trg_fontane
Prošlu, 2017. godinu, na svetskoj sceni obeležili su nemiri, oružani sukobi i dešavanja u Siriji. Krajem 2016. bilo je jasno da je DAEŠ u opadanju, dok je armija legitimne sirijske vlade, uz pomoć Rusije, porazila teroriste a oslobođenjem Dejr er Zora ova teroristička organizacija je doživela slom.
Početkom decembra 2017, otprilike tačno godinu dana po oslobođenju Alepa, ruski predsednik Vladimir Putin došao je u Siriju, proglasio pobedu i naredio povlačenje većine ruskih trupa iz te zemlje.
Ipak, kraj građanskog rata još nije blizu, a ni političko rešenje krize se ne nazire. Zapad i dalje podržava „umerenu opoziciju“, a ostale su aktivne i neke manje terorističke grupe.
Donald Tramp
Uprkos volji mnogih, ali ne i većine građana SAD, Donald Tramp postao je 45. predsednik Amerike. Njegovo rvanje sa „vašingtonskom močvarom“, koju je obećao da će isušiti, još uvek traje sa promenljivim uspehom, ali na spoljnopolitičkom planu Tramp je uspeo da zabrine svoje saveznike i da pokaže šta znači kada američki predsednik nema jasan plan delovanja i kada često menja saradnike.
Strategija nacionalne bezbednosti usvojena je tek pred kraj godine, a do tada je Tramp izveo Ameriku iz Ugovora o transpacifičkom partnerstvu i povukao je iz Pariskog ugovora o klimi. Takođe je ugrozio nuklearni sporazum sa Iranom i priznao Jerusalim kao prestonicu Izraela.
Severna Koreja
Ako je u 2017. bilo slaganja među svetskim silama, to je da Severna Koreja sa svojim nuklearnim programom predstavlja pretnju svetskoj bezbednosti. Ova država je u septembru izvršila šestu nuklearnu probu u prošloj godini, a tri meseca kasnije i probu balističke rakete koja, kako su preneli zapadni mediji, može da dosegne američko kopno.
Nekoliko puta tokom godine izgledalo je da je ratna opcija jedino rešenje, kako za Ameriku, tako i za Severnu Koreju. Međutim, sve je ostalo na
verbalnom ratu – Donald Tramp
i severnokorejski diktator Kim Džong Un prepucavali su se preko društvenih mreža nazivajući jedan drugog najpogrdnijim imenima.
Kina
U oktobru je 11. kongres Komunističke partije Kine učinio Si Đinpinga najmoćnijim kineskim političarem posle Mao Cedunga. Ne samo što je zadobio još jedan petogodišnji mandat, već je dobio epitet ključnog lidera, među koje spadaju oni lideri čiji vizionarski projekti, poput Sijevog „Puta svile“, ostaju upisani u anale KP Kine.
Evropska desnica
Nova evropska desnica, optuživana za rasizam, nacionalizam, mržnju prema strancima i širenje antievropskog raspoloženja, istina, nije uspela da dođe na vlast ni u jednoj evropskoj zemlji osim u Austriji, ali njeni rejtinzi rastu.
Migrantska i ekonomska kriza, propast svakog pokušaja obnove države blagostanja i srednja klasa čija ekonomska moć sve dublje pada, samo su neki od uzroka zbog kojih se evropski birači sve češće odlučuju da glasaju za partije kao što su francuski Nacionalni front ili nemački AfD.
Katalonija
Referendum i pokušaj proglašenja nezavisne Katalonske Republike, pored „bregzita“ je još jedan potres koji je uzdrmao EU. Razlog zbog koga je pokrenuta secesija krajnje je banalan i moguće ga je rešiti u pregovorima sa centralnom vladom. Raspodela sredstava između centralne i regionalne vlade kamen je spoticanja zbog kog Katalonija traži nezavisnost. Prema nekim prognozama ekonomska moć Katalonije kao najrazvijenijeg španskog regiona bi opala ukoliko bi se otcepila i ona ne bi imala nikakve šanse da postane članica EU. Međutim, i pored toga, vođa katalonskih secesionista Karles Pudždemon ne odustaje od projekta nezavisne Katalonije o kojem će biti reči i u 2018. Novi katalonski parlament treba da se konstituiše i da izabere vladu. Potom će se videti kako će ta vlada nastupati, a zatim sledi potez Madrida.
Bregzit
Britanija je 29. marta 2017. povukla „potez posle koga nema nazad“ u procesu izlaska jedne članice iz Unije. Razvod bi trebalo da se okonča u martu 2019. Početkom decembra pregovaračke strane postigle su dogovor o nekoliko pitanja, između ostalog i koliko bi Britanija trebalo da plati kako bi izmirila svoje obaveze prema EU.
Sada strane mogu da se fokusiraju na najteži deo – kako će regulisati buduće ekonomske odnose. Članice EU još uvek nisu saglasne oko uslova koje će ponuditi Britaniji, dok je britanski parlament izglasao da ima pravo da potvrdi konačni sporazum.
Zimbabve
Robert Mugabe se povukao sa mesta predsednika Zimbabvea. On je bio najdugovečniji lider jedne zemlje i poslednji afrički lider za koga se može reći da je istovremeno bio heroj i zlikovac. Slično Nelsonu Mandeli, i Mugabe je godine proveo u zatvoru, a kada je iz njega izašao, preuzeo je liderstvo nad pokretom otpora i svojoj zemlji doneo je slobodu od kolonijalista i vladavine bele manjine.
Međutim, tokom višedecenijske vladavine Zimbabveom, nikada nije dopustio da demokratski proces uzme maha, optuživan je za smaknuća ne samo političkih protivnika, već i saradnika koji su mogli da mu ugroze poziciju vođe. U političkim sukobima tokom osamdesetih ubijeno je oko 10.000 pripadnika manjinskog plemena Ndebele, koje je podržavalo njegovog političkog rivala.
Na kraju Mugabe je postao žrtva sukoba unutar vladajuće ZANU-PF oko toga ko će ga naslediti, njegova dosta mlađa, ambiciozna supruga Grejs, ili Emerson Mnangagva – i Mnangagva je pobedio.
B.M.
