Srbija, deset godina nakon promena: Velika Plana – Ni vuk sit, ni sve ovce na broju

Demokratska Srbija još čeka pred vratima Evrope. Nepriznata, neprihvaćena, raspolućena.. Više od pola miliona nezaposlenih, zatvorene fabrike, propala industrija, mafije, afere svake vrste, ekonomska kriza, pad standarda, kolebljiv dinar, nestabilne cene, neizvesno tržište – slika su i prilika države na koju niko nije računao od 18 opozicionih stranaka rešenih da rušenjem omraženog režima donesu dobro narodu.

Kada su sa nadvožnjaka na Koridoru 10, 5. oktobra ushićeni Planjani otpozdravljali konvoju autobusa, automobila i građevinskih mašina usmerenih sa juga Srbije ka Beogradu, bili su ubeđeni da će sve posle toga biti drugačije. A drugačije je, globalno posmatrano, samo ponešto, neko bi rekao ništa. Problem je, izgleda, više u prevelikim očekivanjima, nego u realnim procesima.

Korak napred, pa dva unazad

– Čini mi se da stalno činimo korak napred, pa dva unazad, zbog čega više nismo sigurni da pomaka uopšte ima. Najveća promena je funkcionisanje višepartijskog sistema. Ono što vidim je multiplikovan način nekadašnjeg funkcionisanja jednopartijskog sistema, što će reći, po mom ličnom sudu, da je sve partizovano, partikularizovano, pa i feudalizovano, u zavisnosti od toga koja stranka drži koje ministarstvo na nacionalnom nivou, na lokalnom nivou u zavisnosti od dominantne političke grupacije u vladajućoj koaliciji – promene komentariše Jovanka Brkić, iz nevladinog sektora, koordinatorka Udruženja „Žene u akciji“ i dodaje:
– Ne vidim konzistentnost, ni viziju. Vidim funkcionisanje od danas do sutra, ne vidim vrednosno opredeljenje i plašim se šta donosi budućnost, šta misle mladi, kakve su im vrednosti, ko ih u školama vaspitava i kako. Povoljno je što je lokalna vlast shvatila nevladin sektor kao mogućeg partnera dobrih koraka i ohrabrujućih rezultata, ali se sve presporo odvija i ide neobavezujuće jer se, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou, ne drži mnogo do potpisanog protokola. Nedostaje dogovor o prioritetima, određivanje interesa svih partija ujedinjenih u vladajućoj koaliciji.
Znatnu skupinu nezadovoljnika promenama, uz nekoliko hiljada radnika ostalih bez posla zatvaranjem fabrika i banaka, čine i poljoprivrednici čije su mašine dobro poslužile na barikadama one jeseni, kada je trebalo ubirati plodove rada na njivi. Primorani da se registruju nemaju tržište, subvencije su im nedovoljne, cene negarantovane, penzije male, letina nezaštićena od grada, nadoknade od štete neprimerene. Dična snaga Otpora još čeka na posao. Školarine su skupe, od Bolonje boli glava, provod i putovanja po roditeljskom džepu, svadbeno veselje blizu četrdesete…
Prilagođavanju novim uslovima, ne svojom voljom, privoleli su se i novinari. Boreći se za slobodu medija, borci za slobodu misli nisu trasirali put privatizovanim glasilima čija budućnost zavisi od raspoloženja moćnika.
– Naša profesija je dostigla vrhunac baš u demokratskim promenama. Deset godina posle još uvek ima tabu tema i pritisaka na medije, pogotovo u unutrašnjosti Srbije gde različite interesne grupacije pokušavaju da utiču na novinare da bi ostvarili uskosopstveničke političke, ekonomske, kriminalističke i druge interese. Polemika se dugo vodila da li je država najgori vlasnik medija, ali pojavom prljavog kapitala u privatizovanim medijima ispostavilo se da privatizacija nije dobro urađena. Pritisnuti ekonomskim problemima i borbom da obezbede plate, vlasnici podležu pritiscima ko da više – analizira promene u medijima Branko Vučković, dopisnik Slobodne Evrope za Centralnu Srbiju.

Urbanizovana varoš

Evidentno je da su se u Velikoj Plani dogodile promene nabolje. Varoš se urbanizuje, širi, prati korak sa vremenom. Iznoseći listu realizovanih projekata u prvoj deceniji novog veka, Zlatko Pešić, direktor JP „Plana“, ističe da Velika Plana prednjači po tome koliko je uspela da u kratkom vremenskom periodu savlada sve teškoće iz prethodnih godina i da u protekloj deceniji napravi snažan pomak u izgradnji infrastrukture u gradu i seoskim naseljima. Prepoznatljiva je po tome što je vodila ravnromerni razvoj sela i grada.
– Uradili smo više nego što smo mislili da možemo. Nedostajalo je mnogo komunalne infrastrukture. Konačno građani piju ispravnu vodu. Uporedo su realizovani projekti vodosnabdevanja, gasifikacije i telekomunikacije. Projekti su realizovani sredstvima iz budžeta opštine, od donatora, ministarstava, NIP-a i međunarodnih fondova. Izgrađeno je 30 kilometara magistralnog vodovoda, 150 kilometara gasovodne mreže, gas je doveden do 70 odsto domaćinstava na teritoriji opštine. Industrijska zona je kompletno opremljena infrastrukturno i saobraćajno, i dobrim delom naseljena domaćim i stranim investitorima.

Ulaganja u infrastrukturu

Listu realizovanih projekata u prethodnoj deceniji dopunjuje gradska toplana sa savremenim sistemom upravljanja i primenom novog tarifnog sistema merenja potrošnje energije. Asfaltirano je i rekonstruisano više od 50 kilometara puteva i ulica, urađeno 20 kilometara novih saobraćajnica. Regulisani su vodotokovi, priobalje zaštićeno od poplava. Dograđen je centralni dečji vrtić, u selima su otvorena zabavišta, obezbeđeni su sportski tereni za sva naselja. Uređenom industrijskom zonom uz Koridor 10 stvoreni su uslovi za industrijski razvoj i strana ulaganja.
Ono što sadašnja vlast voli da istakne kao rezultate minulog rada su zbrinute izbeglice i raseljena lica. Punu deceniju bez prekida radi narodna kuhinja, a za kategorije socijalno najugroženijih građana uvedeni su benefiti za prevoz, lečenje, školovanje…
Ovako idiličnu sliku male varoši kvari nezaposlenost (3.800 na evidenciji), primanja ispod republičkog proseka, nizak standard, rang nerazvijenih opština. Ne postoje više preduzeća koja su upošljavala hiljade radnika – u stečaju
su ili likvidaciji „Perkon“, Klanica „Plana“, Živinska klanica, Građevinsko preduzeće „Sveta Mladenović“, zemljoradničke zadruge… Godišnje se sklopi 25 odsto brakova manje nego u prethodnoj deceniji i rodi se samo 350 beba. Svake godine po jedan razred je manje u đačkim klupama, a sve je više sela sa staračkim domaćinstvima.

Jadranka Mićović