trg_fontane
Skupština opštine krajem jula usvojila je finansijski izveštaj komunalnog preduzeća „Potisje“ za 2016. godinu i odluku o raspodeli dobiti u toj firmi.
Ukupni prihodi komunalnog preduzeća prošle godine bili su 62,4 miliona dinara, rashodi 60,4 miliona, a dobit je 1,99 miliona dinara. Dobit će biti korišćen za pokrivanje gubitaka iz ranijih godina, koji je krajem 2016. godine iznosio 27,7 miliona dinara.
Osim gubitka, „Potisje“ u poslednja dva meseca ima problema i sa odnošenjem komunalnog otpada iz domaćinstava, jer se stari kamioni za odnošenje smeća učestalo kvare, a iznajmljen je i jedan kamion iz susednog Novog Bečeja, za koji se plaća zakup. Inače, komunalna firma u većinskom vlasništvu opštine i u manjinskom preduzeća „Aliska tera“ iz Mađarske, pre nekoliko meseci je želelo da uzme kredit kako bi kupilo kamion za odnošenje otpada, međutim, zasad ne može da se zaduži, te ni da kupi kamion, jer banka traži da neko od bečejskih javnih preduzeća bude jemac za kredit (krajem jula su, da podsetimo, javna preduzeća Vodokanal i Komunalac postali jemci za kredit Toplane).
Situacija u „Potisju“ i sa „Potisjem“ trebalo bi da se sredi, tim pre što je manjinski vlasnik nakon što je većinski vlasnik, lokalna samouprava, prvi put od osnivanja firme, od 2008. godine, u decembru 2015. godine imenovala svog direktora Zoltana Feješa, zatražio da opština Bečej otkupi njegov deo – po podacima novinara, „Aliska tera“ želi da proda svoj udeo u kapitalu opštini za oko 200.000 evra.
U međuvremenu je napravljena i procena kapitala „Potisja“, a prema rečima direktora firme Zoltana Feješa, manjinski vlasnik sada prvi put pokazuje želju da vodi dijalog sa lokalnim vlastima.
O tome šta će biti sa „Potisjem“ i kakvi su rezultati procene kapitala komunalnog preduzeća, predsednik opštine Dragan Tošić je rekao:
– „Potisje“ je angažovalo firmu koja je uradila procenu kapitala i ta procena je značajna i nama kao opštini, ali je veoma značajna firmi „Potisje“, jer postoje potencijalni investitori koji bi uložili neki novac u „Potisje“, a pri tome i kupili 49 odsto kapitala od sadašnjeg manjinskog vlasnika, „Aliska tere“. Opština Bečej u tom dogovoru ne može da učestvuje, niti može da utiče na inostranog partnera kome će i da li će uopšte prodati svoj udeo. Kako sada funkcioniše „Potisje“, opštini Bečej bi bilo dobro, bar je moje mišljenje takvo, da situacija ostane takva kakva jeste.
Da „Aliska tera“ ostane manjinski vlasnik? Uprkos tome što godinama ništa ne ulaže u firmu?
– Ništa ne ulaže, ali po prvi put ne odnosi kapital iz opštine Bečej.
To znači da je ugovor u kom je predviđeno da određeni procenat prihoda „Potisja“ pripada manjinskom vlasniku, stavljen van snage?
– Tako je, a to je dovelo do toga da je po prvi put „Potisje“ svoju dobit uložilo da bi pokrilo deo gubitka iz prethodnih godina. To je, naravno, još mala dobit u odnosu na ono što mi mislimo da „Potisje“ treba da ostvari, i nisam siguran da će manjinski partner ostati na razmišljanju da ništa ne ulaže u „Potisje“. Promenio se odnos između opštine i „Aliska tere“ i ponosan sam na to što smo od saradnje, koja je bila veoma loša u jednom periodu, došli do toga da lepo možemo da razgovaramo, sarađujemo i da pričamo o problemima „Potisja“ sa manjinskim vlasnikom. Ranije je to bilo drugačije, nisu sazivali Skupštinu društva, sporili su naše odluke, a mi njihove. Ja sam posle tri sastanka sa ljudima iz Seksarda, po meni, napravio korektan dogovor da u „Potisju“ moramo da sarađujemo. Ljudi koji sada vode Seksard i „Aliska teru“ sasvim su prihvatljivi za opštinu Bečej i mi nemamo potrebu da menjamo našeg partnera.
Međutim, ranije je „Aliska tera“ ponudila opštini Bečej prodaju udela od 49 odsto u „Potisju“, tražila je oko 200.000 evra za „izlazak“ iz „Potisja“. Da li je taj zahtev ili ta ponuda još aktuelna?
– To još uvek postoji. Manjinski partner je na svojoj skupštini doneo odluku da taj iznos može biti negde oko 180.000 evra, ali opština Bečej u ovom momentu nema interes da otkupi taj deo od 49 odsto kapitala od mađarskog partnera. S druge strane imamo dugogodišnju priču da samo osnivanje „Potisja“ nije baš urađeno na najbolji način i da postoji tu niz propusta. Opština Bečej jedino može to da izbegne na način da ne ulazi u kupovinu tog dela.
Državna revizorska institucija je konstatovala da „Potisje“ 2008. nije osnovano u skladu sa propisima.
– Kako objasniti građanima da mi kupujemo 49 odsto nečega što nije osnovano na pravi način?
Ukoliko, hipotetički, „Aliska tera“, recimo, ponudi svoj udeo firmi „Brantner“…
– Po sadašnjim zakonima to bi značilo da je reč o nekom javno-privatnom partnerstvu, tada bismo mi morali da uđemo u neku priču sa bilo kojim potencijalnim investitorom, ako je to „Brantner“, sa „Brantnerom“.
Jeste li „Brantner“?
– Jeste, jedan od zainteresovanih je „Brantner“. Ne mogu vam reći do kog nivoa je to otišlo, zato što su razgovori „Brantnera“ i manjinskog vlasnika „Potisja“ učestali i mi kao većinski vlasnik ne učestvujemo u tim pregovorima. Mi u toj priči samo štitimo opštinski kapital od 51 odsto.
Niste odgovorili na pitanje šta kaže procena kapitala „Potisja“. Da li je komunalno preduzeće „pojelo“ svoj kapital ili nije?
– Ono što je „Aliska tera“ uložila definitivno je izvukla, kroz one svoje ugovore koje je imala i tu su još one stvari koje je prethodni direktor radio koje nisu po zakonu ove države. Na kraju krajeva, nikad nije usvojen plan poslovanja „Potisja“ na sednici Skupštine opštine Bečej, uprkos tome što je opština Bečej većinski vlasnik te firme. To je nedozvoljivo. Mi smo sve doveli do toga da se sada radi po zakonu.
Da li je moguće rešiti problem u vezi sa odnošenjem komunalnog otpada? Naime, kamioni „Potisja“ za odnošenje smeća stalno se kvare, firma, međutim, nije uspela da uzme kredit za kupovinu novog kamiona, jer banka traži jemca, a stanje je sve gore. Kad-tad će nastati kolaps, jer „Potisje“ u jednom trenutku neće imati čime da odnese smeće.
– „Potisju“ je bio potreban jemac za kredit, mada mislim da postoje banke koje bi dale kredit i bez jemstva, ali u ovom momentu mislim da jemstvo treba da da opština Bečej, ali i Seksard kao grad ili „Aliska tera“. To pitanje je bilo pokrenuto, ali ti ljudi u tom momentu nisu bili spremni da to urade, jer su hteli da prodaju svoj udeo. To je bio njihov stav tada. Nisam siguran da je taj stav do danas promenjen. Mislim da je isti. Mislim da je preterano i sa naše strane u ovom momentu da mi podižemo vrednost „Potisja“ i stranom partneru kupovinom dva ili tri kamiona, ili kupovinom nekih drugih oruđa za rad.
I šta onda predstoji? Čime će se odnositi smeće?
– Siguran sam da ćemo to pitanje ove godine rešiti – ili da i mi i manjinski partner budemo jemci za kredit, ili da se postigne dogovor sa potencijalnim zainteresovanima za kupovinu manjinskog udela u „Potisju“, ali mislim da nijedan zainteresovani nije spreman da plati 180.000 evra za 49 odsto komunalnog preduzeća.
Procenu tržišne fer i likvidacione vrednosti stalne imovine i kapitala d.o.o. „Potisje“ Udruženje sudskih veštaka i procenitelja Novi Sad uradilo je 2016. godine. Procena vrednosti kapitala „Potisja“ trebalo bi da bude predstavljena i odbornicima Skupštine opštine Bečej na jednoj od narednih sednica bečejskog parlamenta.
Procena je urađena sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine, a kao datum procene vrednosti imovine i kapitala navodi se 12. maj 2016. godine.
U izveštaju piše da je tržišna fer vrednost imovine 31. decembra 2015. godine projektovano na 1. januar 2016. godine bila 41.240 hiljada dinara, to jest 339,07 hiljada evra (po srednjem kursu Narodne banke Srbije 1 evro vredeo je 121,62 dinara).
Tržišna fer vrednost kapitala je istog dana procenjena na 22.443 hiljada dinara, to jest na 184.52 hiljada evra.
Likvidaciona vrednost imovine bila je 30.691 hiljada dinara, ili 252.34 hiljada evra, a likvidaciona vrednost kapitala 11.894 hiljada dinara, ili 97.79 hiljada evra.
U proceni se navodi da je knjigovodstvena vrednost ukupnog kapitala „Potisja“ 31. decembra 2015. godine bila 10.064 hiljada dinara.
Podsetimo da je prema upisu u Agenciji za privredne registre 2008. godine, kada je osnovano „Potisje“, upisani novčani kapital bio 14,01 milion dinara, a upisani nenovčani kapital 23,2 miliona dinara u pravima i stvarima.
Većinski vlasnik „Potisja“, opština Bečej, ima upisani novčani kapital od 79.935 dinara, a njen upisani nenovčani kapital iznosi 18,7 miliona dinara u pravima.
Manjinski vlasnik „Potisja“, društvo sa ograničenom odgovornošću „Aliska tera“ iz Mađarske, ima upisan novčani kapital u iznosu od 13,9 miliona dinara i upisani nenovčani kapital u iznosu od 4,5 miliona dinara u stvarima.
K.D.F.
