatno jeftinija, 57,2 dinara, dok je u druge dve prodavnice 60,48 i 60,9 dinara.
Razlika u ceni za litar ulja „Iskon“, koje može da se kupi u svim navedenim prodavnicama, znatno je „upadljivija“, iznosi oko 17 dinara i najjefinije je u „Rodi“, 119 dinara, dok za istu marku ulja u SOS prodavnici treba platiti 125 dinara, u „Tisaprometu“ 133,52 dinara, a najskuplje je u „Gomexu“, 135,99 dinara.
U SOS prodavnici može da se kupi obično mleko samo iz Vrbasa, za litar treba platiti 60 dinara, dok u drugim pomenutim prodavnicama može da se kupi subotičko mleko koje je za oko 2 dinara jeftinije (58,18 dinara).
U SOS prodavnici se, recimo, može kupiti dečji sapun (Merima) za 4 dinara jeftinije u odnosu na druge navedene prodavnice, koji košta 46 dinara, zatim toalet papir (Boni 4×1) koji takođe staje 46 dinara, dok za isti artikal u „Gomexu“ treba platiti 61 dinar, tako da za razliku u ceni dva pakovanja toalet papira možete kupiti, recimo, kilogram soli.
Može se uštedeti i ako u ovoj prodavnici kupite deterdžent za pranje posuđa (Mer extra, 1litar) po ceni od 110 dinara, jer u drugim trgovinama on staje 133,36, 142,9, pa čak 150,8 dinara, a razliku od 40 dinara možete potrošiti na kilogram brašna (Mlinska industrija). Za tri kilograma praška za veš (Merix, gorska svežina) treba platiti 324 dinara, što je za 55 dinara jeftinije nego da ste isti prašak kupili u „Gomexu“ (379 dinara), a za taj novac možete kupiti dve vekne hleba u SOS prodavnici.
Nisu u pitanju velike uštede ali, kako kaže stara izreka, zrno po zrno, pogača, kamen po kamen, palača – tako da dinar po dinar za socijalno ugrožene građane kojih je sve više u opštini može da znači jedan hleb više.
LJ.M.