Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Srbija u ogledalu: Car je go, a mi ćutimo

Srbija u ogledalu: Car je go, a mi ćutimotrg_fontane

Maska koja je neuspešno pokrivala pre-radikalsko lice srbijanske vlasti, počela je da pada u vreme poplava, sredinom maja, a pala je sasvim do sredine juna. Vlast priča o širenju panike, ugrožava slobodu izražavanja, privodi „širioce“ panike i novinare koji, u stvari, misle svojom glavom, nekim čudom obaraju se internet sajtovi koji govore protiv vlasti, cenzurišu se blogovi, mobinguju i tuže se, ali i na drugi način onemogućavaju u radu novinari koji su još „odani“ profesionalnoj etici, ispostavlja se da onom ministru koji treba da hapsi kriminalce, lopove i ostale, doktorat u najmanju ruku miriše na tuđa dela…

Priča o plagiranom doktoratu ministra policije je tačna, tvrde stručnjaci, ali se ne dešava ništa. Ministar ne daje ostavku. Ipak, klupko se odmotava, izgleda da i drugi visoki funkcioneri države imaju diplome sumnjivog kvaliteta, u većini slučajeva s famoznog fakulteta na kom misice i pevaljke postaju asistentkinje.

Veći deo Srbije ćuti i počinje da se plaši, jer botovi vladajućih vrebaju „antivladine“ komentare i na društvenim mrežama, a u mnogim slučajevima čak i verbalno napadaju neistomišljenike, praveći gramatičke greške za koje se dobija jedinica u osnovnoj školi. To je slučaj i u Bečeju, kritičarima lokalne i republičke vlasti botovi preporučuju da ako im se nešto ne sviđa neka uzmu lopate u ruke i poprave to, recimo, udarne rupe, zaboravljajući da građani finansiraju državu, bolje reći vlast.

Manji deo Srbije pokušava da se bori protiv jednoumlja kako zna i ume, neki psuju, neki pišu, neki komentarišu, neki protestuju, a neki pakuju kofere.

Za to vreme premijer Srbije Aleksandar Vučić smatra da je okružen neprijateljima.

Ko drugačije misli – laže

Vučićeva postradikalska maska je sasvim i konačno pala kada je OEBS izrazio zabrinutost za stanje slobode štampe u Srbiji. Vučić je prvo zatražio izvinjenje OEBS-a, a potom je utvrdio da ova organizacija plasira laži, ali i da postoji međunarodna zavera protiv Srbije (čitaj: Vučića), ali da se Srbija neće povinovati pritisku.

Vučić je 9. juna izjavio da ima dokaze da mnogi iz međunarodne zajednice, među njima i ambasadori, pritiskaju medije da vode kampanju protiv njega. Međutim, dokaze nije predstavio javnosti. Rekao je i da je kampanja usmerena i na njegovu porodicu, a naveo je da još čeka na izvinjenje OEBS-a uz ocenu da OEBS laže.

„I sve što radi zamenica šefa misije OEBS u Srbiji Pola Tide je pritisak na medije da vode kampanju protiv mene. Misle da ću moliti boga da prestanu. Nećete me ućutkati i neću nikada da ućutim, jer ja govorim istinu, a oni lažu“, rekao je premijer Srbije i dodao: „Oni (OEBS) su lagali, a kada lažete, elementarna pristojnost je da se izvinite. Neću dozvoliti da neko napada Srbiju i da to prođe bez odgovora. Dovoljno sam jak i imam dovoljno snage da se suprotstavim svima koji napadaju moju porodicu. Mi smo mali, a oni su veliki, ali to ne znači da ne treba da branim slobodarske tradicije našeg naroda. Šta je meni politička funkcija? Pa šta ako ostanem bez funkcije?“.

Podsetimo, nakon što je Vučić zatražio izvinjenje zbog saopštenja predstavnice OEBS zadužene za slobodu medija Dunje Mijatović i rekao da je ona obmanuta, oglasila se i Mijatović, koja je rekla da je imala konstruktivan razgovor sa Vučićem, da su dogovorili skori susret i da je dobila uveravanja da će premijer i Vlada rešiti probleme.

Vučić se oglasio i povodom izjave sociologa Jova Bakića u emisiji „Utisak nedelje“ da premijerov brat Andrej Vučić lobira da televizija Kopernikus dobije nacionalnu frekvenciju, i rekao da njegov brat i ne zna šta je Kopernikus i da nije upoznao nikoga iz Republičke radio-difuzne agencije.

„Ova vlada više nije vlada“

I dok, po Vučiću, nema pritisaka na slobodu govora i medija, u poslednje dve nedelje sajt portala „Pešcanik“ dva puta je oboren, prvi put nakon što je objavio tekst kojim se ukazuje na ozbiljne indicije da je deo doktorata ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića plagijat, a drugi put nakon toga što je na sajtu objavljen tekst o doktoratu Miće Jovanovića pod naslovom „Rektor Mića, Baron Minhauzen, ili kako je ministrov mentor zagubio doktorat“, koji pod znak pitanja stavlja postojanje doktorata vlasnika i rektora Univerziteta Megatrend Miće Jovanovića (gde je ministar Stefanović stekao doktorat).

Urednica portala „Peščanik” Svetlana Lukić izjavila je 9. juna da masivni napadi na taj sajt traju već devet dana i ocenila da Srbija nije slobodna i demokratska zemlja. „U redu je da Aleksandar Vučić ima preliminarne rezultate o istrazi o napadima na ’Peščanik’, ali ja nemam takve informacije. Već je deveti dan i napadi na sajt ’Peščanika’ su i dalje masivni. Treba reći da je u tu rabotu uloženo mnogo novca, truda i znanja”, kazala je Svetlana Lukić za Radio-televiziju Vojvodine. Ona je rekla da u Srbiji postoji cenzura i ugrožavanje slobode medija, za šta je prostor i mehanizme stvorila prethodna vlast, a aktuelna vlast je to iskoristila.

„Sada su građani sami digli glas, pre svega preko interneta i društvenih mreža, jer su shvatili da se ne mogu pouzdati u opozicione stranke jer su one iskompromitovane u poslednjim godinama”, navela je Lukić. Na pitanje kako razume priče o zaveri protiv vlade i premijera lično, Svetlana Lukić je kazala da ona to ne može da razume kao novinarka: „Ali kao građanka, ja se naježim kada to čujem. Jer ako počnemo da govorimo o zaveri u kojoj učestvuju međunarodna zajednica, velike sile, civilni sektor, to je onda već jedna ozbiljna politička patologija”.

Prema rečima Svetlane Lukić, moramo da se vratimo na političku biografiju Aleksandra Vučića i na biografiju Srpske radikalne stranke: „Ogroman broj građana je bio spreman da zaboravi političku prošlost Aleksandra Vučića, ali on se jednostavno vratio na velika vrata. Taj jezik pretnji, taj agresivni jezik i taj ton koji daje celom društvu, gde on drma ovaj čamac koji bi trebalo da stabilizuje, mene plaši za kritičku misao”.

O tekstu o doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića, za koji su autori teksta tvrdili da je plagiran, Lukić je rekla: „Rezultati ovog teksta trebalo je da budu, naravno, ostavka ministra policije, ali na prvom mestu reakcija akademske zajednice i da se vidi šta se dešava u visokom obrazovanju u Srbiji, a tu je (univerzitet) Megatrend samo vrh ledenog brega”.

Dodala je da Aleksandra Vučića više neće zvati predsednikom vlade jer „vlada više ne postoji”: „To se videlo na ovom slučaju, ali i na slučaju Južnog toka. Pa njega praktično pola vlade može da tuži za mobing, jer on viče na svoje ministre. Ova vlada više nije vlada već je lična stvar Aleksandra Vučića”, ocenila je Svetlana Lukić.

Inače, Srpska radikalna stranka (SRS) saopštila je 9. juna da je republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac podnela krivičnu prijavu protiv ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića zbog sumnje da je plagirao doktorski rad.

Privođenje novinara po prijavi SNS-ovca

Što se slobode štampe tiče, poslednjih dana o kakvoći te slobode u Srbiji govori još nekoliko slučaja.

Naime, Evropska federacija novinara osudila je 9. juna privođenje novinara RTV Mladenovac Dragana Nikolića zbog komentara na društvenoj mreži Fejsbuk, saopštio NUNS.

„Proizvoljno privođenje i ispitivanje profesionalnog novinara pokazuje pogoršanje medijskih sloboda u Srbiji i sve veći politički pritisak sa kojim se suočavaju novinari“, navodi se u saopštenju EFJ povodom privođenja novinara Nikolića na informativni razgovor. Kako se navodi, EFJ je obaveštena da je novinar ispitivan u policiji po prijavi poslanika Srpske napredne stranke Milorada Cvetanovića, koji ga optužuje da je komentarom na svom nalogu na Fejsbuku povredio dostojanstvo gradskog menadžera Beograda Gorana Vesića. Novinar Dragan Nikolić ocenio je da je priveden zato što je preneo jedan pasus teksta novinara Aleksandra Bećića sa portala „Kolumnista“, u kome je taj autor kritikovao Vesića zbog izjave da su građani evakuisani zbog poplava iz Obrenovca načinili štetu u beogradskom hotelu „Slavija“ od oko 100.000 evra, što je sam hotel demantovao.

EFJ podržava saopštenje NUNS-a u kojem se podseća da je sloboda izražavanja garantovana Ustavom Srbije, Zakonom o javnom informisanju, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Vlada Srbije mora da zaustavi klimu straha i da omogući novinarima da slobodno i samostalno rade, naglašava se u saopštenju.

Evropska federacija novinara će uputiti zahtev premijeru Srbije Aleksandru Vučiću da konsultuje novinarska udruženja i sindikate pre nego što bilo koji medijski zakon bude upućen na razmatranje i usvajanje u Skupštini.

Zlostavljanje novinara u Radio Subotici

Na severu Vojvodine je takođe interesantna situacija. Naime, NUNS i NDNV su 10. juna uputili otvoreno pismo gradonačelniku Subotice Jeneu Maglaiju zbog situacije u Radio Subotici.

U pismu se navodi: „Poštovani gospodine Maglai, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine izražavaju veliku zabrinutost zbog razvoja događaja u Radio Subotici, javnom medijskom preduzeću kojem je osnivač lokalna samouprava kojoj ste vi na čelu. Smatramo da kao gradonačelnik Subotice ne smete više da izbegavate odgovornost za stanje u ovoj medijskoj kući i čitav niz nezakonitosti i nepravilnosti u njenom radu, te da bi trebalo da kao prvi čovek Grada date aktivan doprinos rešavanju problema koji štete ugledu Subotice, ali i dodatno ugrožavaju ionako krhke medijske slobode. Sigurni smo da ste informisani da je sedam urednika i novinara Redakcije na srpskom jeziku Radio Subotice javno saopštilo da su ponižavani i zlostavljani od strane v.d. direktora preduzeća Ljubiše Stepanovića, kao i da su naša udruženja u dva navrata javno osudila ovakav odnos direktora prema zaposlenima. Takođe, osudili smo i to što direktor zloupotrebljava svoja ovlašćenja i na eklatantan način se meša u uređivačku politiku programa na srpskom jeziku. Sigurni smo takođe da ste upoznati da su predstavnici naših udruženja, zajedno sa predstavnikom Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji, bili u poseti Subotici 4. juna, te da smo razgovarali i sa vašim zamenikom Tomislavom Veljkovićem i članom Gradskog veća Otom Bušom, u želji da pomognemo da se kroz dijalog pronađe rešenje problema. Tada smo tražili od predstavnika Grada (kao predstavnika osnivača) da zahtevaju od direktora JP Radio Subotice da se ovaj ponaša u skladu sa zakonima i pravnim aktima ovog preduzeća, kao i da svojim političkim autoritetom uzmu u zaštitu urednike i novinare koji su javno protestovali. Gospodin Ljubiša Stepanović je odbio da sa nama razgovara tog dana, pravdajući to ’ranije preuzetim obavezama’. Od gospodina Veljkovića i gospodina Buša dobili smo uveravanja da će u skladu sa svojim mogućnostima učiniti sve da se pronađe izlaz iz problema, ali potonja događanja pokazala su da naša poseta nije urodila plodom, kao što su nova saznanja pokazala da je problem kompleksniji nego što se to činilo u prvom trenutku. NUNS-u i NDNV-u je, gospodine gradonačelniče, jasno da je JP Radio Subotica posle formiranja gradske vlasti bio predmet deobe između političkih stranaka i da je u partijskoj preraspodeli dobara pripao Socijalističkoj partiji Srbije. Koliko god je to u suprotnosti sa proklamovanom politikom departizacije javnih preduzeća i najavom da će se za upravljanje javnim preduzećima i institucija birati stručni a ne partijski ljudi – Subotica u tome svakako nije usamljen slučaj. To, međutim, ne sme da bude bilo kakav izgovor, kao što izgovor ne sme da bude pozivanje na, eventualno, slične prakse u nedavnoj prošlosti. Situacija se usložnjava s obzirom na činjenicu da je Radio Subotica medijska kuća i da je informisanje delatnost od posebnog značaja i interesa za sve građane. Jasno nam je i to da ste verovatno u međukoalicionim razgovorima insistirali da program na mađarskom jeziku bude zabran političke stranke kojoj pripadate. Ne moramo, sigurni smo, da posebno obrazlažemo koliko takav pristup ugrožava medijske slobode ali i koncept multikulturalnosti na kojem počiva ili bi trebalo da počiva Vojvodina, a koji ne podrazumeva getoizaciju i samogetoizaciju. Verujemo da ste još onda kada ste donosili odluku da gospodina Stepanovića postavite za v.d. direktora JP Radio Subotice mogli da znate da osoba sa njegovom prošlošću možda nije najbolje rešenje za upravljanje ovom medijskom kućom, tim pre jer ne postoje dokazi da se on u prošlosti bavio poslovima koji bi ga kandidovali za uspešnog direktora/menadžera jednog medija“.

U pismu novinarskih udruženja govori se i o izboru člana Nadzornog odbora (Mirko Zinaić) radija, kada je izvršena ozbiljna nepravilnost. „Izgleda da je pripadnost Socijalističkoj partiji Srbije bila jedina preporuka za Zinaića da upravlja jednim medijem. I možda to što je penzionisani pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Verujemo da ste obavešteni da je gospodin Zinaić za 4. jun bio sazvao sednicu Nadzornog odbora JP Radio Subotice, i da su na tu sednicu pozvani novinari i urednici koji su javno protestovali zbog niza problema sa kojim se susreću u radu. Poziv na sednicu Nadzornog odbora je bio, eufemistički rečeno, neobičan i podsećao je na poziv na policijsko saslušanje. Na tu sednicu novinari treba da, kako je pisalo na pozivu, ’ulaze pojedinačno i nakon izjašnjavanja napuste sednicu’. Većina urednika i novinara potpisnika odbila je da da ’iskaz’, jer su to shvatili kao ponižavanje i dalji pritisak na njih. U toj odluci su ih naša udruženja podržala“, piše u pismu NDNV-a i NUNS-a i dodaje se: „Mi ćemo, gospodine gradonačelniče, učiniti sve da zaštitimo naše kolege, koji su imali hrabrosti da se jasno i glasno odupru pritisku i zaštite svoja radna i profesionalna prava. Značaj njihove borbe uveliko prevazilazi okvire vašeg Grada i nju prepoznajemo pre svega kao borbu za medijske slobode, koje su ugrožene u našoj zemlji između ostalog i zbog toga što su novinari preplašeni i spremni da pristanu na mnoge neprincipijelne kompromise. NUNS i NDNV ne smeju da dozvole da ovaj protest novinara završi njihovim porazom, i u tom smislu ćemo im pružiti podršku i kroz javna saopštavanja, praćenje razvoja događaja, razmenu informacija sa međunarodnim organizacijama i nezavisnim regulatornim telima, ali i kroz ostvarenje prava na sudu kroz primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Poštovani gradonačelniče, najlepše vas molimo da ovo naše pismo razumete kao šansu da kroz vašu proaktivnu ulogu u rešavanje brojnih problema i ispravljanja nezakonitosti i nepravilnosti u radu ove medijske kuće, ali i u radu organa lokalne samouprave, date doprinos poboljšanju prava novinara i urednika, medijskih sloboda uopšte, te da na taj način promovišete u praksi evropske vrednosti o kojima se tako mnogo govori u našoj javnosti“.

Opsadno stanje do kratkog spoja

Mnogima je jasno da vlast na čelu sa Vučićem od republičkog do lokalnog nivoa čini greške. Zašto se čine greške, pita se i Miloš Vasić u tekstu „Mentalitet opsadnog stanja“ i kaže: „Naime: zašto Vučić čini greške koje bi imale smisla ako se uspaniči od velikog otpora, ali nemaju smisla u njegovom sadašnjem položaju, kad je opozicija nikakva, a podrška ogromna? Biće da to ima neke veze sa mentalitetom kako Vučića, tako i ostatka njegove stranke. Nazvaćemo to mentalitetom opsadnog stanja. Taj mentalitet, poznat iz političke istorije, karakterišu neke jasne crte. Kao prvo, politički autizam, okrenutost k sebi i svojima, jer da su oni jedini u pravu i imaju manje-više previšnju legitimaciju za to što rade. Sledstveno tome, svako ko ima primedbe, a kasnije i svako ko ne pokazuje znake obožavanja takve grupacije, postaje sumnjiv, a zatim i neprijatelj. Kao drugo, takav mentalitet nužno prate sumnjičavost bliska paranoji i neizbežna svadljiva nabusitost, kao što vidimo ovih dana. Kao treće, gradi se na silu Boga harizma Velikog Vođe iza koje se skrivaju sve podguzne muve režima. Ako neko samo posumnja u naučnu autentičnost disertacije Stefanović dr Nebojše, ustaje Aleksandar Martinović i to proglašava napadom na ličnost Aleksandra Vučića – ni manje, ni više. Oni sumnjaju na svakoga ko nije potvrđeno i provereno njihov. To je, kao što ćemo videti, pogrešna politika i još pogrešnija taktika. Neka promišljenija vlast prešla bi preko tog mogućeg skandala oko dr Stefanovića hladno i s visine, bez ritanja i vrištanja: ima tu akademskih instanci, pa neka se bave. Ali ne: ovi dovode Megamiću rektora Jovanovića iz Brzih univerziteta Srbije da se bruka pred parlamentarnim odborom i tako iznervira još neke naše naučnike iz Engleske kojima inače na pamet ne bi palo da ispituju njegov navodni doktorat“…

I šta nam preostaje u ovoj i ovakvoj Srbiji. Ne previše, po Milošu Vasiću: „Da se mi lepo dogovorimo i da zdušno i iskreno počnemo da podržavamo sve što Vučić i njegovi ljudi rade: tako je, care, skroz si u pravu, udri bandu, sagradićeš kuće, Beograd na vodi, kanal do Soluna (nego šta), blago nama decama i šteku marlbora svakom. Uz takvu plebiscitarnu podršku Vučić i njegovi uzleteće još više, pomisliće da oni sve to zaista i mogu, obećavaće još više, jer je to neizbežno u takvoj situaciji. I tako dok ne nastupi kratki spoj, kurcšlus. Druge nam nema, kakvi smo“.

Priredila redakcija Bečejskog mozaika (Izvori: dnevna i periodična štampa, portali Autonomija, Peščanik, agencija Beta)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *