trg_fontane
O situaciji u Srbiji, o tome gde smo i šta nas čeka pišu domaći i strani mediji. Budućnost nam nije ružičasta i manje-više je važno da li je za to kriva prethodna vlast ili okolnosti, ili će situaciju da pogorša i aktuelna vlast.
Naime, kako navodi Dojče vele, para u državnom budžetu za plate i penzije ima samo do avgusta, jer je stara vlada novoj ostavila ruševine u ekonomiji, a postavlja se pitanje šta će od silnih predizbornih obećanja, nova vlast zaista moći da uradi.
Mlađan Dinkić je najavio je da u srpskom budžetu para za isplatu plata i penzija ima samo do avgusta. Vlada će zbog toga morati dodatno da se zadužuje, a Dinkić je naveo da će novac za te potrebe možda morati da se obezbedi i iz kredita za investicije. Planira se tako da se deo ruskog kredita za železnicu, koji ukupno iznosi 800 miliona dolara, prebaci u budžet, kao i da će se zahtevati da deo sredstava dobijenih od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) takođe ode za potrebe budžeta, navodi Dojče vele.
„Stara vlada je novoj vladi u ekonomskoj sferi ostavila uništene javne finansije, mnoštvo nepotrebnih institucija, i gomilu loših zakonskih rešenja“, ističe za Dojče vele Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Podatak da para u budžetu za plate i penzije ima samo do avgusta pokazuje da je u prvom delu godine trošeno mnogo više nego što se realno moglo, kaže Stevanović. „Dakle, ako bi nova vlada htela da bude razumna, ona bi morala reći da je Srbija na korak od bankrota, da smo trošili više nego što smo mogli, i da nam može biti samo još gore ako se nastavi ovim putem. To znači da je jedina opcija za Srbiju da svi štedimo. Tačnije, ne svi, jer ljudi koji rade u privatnom sektoru već štede odavno, već ljudi koji rade u državnom sektoru i imaju primanja od države, da i oni moraju podeliti sudbinu ostatka društva“.
Situacija koju najavljuje Mlađan Dinkić, u kojoj bi se novac za investicije, ili novac od MMF-a, preusmerio u budžet svakako nije dobro rešenje, upozorava Stevanović. „To nije dobro rešenje, i mi se ne možemo tako pokrivati, jer naredne godine neće ništa bolje da se desi. Srbiju samo spašavaju štednja, i reforme koje bi nas u nekom roku od 3 do 4 godine izvele na zelenu granu. Ja na osnovu izjave da moramo još da se zadužimo baš nešto nisam video neku veliku rešenost da se ide u tom pravcu, i stoga se bojim da neće biti dovoljno urađeno na smanjenju potrošnje.
Ukoliko se nastavi obmanjivanje javnosti o stvarnom stanju srpske ekonomije bojim se da ćemo završiti u grčkoj tragediji punog kapaciteta“, kaže za Dojče vele Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja, i dodaje da je Srbija praktično već u bankrotu. Nova politika bi trebala da podrazumeva zamrzavanje plata i penzija na određeni period, reformu javnog sektora, pročešljavanje parafiskalnih nameta, smanjivanje neselektivnih subvencija, kao i neizbežno povećanje PDV-a, ističe Đogović.
Na prvu loptu nije dobro da se novac namenjen investicijama preusmerava u budžet, ocenjuje Đogović, ali nova vlada se suočava i sa nekim iznuđenim potezima.
Aleksandar Stevanović smatra da stručni kapaciteti nisu problem nove vlade, jer ona uvek može imati na raspolaganju dovoljno stručnjaka koji ne moraju da budu stranački angažovani. Mnogo važnija za ekonomske reforme je politička volja. A ovako koncipirana vlada u kojoj su SPS, PUPS i URS teško da će biti previše spremna za reforme, kaže Stevanović za Dojče vele.
S druge strane građani će biti u još lošijoj poziciji, nego što jesu, delimično i svojom krivicom. Evo dva primera: počinje uterivanje dugova za komunalije (krivi su građani), a zdravstvene knjižice uskoro neće vredeti ništa (krivi su poslodavci).
Naime, građani koji nisu plaćali račune komunalnim preduzećima, uskoro bi mogli da dobiju opomene od privatnih izvršitelja kojom će ih opomenuti da plate svoje nagomilane dugove. Ako to ne urade, posledice mogu biti administrativna zabrana na deo plate, a u krajnjem slučaju i zaplena imovine. Ne zna se da li će opomene primiti i javne ličnosti, među kojima su, recimo, Margit Savović, Aca Lukas i mnogi drugi, koji za komunalije duguju milione dinara. Taj luksuz običnim smrtnicima nije dozvoljen.
Privatnim izvršiteljima, koji su isključivo nadležni za dužnike komunalnih preduzeća, do sada je stiglo oko 4.000 predmeta, a polovina se odnosi na Beograd i Novi Sad.
Posle dostavljenog zaključka o izvršenju, građani mogu odmah da plate dug, ako ipak ne plate, jedan od načina je i stavljanje adminstrativne zabrane na platu, a u krajnjem slučaju sledi plenidba nepokretne i pokretne imovine. Građani neće dobiti posebno upozorenje pre prinudne naplate (po dobijanju zaključka o izvršenju, dug treba platiti u roku od osam dana; prigovor se može uložiti u roku od osam dana po dobijanju zaključka o izvršenju; prigovor se podnosi sudu, preko izvršitelja; o prigovoru odlučuje sud; ako se dužnik ne odaziva, posle dve nedelje ponovo se šalje zaključak; ako ni tada ne plati, slede administrativna zabrana na platu, te na kraju zaplena pokretnih i nepokretnih stvari).
Neke institucije će o dugovanjima obaveštavati i telefonom. Poreska uprava je nedavno počela da poziva telefonom one koji imaju dug po osnovu poreza (PDV-a, poreza na dobit, akciza i doprinosa). „Zaposleni u Kontakt centru informisaće dužnike o stanju evidentiranog duga po osnovu javnih prihoda, pozvati ih da dug izmire u određenom periodu i uputiti na načine izmirivanja. Biće im ponuđena mogućnost odlaganja plaćanja poreskog duga ukoliko ispunjavaju zakonom predviđene uslove za to“, saopštila je Poreska uprava.
I sada o zdravstvenim knjižicama i o bolestima. Pre desetak dana mediji su objavili da su neizmirene obaveze za doprinose dostigle gotovo polovinu godišnjeg budžeta RFZO, a da je uplaćen dug od milijardu evra, obezbedili bi se lekovi na recept za tri godine. Toliko, naime, duguju poslodavci u Srbiji kasi zdravstvenog osiguranja.
Otkako je poslednji put krajem prošle godine pravljen presek koliko zdravstvo Srbije duguje dobavljačima za lekove, sanitetski i drugi potrošni materijal, a koliko potražuje za neizmirene doprinose, dug prema zdravstvu za doprinose povećan je za oko 150 miliona evra i ne zna niko kako će taj dug biti naplaćen. Jer kad god ovaj problem postane aktuelan, država rešava stvar – nije jasno zbog čega – tako što se zaostala dugovanja „zamrznu“, a poslodavac obaveže da će početi da servisira tekuće obaveze, čime ispunjava uslov da njegovi zaposleni overe zdravstvene knjižice. Tako je na kraju prošle godine, kada su dugovanja za doprinose bila oko 850 miliona evra, 750 poslodavaca tražilo da im se „oprosti“ dug. I država im i oprašta, umesto da budu kažnjeni, i to na štetu poštenih poslodavaca koji, kako znaju i umeju plaćaju sve dažbine državi. „Ukoliko ne bude stroge finansijske discipline i kontrole naplate doprinosa, preti nam opasnost od urušavanja čitavog zdravstvenog sistema. Doći ćemo u situaciju da svi imamo overene zdravstvene knjižice, koje će biti bezvredni papiri, jer neće biti sredstva za lečenje“, rekao je dr Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Doprinos za zdravstvo plaća se po stopi od 13,6 odsto i to važi za sve: zaposlene, penzionere, privatnike, poljoprivrednike. Osiguranik sa najnižim primanjima za zdravstvo godišnje izdvoji 24.000 dinara, a onaj koji najviše zarađuje 390.000. Oko 1,25 miliona ljudi nema nikakva primanja.
Budžet RFZO za ovu godinu iznosi 205 milijardi dinara, od čega će polovina „otići“ za plate zaposlenih u zdravstvu, a po glavi stanovnika ostaje samo 125 evra za lečenje.
Samo za lekove na recept dnevni trošak dostiže 100 miliona dinara, jer se svakog dana, u proseku, izda po 200.000 recepata.
O poskupljenjima još nismo ni govorili kako ne bismo sasvim pokvarili predstojeći vikend.
Priredio: B.M. (Izvor: domaća i strana štampa)
