trg_fontane
U danima za nama desila se, kažu, kataklizmična poplava i nezapamćeno nevreme, kada su sile prirode demonstrirale svoju nadmoć nad onima koji su se davno oglušili o njene zakone i pravila.
Pošto mi nije namera da analiziram stvari u koje se ne razumem, želim da istaknem drugi prirodni fenomen, koji se desio paralelno i gotovo jednako silno kao i prvi. Desiše se LJUDI. Bez imena i prezimena, bez skrivenih i lažnih ambicija, spremni da se suprotstave i odupru se jedino kako mogu, prirodno, ljudski. Te subote imao sam privilegiju da budem predstavnik grada čiji su građani i radnici JP Komunalac. E, baš ti LJUDI, ti radnici, pojavili su se tog jutra u Sremskoj Mitrovici da pokažu sve ono ljudsko i čisto što je i stvorilo čoveka, požrtvovanost, disciplinu i solidarnost. Jedna od retkih grupa koja se nije pomerila sa zadatka, koji je fizički bio iscrpljujuć, a koji su oni bezpogovorno i potpuno izvršili.
Oficir koji je nadgledao celu operaciju, jednog trenutka se zaustavio i prokomentarisao kako odavno nije video toliko kompaktnu i organizovanu grupu kao sto su oni. Svi su videli njih, svi su im čestitali, a naši „komunalci“ ponašali su se baš kao i svaki dan, ćutali su i radili. Svi su videli, svi osim nas. Šetam našom dolmom, našom „Pogačom“ i vidim pokošenu travu i uređene žardinjere i cvetna ostrva. To su ti isti „bezimeni“ radnici koji su ovaj grad predstavili mnogo bolje i časnije, nego drugi koji su za to pozvaniji.
Komunalac, svaka čast.
I najzad: kada su završili rad na nasipu, tražili su trimere da pokose travu na dolmi.
Slobodan Tica
