trg_fontaneIspratili smo još jednu staru i dočekali novu godinu, neki ovako, neki onako, ali smo se trudili da to bude u dobrom raspoloženju. Mali je broj onih koji su bili u mogućnosti da sebi priušte da najluđu noć dočekaju u nekim egzotičnim zemljama. Mnogi građani Srbije su u novu godinu zakoračili uz koncerte i vatromet na gradskim trgovima. Tako je, recimo, bilo u Novom Sadu, gde je uz pesme Vlade Georgieva, Sergeja Ćetkovića, hora „Viva voks“ i muziku Slobodana Trkulje na Trgu slobode 2013. godinu dočekalo više od 20.000 ljudi. Na Trgu Republike u Beogradu nekoliko desetine hiljada građana se veselilo uz rok grupu „Električni orgazam“, hip hopera Marčela i druge, Leskovčane je na trgu zabavljao Haris Džinović, Valjevce članovi grupe „Neverne bebe“, Željko Joksimović i Ana Bekuta, u Nišu su građani dočekali Novu godinu uz Sanju Ilića i „Balkaniku“…
U Bečeju nije bilo organizovanog dočeka na trgu, ali ga je bilo u većini ugostiteljskih objekata uz različitu ponudu i vrstu muzike, pa je svako mogao da bira prema svojim afinitetima i „dubini džepa“, a za one koji su ipak naklonjeni slavlju uz koncert poznatih muzičkih imena, u Gradskom pozorištu nekoliko dana uoči Nove godine priređen je nastup Masima Savića. Međutim, najviše građana je 2013. godinu dočekalo u svojim domovima sa najbližim članovima porodice i prijateljima. Naravno, svako je u 2013. godinu zakoračio sa manjim ili većim željama, nadom i očekivanjima da će ova godina, iako je trinaesta, biti bolja i uspešnija od prethodne.
Pitali smo Bečejce šta misle o tome da li će se ove godine bolje živeti u Srbiji, da li će biti boljitka u Bečeju. Naravno, pitali smo ih i kako i gde su dočekali Novu godinu.
Ljuban Savić: Novu godinu sam dočekao kod kuće sa porodicom. Očekujem da se nešto promeni u 2013. godini, da nova vlada uradi nešto, prvenstveno po pitanju ekonomije i pravde. Mislim da se ni ove godine u Srbiji neće bolje živeti, a što se Bečeja tiče, tu još manje očekujem, jer vidim da se sve manje radi. Živim u jednoj ulici u kojoj ima blata i vode do kolena, a kad god pokušamo da sa predstavnicima mesne zajednice ili opštine pokrenemo rešavanje tog pitanja, svi kažu da nemaju vremena ili neće ni da nas prime. To je u ulici Živojina Mišića od broja 1 do 21, u Malom ritu. Niko ništa neće da preduzme, niko ništa ni ne pokušava da reši, nasuli su ulicu do kanala, a to je samo jedan deo, pošto je ulica Živojina Mišića iz dva dela. U srednjem delu ulice nije ništa urađeno i tu je na jednom mestu voda bukvalno do kolena, pa se jedva može proći i automobilom. Vidim da se svi oni bore za funkciju, a ne vidim da će nama biti išta bolje, ne vidim da je u Bečeju negde metar asfalta popravljen, dok je u drugim opštinama to malo drugačije.
Darko Đuragin: Prvo smo planirali da Novu godinu dočekamo kod kuće, a na kraju smo ipak otišli kod prijatelja da ne budemo sami ni mi, ni oni. Što se tiče same Nove godine, ja sam takvog uverenja već dosta dugo da Bečej nema manifestacija tog tipa ili nešto što bi moglo uopšte da privuče ljude. Grad je dosta konzervativan i nedostaje mu duha, mnogo je zatvoren, mnogo siromašan. Znam da je ranijih godina i bilo organizovanog dočeka u centru. Ja sam rođen 1975. godine i ne kažem da živim u onim ranijim godinama, ali nekad je u ovom gradu nešto bilo, a sad je to, nažalost, sve nestalo. Da li će se ove godine u Srbiji živeti bolje? Mislim da hoće, ali to zavisi samo od nas. Ne možemo večito da upiremo prstom i da kažemo kriv je ovaj ili onaj, smatram da smo sami krivi za ono što nam se dešava. Od nas zavisi da li će nam biti bolje – ako se potrudimo da mi budemo bolji i da napravimo sebi da nam bude bolje.
Saša Marić: U ovoj godini ne očekujem da će biti išta novo, jer kakvo je ovde stanje, još sto godina neće biti bolje. Ja sam, nažalost, iz Beograda, a u Bečeju sam gost oko mesec dana i voleo bih da oživi i ovaj grad kao i svaki drugi, međutim, generalno gledano u Srbiji će se možda za sto godina živeti bolje.
Silvija Feher: Novu godinu sam dočekala u restoranu Robne kuće u krugu prijatelja. Bilo nam je veoma lepo i dobro smo se proveli. Dobili smo i na tomboli, pa smo tako radosno dočekali Novu godinu. U ovoj godini očekujem sve najlepše, ali ipak nisam sigurna da će se u Srbiji, pa ni u Bečeju, bolje živeti.
Nikola Todorić: Pošto imamo bebu, Novu godinu sam sa suprugom dočekao kod kuće. Očekujem boljitak u odnosu na prošlu godinu, koja mi je svakako bila srećna jer mi se rodila ćerka, ali nadam se da će ova biti malo bolja što se tiče ekonomske situacije. Kada govorimo o tome kako će se živeti ove godine u Srbiji, mislim da uvek postoji nada i treba biti optimističan. Kad je reč o životu u Bečeju, ne znam da li može biti gore od ovoga, mada kažu da i od goreg ima gore, ali ja se ipak nadam da će biti bolje.
Ivanka Jovanović: Za doček Nove godine smo išli u Temišvar i bilo nam je lepo. U Temišvaru sam bila pre 20-30 godina, međutim, to je sada druga zemlja, drugi svet, druga planeta, otišli su napred, a mi smo, nažalost, otišli unazad. U principu sam optimista, tako da ipak očekujem da će u ovoj godini biti makar mrvicu bolje u odnosu na prošlu, mada su, čini mi se, male šanse i za to, posmatrajući generalno i Srbiju i Bečej. Što se ličnog plana tiče, trenutno nisam u lošoj situaciji, bilo je ranije mnogo gorih. Ne mora da znači da ako je oko vas loše da je i vama loše, i obrnuto.
Željko Pajić: Dočekao sam Novu godinu u krugu prijatelja i u porodičnoj atmosferi. U ovoj godini očekujem sve najbolje, da bude sreće, a prvenstveno dobro zdravlje. Očekujem da se klupko razmota i da sve bude u redu, pošto radim u PIK-u i očekujem da već jednom izađemo iz stečaja. Očekujem da se korupcija u Srbiji smanji, zatim da se smanji inflacija i da jednostavno krenemo ka boljoj budućnosti: Evropska unija je za nas prosperitet.
Laslo Seke: Očekujem mnogo više nego što je bilo dosad, očekujem veći napredak i mislim da će se u Srbiji popraviti situacija ako se ljudi poprave. I za Bečej ima nade, ako budemo složni i ako svi hoćemo isto, onda će biti bolje, a ako se bude vuklo na sve strane, svako za sebe i ako se samo borimo za vlast, onda neće od nas biti ništa.
B.M.
