(Ilustracija je generisana: Gemini)Organizacije civilnog društva pozdravljaju izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu koji po prvi put izričito potvrđuje ono što već znamo – ozbiljno nazadovanje demokratije, ljudskih prava i sloboda, kao i dugotrajan zastoj u procesu evropskih integracija, navode u zajedničkom saopštenju Autonomni Ženski Centar, Befem, Beogradski centar za ljudska prava, Civil Rights Defenders, CRTA, EUCRTA, Evropski pokret u Srbiji, FemPlatz, Inicijativa Mladih za Ljudska Prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Partneri Srbija, Polekol, RERI, SHARE Fondacija, Slavko Ćuruvija fondacija, SviĆe BAZA, Trag Fondacija i YUCOM.
Konstatuje se da nakon niza prethodnih izveštaja u kojima je Komisija konstatovala odsustvo napretka, u dokumentu objavljenom 4. novembra, govori se o nazadovanju („backsliding”) u oblasti vladavine zakona i osnovnih prava.
„Najzad, po prvi put je direktno označen izvor antievropskog raspoloženja građana Srbije, koje potiče od najviših političkih predstavnika i širi se putem prorežimskih medija“, kaže se.
Kontinuitet u urušavanju ljudskih prava i vladavine prava
Komisija izričito navodi da su tokom studentskih i građanskih protesta u Srbiji u proteklih 12 meseci zabeleženi slučajevi prekomerne upotrebe sile, nasilja nad demonstrantima i novinarima, kao i primene zvučnog oružja za razbijanje okupljanja, dok reakcija nadležnih institucija najčešće izostaje. U izveštaju se ukazuje da predsedničko pomilovanje osoba osumnjičenih za napad na studente i građane, predstavlja znak dubokog urušavanja vladavine prava i podsticanje nasilja od strane najviših državnih zvaničnika.
„Ovakvi postupci vlasti direktno podrivaju osnovna ljudska prava i obesmišljavaju ustavne garancije“, piše u saopštenju.
Bez izborne reforme nema slobodnih i fer izbora
Evropska komisija konstatuje da Srbija nije sprovela ključne preporuke OEBS/ODIHR-a i Saveta Evrope o izbornim uslovima.
„Institucionalne reforme koje bi omogućile fer i slobodne izbore ostaju blokirane, a politički prostor je sužen zbog stranačke okupacije institucija i pojedinih medija. Parlament funkcioniše pod punom kontrolom izvršne vlasti, bez suštinske rasprave i kontrole vlade, dok se opozicioni i građanski glasovi marginalizuju. Izmene izbornog zakonodavstva, uključujući i predložena rešenja za reviziju biračkog spiska, nisu dovoljne bez spoljnog monitoringa i stvarne političke volje za poštovanje zakona, naročito imajući u vidu nedostatak poverenja društva u namere vlasti da obezbedi fer izbore u skladu sa najvišim standardima“, kažu potpisnici saopštenja.
Tehnologije kao sredstvo nadzora
Izveštaj Evropske komisije konstatuje da su u Srbiji zabeleženi slučajevi digitalnog nadzora i zloupotrebe tehnologije od strane državnih organa. Komisija posebno navodi pritužbe zbog upotrebe špijunskog softvera i zloupotrebe forenzičkih alata protiv novinara i branitelja ljudskih prava, kao i odsustvo institucionalne reakcije na takva kršenja.
Komisija u izveštaju podseća da osnovni preduslovi za primenu biometrijskog video-nadzora nisu ispunjeni, odnosno da vlasti nisu dokazale neophodnost i srazmernost upotrebe takve tehnologije, te da i dalje ne postoji zakonski osnov za video-nadzor sa kapacitetima za prepoznavanje lica ili drugih biometrijskih karakteristika.
Primena naprednih tehnologija za nadzor građana kao oblik pritiska na civilno društvo predstavlja grubo kršenje prava na privatnost i slobodu izražavanja i svedoči o trajnom odsustvu javne i parlamentarne kontrole nad radom bezbednosnih struktura, upozorava se u izveštaju.
Nazadovanje medijskih sloboda
U delu izveštaja koji se odnosi na slobodu medija i izražavanja, Evropska komisija konstatuje nazadovanje Srbije u odnosu na prethodnu godinu. I pored izmena medijskih zakona 2023. godine, primena je selektivna, dok regulatorno telo REM nije obezbedilo stvarnu nezavisnost niti delotvornu kontrolu nad radom elektronskih medija. Od novembra 2024. godine Srbija je bez Saveta REM-a, što znači da ključni organ za sprovođenje zakona praktično ne funkcioniše.
„Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje je izražen, dok visoki državni funkcioneri svojim izjavama o radu novinara dodatno doprinose atmosferi pritiska i zastrašivanja. Broj napada na novinare je u porastu, uključujući fizičke napade u prisustvu policije koja ih ne sprečava, te slučajeve primene policijske sile prema novinarima, sprečavanja izveštavanja sa protesta i policijskog zadržavanja novinara.“
Saopšteno je i da „dalja koncentracija na tržištu kablovskih operatora kroz kupovinu medija sredstvima državnog Telekoma Srbije, uz isključivanje pojedinih medija iz ponude, predstavlja očigledan primer suzbijanja medijskih sloboda pod okriljem države. Zloupotreba tužbi protiv novinara i medija (SLAPP) sve je učestalija, dok mehanizmi zakonske i sistemske zaštite profesionalnog integriteta novinara ne funkcionišu. Komisija zaključuje da medijsko okruženje u Srbiji ne obezbeđuje pluralizam ni uslove za slobodan rad, te da ostaje zarobljeno političkim i ekonomskim pritiscima“.
Represija nad civilnim društvom
Evropska komisija beleži intenziviranje napada na organizacije civilnog društva, uključujući nezakonit nadzor, kampanje blaćenja, policijske pretrese i pretnje. Tokom 2025. godine, više organizacija povuklo se iz vladinih radnih grupa zbog odsustva suštinskog dijaloga kao i rastuće institucionalne odmazde. Policijski pretresi i tabloidne kampanje protiv organizacija civilnog društva i stranih partnera, uključujući one iz država članica EU, potvrđuju da se prostor za građanski angažman sistematski sužava.
Takva praksa, prema zajedničkoj oceni organizacija potpisnica, znači da se institucionalni okvir za učešće javnosti u donošenju odluka praktično gasi, a formalne konsultacije pretvaraju u proceduralni dekor bez stvarnog dejstva.
Zaključak i zahtevi
Potpisnici saopštenja kažu da izveštaj Evropske komisije jasno govori da Srbija nikada nije bila dalje od članstva u Evropskoj uniji. Politika represije i odsustvo stvarnih reformi udaljava Srbiju od evropskog puta i vrednosti na kojima se temelji.
„Društveno-politička kriza u kojoj se naše društvo nalazi usled nedostatka političke volje za ispunjavanje studentskih zahteva dodatno doprinosi opštoj društvenoj nestabilnosti. Novi izveštaj Evropske komisije jasno pokazuje da demokratija u Srbiji danas ne stagnira, već se urušava pod pritiskom vlasti koje odbijaju da se odreknu kontrole nad institucijama, društvom i građanima“, piše u saopštenju.
Organizacije civilnog društva istakle su tri zahteva.
„Zahtevamo raspisivanje izbora koji će biti sprovedeni u skladu sa najvišim demokratskim standardima i preporukama Evropske unije i OEBS/ODIHR-a, uz prisustvo i punu podršku međunarodnih posmatračkih misija.“
Traže zatim zaustavljanje represije i obnovu zaštite osnovnih prava i sloboda.
„Zahtevamo da se bez odlaganja obustave svi oblici državnog nasilja nad građanima, uključujući političku represiju, digitalni nadzor i zloupotrebe pravosudnih postupaka u svrhe zastrašivanja. Neophodno je obezbediti institucionalnu i pravnu zaštitu za novinare, aktiviste i organizacije civilnog društva, uključujući efikasne istrage i procesuiranje svih napada i pretnji. Zahtevamo obnovu ustavnih garancija prava na protest i slobode okupljanja i izražavanja, bez odmazde i nasilja.“
Poslednji zahtev potpisnika saopštenja je da se institucije Evropske unije aktivno uključe u sprovođenje demokratskih reformi i zaštitu osnovnih sloboda, „tako što će ojačati mehanizme uslovljavanja u procesu pristupanja, odnosno finansijsku pomoć i izdvajanja iz EU fondova za državne institucije direktno usloviti merljivim demokratskim reformama i konkretnim koracima ka uspostavljanju vladavine prava.EU treba da osnaži ulogu svoje Delegacije u Srbiji za praćenje prostora za građansko delovanje i aktivnije reagovanje na slučajeve represije, dezinformacija i manipulacija od strane vlasti, te da uspostavi poseban fond za brzu podršku civilnom društvu i medijima pod pritiskom. Takođe je potrebno uspostaviti programe direktne saradnje sa univerzitetima, lokalnim i građanskim inicijativama u Srbiji.Pozivamo države članice EU da u bilateralnim odnosima sa vlastima u Srbiji postupaju u skladu sa navedenim preporukama i nalazima aktuelnog izveštaja Evropske komisije o odsustvu napretka. Ukazujemo na primer Švedske, koja je nedavno obustavila finansije namenjene državnim organima zbog rastuće korupcije i nedostatka vladavine prava u Srbiji“, navodi se u saopštenju 18 civilnih organizacija.
Priredio: B.M.
