trg_fontane
Predviđanja za 2012. godinu nisu bila optimistična. Ocene analitičara i stručnjaka da će 2012. godina biti teža od 2011. godine su se, nažalost, pokazale tačnim. Ekonomski standard građana je opao još više, nezaposlenost je porasla, tokom godine smo se suočavali sa brojnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica, benzina, komunalija, štrajkovima, blokadama puteva i drugim teškoćama. I smak sveta je predviđen u decembru ove godine. Međutim, smak sveta se nije desio, o tome zašto, postoji i vic: smak je u Srbiji već bio, zašto bi se vraćao?
Ali da krenemo redom.
Januar
Početak drugog polugodišta u svim školama u Srbiji bio je neizvestan, jer su predstavnici sindikalnih organizacija prosvetnih radnika još u novembru 2011. za početak drugog polugodišta najavili štrajk, ukoliko Vlada Srbije ne ispuni obećanje da će do kraja godine svim radnicima u prosveti biti isplaćene jubilarne nagrade. Međutim, iako prosvetnim radnicima zaposlenim u bečejskim školama nisu isplaćene jubilarne nagrade, drugo polugodište je počelo na vreme (16. januar) i bez štrajka. Potom je 23. januara u gradskoj kući na sastanku predsednika opštine sa direktorima škola i predstavnicima sindikata postignut dogovor da u toku februara budu isplaćene jubilarne nagrade za 2009. godinu, u toku marta za 2010. a u toku aprila za 2011. godinu. Jubilarne nagrade (za sve tri godine) je trebalo da dobije 110 prosvetnih radnika, a za to je trebalo obezbediti 6,1 milion dinara.
U januaru su stanovnici Novog sela, posle gotovo dvadeset godina, ponovo dobili državnu apoteku. Za opremanje i uređenje apoteke iz opštinskog budžeta obezbeđeno je 450.000 dinara.
U Mesnoj zajednici „Bratstvo-jedinstvo“ u Bečeju novi savet nije konstituisan ni u januaru, mada su izbori za članove saveta u svih šest mesnih zajednica opštine održani još 27. novembra. Naime, zbog nepravilnosti tokom izbora u jednoj izbornoj jedinici ove mesne zajednice, odlukom izborne komisije glasanje je bilo ponovljeno, ali je ta „priča“ završila na sudu. Osnovna škola „Šamu Mihalj“ iz Bačkog Petrovog Sela postala je jedna od najbolje opremljenih obrazovnih ustanova u okolini, jer je uspela da opremi sve učionice nove školske zgrade stacioniranom opremom, a dve digitalne učionice su dopunjene opremom za jezičku laboratoriju.
I u Bečeju je počela akcija naknadnog upisa u matične knjige rođenih i pružanja besplatne pravne pomoći kategoriji tzv. pravno nevidljivih osoba.
Sredinom januara je u okviru policijske akcije „Armagedon“ uhapšen Bečejac Siniša M. (28), osumnjičen za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece. Siniša M. je uz krivičnu prijavu priveden istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.
Ove godine je u Bečeju, 26. januara, kod spomen obeležja na obali Tise komemorativnim skupom obeležena 70. godišnjica sećanja na nevine žrtve Drugog svetskog rata i bečejske racije tokom koje su 25, 26. i 27. januara 1942. godine mađarski fašisti u Bečeju ubili i pod led bacili 226 Jevreja, Srba i Roma, i Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, koji je proglašen u spomen na 27. januar 1945, kada je oslobođen Aušvic, najozloglašeniji koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu.
Komemorativnom skupu su pored rodbine nastradalih, predstavnika lokalne vlasti, SUBNOR-a, pravoslavne i katoličke crkvene opštine, organizacija i građana, prisustvovali konzul ambasade Izraela u Srbiji Sigal Šai, vrhovni rabin Srbije Isak Asiel, predstavnik Saveza jevrejskih opština Srbije Goran Levi i predstavnici jevrejskih opština Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pančevo, Sombor i Kikinda.
Dan kasnije (27. januara) je na istom mestu, kod spomen obeležja na obali Tise, i sveštenstvo bečejske pravoslavne crkve održalo parastos žrtvama racije u Bečeju iz 1942. godine, u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, udruženja Saveza boraca Narodnooslobodilačkog rata opštine Bečej, političkih partija, Saveza samostalnih sindikata i drugih udruženja i organizacija, rodbine, građana, kao i pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslava Vasina. Kao i u drugim gradovima u Srbiji, i u Bečeju je 27. januara obeležena školska slava Sveti Sava prigodnim svečanostima.
U opštini Bečej, u januaru je na posao čekalo 5.087 ljudi, 2.550 muškaraca i 2.537 žena.
Februar
Februar 2012. godine biće zapamćen po veoma niskim temperaturama, obilnom snegu i nanosima, koji su izazvali haos u čitavoj zemlji, te je proglašena vanredna situacija na teritoriji Srbije. Ovakva zima i ovoliki sneg pre ove godine „desili“ su se pre 27 godina. U opštini Bečej je od 4. februara bila na snazi odluka o vanrednoj situaciji zbog elementarne nepogode, snežnih nanosa. Tih dana sve je bilo zavejano, Tisa zaleđena, putevi su bili neprohodni, snabdevanje osnovnim životnim namirnicama otežano, energetski sistem je bio opterećen, škole i vrtići nisu radili… Tokom vanredne situacije koja je trajala do 23. februara, zbog velike količine snega urušavali su se i prokišnjavali krovovi, ledenice su pretile sa svih strana…U opštini Bečej tri osobe su spasene od smrzavanja, za 105 socijalno ugroženih porodica je preko Centra za socijalni rad obezbeđeno i podeljeno po dva kubika drva, obezbeđeno je 417 obroka u narodnoj kuhinji i dodatni smeštaj za zbrinjavanje 18 ugroženih ljudi u Gerontološkom centru… Nastava u školama je nakon dve nedelje vanrednog zimskog raspusta ponovo počela 20. februara. Zbog toga će škоlska gоdina biti prоdužеna zа pеt rаdnih dаnа, a izgubljeni radni dani će se nadoknaditi i subotom.
U februaru su u Bečeju održana dva skupa o prevenciji korupcije, jedan u gradskoj kući, drugi na Fantastu. Rezultat tih skupova, uslovno rečeno, je da su se opštine učesnice obavezale da će do kraja godine napraviti lokalne planove čiji je cilj prevencija korupcije.
U februaru je bilo i interesantnih konferencija za novinare. Naime, predsednik Upravnog odbora JP Komunalac Marko Đapić i član Odbora revizora preduzeća za komunalne delatnosti Potisje (većinski vlasnik je opština) Slobodan Zlokolica sazvali su konferenciju za novinare na kojoj je trebalo da bude reči o sporazumu između Komunalca i Potisja u vezi sa isplatom ugovorenih obaveza između ova dva preduzeća, međutim, ona je neposredno pre početka otkazana, jer je, kako su objasnili sazivači, došlo je do „određenih telefonskih poziva i pomaka u celoj priči“, te sporazum nije potpisan, niti će se to desiti, bar ne u „postojećem obliku“. Neidentifikovani problem, kako to obično biva, ima veze s novcem.
U izbornoj jedinici broj 20 u Mesnoj zajednici „Bratstvo jedinstvo“ u Bečeju, 12. februara ponovljeni su izbori za članove saveta mesne zajednice, na kojima su građani od 18 „ponuđenih“ kandidata trebali da izaberu dva. Iako je i ovog puta bio uložen prigovor na izbornu proceduru, izborna komisija je 14. februara odbacila prigovor i prihvatila rezultate izbora.
U februaru je na sednici Skupštine opštine, koja je zbog prokišnjavanja plafona u svečanoj sali održana u „izbeglištvu“ u prostoriji zgrade bivšeg SDK, odbornička većina dala saglasnost na ugovor o ulaganju i ugovor članova o izgradnji bečejskog banjskog i velnes kompleksa. Zajedničko preduzeće opštine i investitora, zatvorenog akcionarskog društva Akvaprofit iz Budimpešte, funkcionisaće pod imenom VitalSpa d.o.o., a ugovor detaljno navodi rokove, prava i obaveze ugovornih strana. Novac za izgradnju banje, oko 30 miliona evra, trebalo bi obezbediti do 30. septembra 2012. godine, a od momenta obezbeđenja finansijske konstrukcije banjski kompleks bi trebalo da se izgradi u roku od dve godine, međutim, ukoliko do 30. septembra opština i Akvaprofit ne obezbede sredstva, ugovor se može poništiti. Firma Akvaprofit, bi trebala da obezbedi 6,3 miliona evra, kao kapital firme VitalSpa, a opština 2,1 milion evra (lokacija za banju). Akvaprofit bi zatim trebao da obezbedi i 19,7 miliona evra za finansiranje investicione obaveze i investicionog programa (taj novac se planira obezbediti od banaka ili drugih monetarnih institucija), a opština 3 miliona evra za izgradnju banjskog i velnes kompleksa (od republike ili pokrajine), tu su zatim termalne vode, „preseljenje“ Komunalca sa lokacije za potrebe banje, finansiranje izgradnje infrastrukture oko te lokacije. Bez obzira što je sve još bilo u fazi pregovora i priprema, u centru grada su se već tih dana pojavili prvi bilbordi koji govore o investiciji od 30 miliona evra u saradnji Mađarske i Vojvodine, pod sloganom „Zajedno gradimo budućnost Bečeja“.
Do danas nema ništa od banje, a Akvaprofit je odustao od investicije.
Lokalni poslanici su doneli odluku i o tome da će Nacionalnom savetu Mađara preneti najviše 50 posto osnivačkih prava nad Narodnom bibliotekom, jer je Nacionalni savet Mađara proglasio biblioteku ustanovom od posebnog značaja za unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta mađarske nacionalne zajednice u Srbiji.
U februaru je Državna revizorska institucija objavila imena odgovornih osoba protiv kojih je nadležnim sudovima i tužilaštvima podnela zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i prijave za privredni prestup. Na listi osoba protiv kojih je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nalazi se i predsednik opštine Bečej Peter Knezi. Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka podneti su zbog nepoštovanja pojedinih odredaba iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu…
U Privrednom sudu u Novom Sadu 22. februara započeta je rasprava više od 2.000 poverilaca koji treba da se izjasne o planu reorganizacije PIK-a „Bečej“ u stečaju, čiji je cilj da se ovaj kombinat ponovo osposobi „za život“.
U Direkciji za izgradnju opštine Bečej, u februaru je najavljena rekonstrukcija dela javne rasvete, za početak proleća. Reč je o u ulicama Novosadska, Pionirska i Zelena. Cena tog posla je oko 4 miliona dinara, a deo novca, kako je rekao direktor ovog preduzeća Zvonimir Stankov, obezbeđen je od prodaje parcela u Industrijskoj zoni.
Mart
U martu su nadležni u Vodokanalu doneli odluku da februarski računi za vodu za stambene zgrade sa tri i više spratova budu umanjeni zbog distribucije vode pod smanjenim pritiskom i nedostatka vode na više časova. U obrazloženju je navedeno da je tokom vanredne situacije u opštini Bečej vodosnabdevanje bilo dodatno otežano zbog havarija i kvarova koje su bile posledica niskih temperatura, a problem je i to što je od tri izbušene bunarske bušotine tokom jeseni 2011. privremeno povezana samo jedna, jer novac za ovaj posao nije obezbeđen.
Još u julu 2011. godine usvojen je Lokalni plan upravljanja otpadom u opštini Bečej, koji predviđa sanaciju i rekultivaciju deponije u Botri, izgradnju transfer stanice i priključenje Bečeja regionalnoj sanitarnoj deponiji, i sanaciju gradske deponije, za čega je Fond za zaštitu životne sredine u maju 2011. godine obezbedio 25.646.000 dinara (ukupna vrednost projekta je oko 46,5 miliona dinara). Sanacija gradske deponije trebala je biti započeta u jesen prošle godine, kao što je bilo najavljeno, ali posao nije započet ni krajem decembra 2012.
U martu je najavljeno da lokalna samouprava planira da dodelom podsticajnih sredstava u iznosu od 10 miliona dinara, obezbedi posao za 65 ljudi u opštini. Lokalnim planom zapošljavanja predviđeno je da se u 2012. godini stimulisanjem poslodavaca za otvaranje novih radnih mesta, sa oko 130.000 dinara jednokratne pomoći, zaposli 18 osoba, da subvencijama u iznosu od oko 150.000 dinara, omogući samozapošljavanje 17 osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i zapošljavanje 30 osoba na javnim radovima u trajanju od četiri meseca sa evidencije Nacionalne službe.
Na aukciji slika – 71 slika amaterskih slikara grupe „Duga“ MKD „Petefi Šandor“ – u martu je prikupljeno 58.900 dinara za humanitarnu akciju „Osmeh“ koju organizuju lokalne organizacije i udruženja, a prihod je namenjen za decu iz materijalno ugroženih porodica u opštini.
U martu je opljačkana pošta u Bačkom Gradištu iz koje su, po saopštenju policije, dva nepoznata napadača, preteći pištoljima, odneli oko dva miliona dinara i mobilne telefone službenika pošte.
Ni u Bečeju nije bilo mirno. Nepoznati počinioci provalili su u zgradu muzeja kod stare milicije.
U Mesnoj zajednici Bačko Gradište tokom februara i marta bilo je nekoliko skupova građana na kojima se raspravljalo o krađama u ataru i u selu, o radu poljočuvarske službe i drugim problemima meštana. Predstavnici sela zatražili su ponovno uvođenje noćnog dežurstva lokalnih policajaca.
I u Mesnoj zajednici Bačko Petrovo Selo raspravljalo se o bezbednosnoj situaciji u selu zbog učestalih krađa i razbojništava. S tim u vezi u Bačkom Gradištu su osvanuli plakati sa pozivom „Pokreta mađarske nade“ iz Subotice da se u Gradištu organizuju civilne straže građana kako bi se sprečilo pljačkanje, a u Bačkom Petrovom Selu se pojavila samoorganizovana grupa građana koja je počela da patrolira u selu.
I meštani Mesne zajednice Poljanice suočavali su se sa istim problemima kao i žitelji Bačkog Petrovog Sela i Bačkog Gradišta. Alarmantna bezbednosna situacija zbog porasta krađa i provala u naseljenim mestima Bačko Petrovo Selo i Bačko Gradište i inicijativa za organizovanje takozvane civilne straže bila je tema i konferencije za novinare koju je sazvao predsednik opštine Bečej Peter Knezi. Na konferenciji je saopšteno da je lokalna samouprava donela odluku da se opštinska firma Link FTO uključi u ovaj posao i da se organizuju kontrole u ovim naseljenim mestima u saradnji sa policijskom stanicom u Bečeju, te da će u toku narednih nekoliko dana biti angažovano po šest pripadnika fizičko-tehničkog obezbeđenja za svako od dva naseljena mesta.
Ova konferencija je izrodila i priču o nepoželjnim novinarima, jer Radio-televizija Vojvodine nije uspela da izveštava sa te konferencije, naime, njenom dopisniku Nenadu Jovićeviću nije bio dozvoljen pristup na konferenciju za novinare po nalogu predsednika opštine (portir u ulazu opštinske zgrade nije pustio ekipu RTV-a na sprat gde je održana konferencija). Povodom incidenta saopštenjem se oglasilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, koje je osudilo odluku predsednika opštine Bečej Petera Knezija da novinaru Radio-televizije Vojvodine Nenadu Jovićeviću zabrani ulazak u zgradu Skupštine opštine Bečej. I Udruženje novinara Srbije (UNS) protestovalo je zbog sprečavanja dopisnika Radio-televizije Vojvodine da radi svoj posao. Zatim je predsednik opštine Peter Knezi o incidentu rekao Tanjugu da Radio-televiziji Vojvodine nije uskraćena informacija iz opštine, već je sa konferencije za novinare u zgradi bečejske opštine isključen novinar Nenad Jovićević koji, kako je ocenio Knezi, neobjektivno informiše javnost.
S jedne strane novinar Nenad Jovićević i njegov poslodavac Radio-televizija Vojvodine, novinarska udruženja, pojedini mediji i novinari, pokrajinski ombudsman i jedna lokalna partija osudili su onemogućavanje novinara da obavlja svoj posao, a sa druge strane predsednik opštine Bečej Peter Knezi (Savez vojvođanskih Mađara) ostao je pri svom stavu, podržan od nekih svojih saradnika i istomišljenika, da nije pogrešio kada je zabranio da novinar prisustvuje konferenciji za novinare.
Tokom marta su ispred gradske kuće bila organizovana i dva protestna skupa građana zbog lošeg vodosnabdevanja.
U međuvremenu se pristupilo rešavanju problema vodosnabdevanja. Predsednik opštine Peter Knezi i direktor Vodokanala Žolt Galus su saopštili da je u budžetu opštine obezbeđeno 8,5 miliona dinara za opremanje i povezivanje bunara koji su izbušeni prošle jeseni. Osim nedostatka novca za povezivanje bunara, problem je i dotrajalost visokonaponskog podzemnog kablovskog voda (od oko 1.300 metara), koji je star preko 30 godina i za čiju zamenu bi trebalo obezbediti 10 miliona dinara. Pošto za to nema dovoljno novca, direktor Vodokanala Žolt Galus je objasnio da će se sada zameniti samo onaj deo kabla gde je bilo najviše kvarova u poslednjih nekoliko godina. Predsednik opštine demantovao je i glasine da je razlog toga što u budžetu nema novca za povezivanje bunara na vodovodni sistem, je to što su sredstva usmerena na bušenje žutog bunara u Donjem gradu. On je podsetio da opština već tri godine čeka da joj se uputi odobrenih 53 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine za poboljšanje vodosnabdevanja.
Ni početkom marta, nakon ponovljenih izbora za članove saveta mesne zajednice u februaru, nije konstituisana „vlada“ III Mesne zajednice pošto je prilikom biranja predsednika i zamenika predsednika saveta bila mrtva trka jer je broj glasova članova bio podeljen: 7:7. Na jednoj strani su bili članovi Saveta podržani od Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i Srpske napredne stranke (SNS) koji su glasali za jedan predlog, a suprotstavljena strana su bili članovi Saveta koje podržavaju Demokratska stranka (DS) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koji su glas dali drugom kandidatu.
U martu je trebao da bude izabran novi direktor Osnovne škole „Petefi Šandor“ u Bečeju, a uporedo sa tim u ovoj školi je izbio i skandal o kojem su osim lokalnih pisali i drugi mediji. Naime direktorka škole „Petefi Šandor“ Dragica Krstić, kojoj je istekao mandat, a ponovo je konkurisala za mesto direktora u ovoj školi, za dnevni list Blic je izjavila da četiri godine, od kada je direktorka, trpi diskriminaciju na nacionalnoj osnovi.
Predsednik opštine Peter Knezi nije hteo da komentariše navode Dragice Krstić za Bečejski mozaik, rekavši da slučaj nije u nadležnosti opštine, a za Blic je izjavio da je po nalogu ombudsmana trebao da proveri navode Dragice Kristić i da joj je poslao dopis da se izjasni, međutim, nije dobio odgovor od nje. Potom je izabran novi direktor škole, Engelbert Sič Budai, profesor mađarskog jezika, koji je od 13. marta stupio na dužnost.
Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je 13. marta parlamentarne izbore za 6. maj, a predsednici Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine, Slavica Đukić Dejanović i Šandor Egereši raspisali su lokalne i pokrajinske izbore za isti dan.
Takođe 13. marta je počela parcijalna rekonstrukcija javne rasvete u Bečeju, a počele su i pripreme za prvu fazu rekonstrukcije plaže u Bačkom Petrovom Selu, i za uređenje plaže na obali Tise u Bečeju.
U martu je na okruglom stolu u velikoj sali opštine u organizaciji Bečejskog udruženja mladih (BUM) predstavljen Nacrt lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije, u čijoj su izradi učestvovali predstavnici Opšteg udruženja preduzetnika, lokalne samouprave, Kancelarije za mlade i Bečejskog udruženja mladih. Odabrana su četiri segmenta bitna za pripremu akcionog plana: lokalna samouprava i lokalne javne službe, lokalne javne finansije, učešće građana i građansko društvo i mediji. 
Članovi Saveta Mesne zajednice Bačko Petrovo Selo su u martu doneli odluku da proslava Dana sela traje tri dana, 20, 21. i 22. jula i da se na pijaci postavi razglas u cilju pravovremenog informisanja meštana.
Najavljena je sanacija divlje deponije u Radičeviću. Za taj posao je Fond za zaštitu životne sredine odobrio opštini Bečej milion dinara. Za sanaciju divlje deponije u Bačkom Petrovom Selu pokrajina je odobrila 3.682.000 dinara.
Sredinom marta je započeta i obnova parketa u velikoj sali sportskog centra „Mladost“. Izvođač radova je SZR S&D iz Turije, koji posao, vredan 1,5 miliona dinara, treba da završi za desetak dana, a novac je obezbeđen iz opštinskog budžeta.
Ispred sedišta MKD „Petefi Šandor“ u Donjem gradu, 15. marta otkriven je spomenik Šandoru Petefiju, delo je vajara Tibora Sarapke iz Subotice, u prisustvu zvaničnika Republike Mađarske, predstavnika Nacionalnog saveta Mađara i opštine Bečej. Postavljanje spomenika omogućio je Nacionalni savet Mađara, koji je obezbedio 3 miliona dinara za ovaj poduhvat.
Samo nekoliko dana kasnije mediji, agencije i internet portali objavili su da je spomenik oštećen. Tim povodom je predsednik opštine Peter Knezi na licu mesta održao konferenciju za novinare, na kojoj je obazrivo govorio o „incidentu“, rekavši da ne može sa sigurnošću da se tvrdi da li je spomenik oštećen ili je način izrade proizveo fleke na spomeniku velikog pesnika, te da će se tražiti mišljenje stručnjaka. Tačka na slučaj stavljena je kada je vlasnik subotičke firme, gde je napravljen spomenik, došao u Bečej i nedvosmisleno utvrdio da nije reč o oštećenju spomenika, već se radi o procesu oksidacije, a rekao je i da će fleke vremenom nestati sa kipa.
Krajem marta počela je i predizborna trka. Predizbornu kampanju prvi je započeo Savez vojvođanskih Mađara (SVM) konferencijom za novinare, na kojoj su predstavljeni i novi članovi stranke: Dušan Radivojević, član Opštinskog veća lokalne samouprave za investicije, Andraš Boja, takođe član Veća za poljoprivredu i Pal Šandor, još jedan član Veća, zadužen za međuetničke odnose i verske zajednice. Pomenuta trojica su napustila Demokratsku stranku (Radivojević i Boja), odnosno Ligu socijaldemokrata Vojvodine (Šandor), zbog, kako su naveli, centralizacije u njihovim pređašnjim strankama. Na konferenciji je predsednik bečejske organizacije SVM-a Peter Knezi, reagujući na propagandni materijal DS-a, rekao da SVM neće da vodi prljavu predizbornu kampanju, te da SVM nije neprijatelj DS-a, koji želi da osvoji glasove građana mađarske nacionalnosti, jer je izgubila poverenje birača srpske nacionalnosti.
Zatim su konferenciju za novinare održali i predstavnici Demokratske stranke (DS) na kojoj je saopšteno da su aktivisti stranaka za nekoliko sati sakupili 1.400 potpisa za podnošenje opštinske izborne liste. Rečeno je i da je kandidat za predsednika opštine Bečej Budislav Medurić, dosadašnji zamenik predsednika opštine, dok je na mesto za pokrajinskog poslanika na većinskoj listi kandidovan Slobodan Zlokolica, advokat iz Bečeja.
I Liberalno – demokratska partija (LDP), zajedno sa koalicionim partnerom Srpskim pokretom obnove (SPO) započela je kampanju za izbore, mora se priznati, dobrim (marketinškim) potezom: naime, nosilac izborne liste („Preokret za Bečej – Miša Vrebalov“) za opštinu Bečej je poznati komšija, predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov.
Ispostava Nacionalne službe za zapošljavanje u Bečeju preseljena je na novu lokaciju i od 19. marta funkcioniše u renoviranim i adaptiranim prostorijama zgrade u ulici Braće Tan broj 9. Lokalna samouprava je Nacionalnoj službi besplatno dala na korišćenje zgradu na period od 20 godina.
U martu je održana i godišnja skupština Društva za borbu protiv šećerne bolesti.
Policija je rasvetlila osam krivičnih dela teških krađa izvršenih u prethodna dva meseca u kućama i vikendicama na području Bačkog Gradišta i Bečeja, a krivične prijave, u redovnom postupku, podnete su protiv deset meštana, od kojih su dvojica maloletna.
Počela je revizija postojeće Strategije održivog razvoja opštine Bečej, koja je usvojena 2007. godine ali je do sada predstavljala mrtvo slovo na papiru. Za reviziju je u budžetu opštine obezbeđeno 1.250.000 dinara.
Četiri meseca nakon izbora za savete mesnih zajednica u opštini krajem marta je najzad konstituisana „vlast“ i u III Mesnoj zajednici „Bratstvo jedinstvo“. Na drugoj konstitutivnoj sednici novog sastava Saveta Mesne zajednice (jer je prvi pokušaj konstituisanja propao) tajnim glasanjem za predsednika Saveta izabran je dosadašnji predsednik Laslo Nemeš, koji je dobio devet glasova od ukupno četrnaest.
Krajem marta u Bečeju je peti put održana „Cvetna pijaca“, a kako se radi o malom jubileju, manifestacija je trajala dva dana u okviru koje je organizovana i humanitarna akcija, prikupljanje novca za operaciju sugrađanina Bojana Bige.
Komunalac je sproveo akciju poribljavanja Stare Tise kod Bačkog Gradišta i Čuruga, i u vodu je pušteno 393 kilograma mladih šarana, koje je isporučila firma „Ribnjačarstvo“ iz Sremske Kamenice, a za ovaj posao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dodelio je 140.000 dinara.
Na Svetski dan voda, 22. marta, na uglu ulica Nikole Tesle i Republikanske, ispred nekadašnje kafane „Aranjpatko“, počelo je bušenje novog žutog bunara. Voda je trebala da potekne za dvadesetak dana. Izvođač radova je bila firma „Vodoremont“ iz Siriga, a četiri miliona dinara za bušenje bunara obezbeđeno je u opštinskom budžetu. Samo nedelju dana nakon početka bušenja žutog bunara sve je pošlo po zlu, jer je 29. marta oko 18 časova došlo do erupcije gasa, arteske vode i peska. Nije bilo povređenih, niti eksplozije i paljenja gasa, đaci iz Osnovne škole „Petefi Šandor“ u blizini bušotine su evakuisani. Na poziv lokalne vlasti interventna ekipa NIS-a je stigla na teren i saniranje bušotine preuzela od izvođača radova na bušenju arteskog bunara. Erupcija gasa u Donjem gradu zaustavljena je nakon više od dva dana, u noći između 31. marta i 1. aprila, oko pola dva.
Zbog erupcije političari i čelnici opštine su ratovali na konferencijama za novinare. Lokalni čelnici i partijski funkcioneri (DS i SVM) optuživali su jedni druge, a sve u cilju, kako je rečeno, „istinitog informisanja građana o činjenicama“ u vezi nemilog događaja, „bez bilo kakve partijske obojenosti“.
S obzirom na to da se sve ovo dogodilo u vreme predizbornih aktivnosti, ovakva reagovanja su navodila na to da u tadašnjoj vladajućoj koaliciji nešto ne štima.
April
U Gradskom pozorištu je održana tribina pod nazivom „PIK ’Bečej’ – juče, danas, sutra“, kojoj je prisustvovalo više od tri stotine zaposlenih, rukovodstvo kombinata, predstavnici sindikata i lokalne samouprave, a na tribini je govorio Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji je od početka pokušaja sanacije kombinata na čelu komisije koju je imenovala država. On je podsetio na stanje u PIK-u u vreme pokretanja tzv. namenskog stečaja, govorio je o tome šta je urađeno u proteklih godinu dana u nastojanju da se stabilizuje poslovanje firme, i koji su dalji planovi države. Vasin je rekao da je od pokretanja stečaja do tada PIK ostvario pozitivan rezultat u poslovanju, nisu napravljeni novi dugovi, zarade se, doduše minimalne, redovno isplaćuju zaposlenima, sačuvani su svi resursi kombinata, a setva je u toku.
Što se tiče sprovođenja stečajnog postupka, plan je bio da PIK „Bečej“ postane preduzeće pod kontrolom države (prethodni vlasnik je biznismen Đorđije Nicović), jer se računalo da su potraživanja državnih organa, prvenstveno Elektrovojvodine, Ministarstva poljoprivrede, Poreske uprave i Srbijagasa, procentualno veća u ukupnim potraživanjima, nego što se to pokazalo nakon analize situacije. Na kraju se ispostavilo, rekao je Vasin, da su potraživanja banaka toliko velika da je državni udeo u potraživanju samo oko 10 posto, što je osujetilo plan da država odmah preuzme većinski paket akcija i postane vlasnik PIK-a. Osujećen je i plan da banke svoja potraživanja pretvore u deo vlasništva nad kombinatom, kao najbolji način da se spase firma, jer su banke to odbile i tražile su reprogram svojih potraživanja, odnosno pretvaranje potraživanja u dugoročne kredite. Na nivou Vlade Srbije i Vlade Vojvodine donesena je odluka da država otkupi od banaka 40 posto kapitala, odnosno potraživanja, i da time i sa svojih 11 posto obezbedi odlučujući uticaj i vlasništvo nad PIK-om „Bečej“. Do kraja 2012. godine ništa nije urađeno u vezi sa PIK-om.
U aprilu je započeto uređenje obale Tise kod kamp naselja u Bečeju. Planirano je poravnanje terena, da se posadi trava, da se postave suncobrani sa stolom i klupama, a pored toga, na plaži i na dolmi će biti raspoređeno nekoliko sprava za vežbanje. Iz budžeta Direkcije za izgradnju je za ovaj posao obezbeđeno milion dinara. Počela je i rekonstrukcija plaže u Bačkom Petrovom Selu. Za finansiranje ovog posla u budžetu Direkcije za izgradnju obezbeđeno je 500.000 dinara. Početkom aprila je počela i rekonstrukcija trotoara u opštini Bečej. Predviđeno je da se uradi rekonstrukcija delova trotoara ukupne dužine od oko 10 kilometara u Bečeju i naseljenim mestima na najkritičnijim delovima. Ukupna vrednost radova je oko 10 miliona dinara.
I krpljenje udarnih rupa je startovalo u aprilu, obezbeđeno je 450 tona asfaltne mase.
U Bečeju su u gradskoj kući predstavljeni rezultati istraživanja o pružanju dodatne podrške deci sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom definisane u „Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku“.
Bečejska policija je rasvetlila razbojništvo izvršeno u Bačkom Petrovom Selu 24. februara nad A.F. (65). Zbog osnovane sumnje da su izvršili to krivično delo, podnete su krivične prijave protiv Karolja K. (1979), Tibora K. (1984) i Žolta K. (1987). Oni se terete da su oko 1 sat posle ponoći, sa „fantomkama“ na glavi upali u kuću A.F., psihički i fizički je maltretirali i oduzeli joj nakit u vrednosti od oko 300.000 dinara.
U aprilu je srušena zgrada bivšeg „Turista“, nekada jednog od simbola Bečeja, koju je februarski sneg dodatno oštetio jer je već godinama bila napuštena i oronula.
Sredinom aprila su u Direkciji za izgradnju Bečeja najavili skoriji nastavak rekonstrukcije javne rasvete, ovog puta u Gornjem parku.
U multietničnom, nazovi tolerantnom Bečeju poruke mržnje na zidovima postale su česta pojava. Poslednja u nizu pojavila se sredinom aprila kod mline u Picoderu, pored žutog bunara. Nijedna politička stranka i/ili civilna organizacija nije osudila poruku mržnje, pa je natpis „Mađari, idite iz Bečeja“ neko vreme ružio zid mline u ulici Uroša Predića, a nakon objavljivanja teksta o tome u Bečejskom mozaiku, grafit su posle par dana udruženim snagama prekrečili članovi izborne koalicije „Miša Vrebalov – Preokret za Bečej”.
Sredinom aprila su PIK „Bečej“ ponovo posetili predstavnici pokrajinske vlasti, ovog puta predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, kada su im rukovodioci kombinata, koji je od aprila prošle godine u namenskom stečaju, podneli izveštaj o radu. Prema izveštaju o radu, u 2011. godi-
ni ostvarena je dobit od 1,5 miliona evra, eksport je bio 3 miliona evra, plate se isplaćuju na vreme, a servisiraju se i dugovi prema javnim preduzećima i dobavljačima. Kako je rekao zamenik predsednika opštine Budislav Medurić, zahvaljujući tome budžet opštine Bečej mesečno „zaradi“ oko 3 mi-
liona dinara, a Bojan Pajtić je istakao da mu je drago „što smo uspeli sa spasemo PIK Bečej“, „dragulj vojvođanske poljoprivrede“ i da do sada ostvareni rezultati govore o mogućnostima i potencijalima PIK-a, te da će, kada
za to dođe vreme, država potražiti iskusnog i ozbiljnog strateškog partnera.
U aprilu su novinari a i javnost saznali o kakvim problemima je reč u odnosima između javnog preduzeća Komunalac i društva sa ograničenom odgovornošću Potisje, ali i opštine Bečej kao osnivača. Slobodan Zlokolica, član odbora revizora Potisja i Marko Đapić, predsednik Upravnog odbora Komunalca, su novinarima saopštili da je dug Potisja prema Komunalcu za zakup vozila 2,15 miliona dinara, 1,6 miliona za prošlu, i preko 500.000 dinara za ovu godinu te da se nameće utisak da Potisje ne želi da plati dug jer je, kako su objasnili sazivači konferencije za medije, pokušalo da „prebije“ dug potpisivanjem novog sporazuma, pozivajući se na ugovor iz 2008. godine, po kojem Potisje smatra da je Komunalac imao obavezu da ovoj firmi obezbedi sedište za rad, a to nije urađeno, pa Potisje sada plaća zakup za prostorije koje koristi na drugom mestu, te smatra da zbog toga ne mora da plati zakup vozila Komunalcu. Nekoliko dana kasnije na konferenciji za novinare o ovoj temi govorili su i Ištvan Nađ, predsednik odbora revizora Potisja i Peter Knezi, predsednik opštine Bečej. Reagujući na navode koje je izneo Slobodan Zlokolica, član odbora revizora Potisja, Nađ je rekao da je na osnovu osnivačkog akta sklopljen sindikalni sporazum između Skupštine opštine Bečej, to jest predsednika opštine Bečej i direktora Aliska tere, koji definiše poslovne odnose ali su potpisnici taj akt proglasili strogo poverljivim. Međutim, pošto je deo već obelodanjen, Nađ je objasnio da u ovom sindikalnom sporazumu piše da investitoru, u ovom slučaju Aliska teri ili ako ona nekog drugog angažuje, pripada 8 posto godišnjeg neto prihoda Potisja u slučaju profitabilnog poslovanja društva. U 2011. godini je ukupan promet bio 63,5 miliona dinara. Prema rečima Nađa, osam odsto novca nije uplaćen Aliska teri. Nađ je takođe rekao da je u prošloj godini Potisje odbilo da plaća račune Komunalcu po osnovu zakupa, iz razloga što do danas ne može da koristi prostorije Komunalca i koristi zgradu mline, a za to mesečno plaća 800 evra u dinarskoj protivvrednosti.
U aprilu je objavljena ocena da je od 45 prekršajnih sudova u Srbiji bečejski Prekršajni sud ostvario najbolje rezultate rada u 2011. godini, prema izveštaju o radu sudova koji je podnela Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva.
U aprilu je Bečej bio domaćin sportskog turnira u okviru projekta „Škola bez nasilja“, koji su zajednički organizovale sve bečejske srednje škole koje su od 2009. godine uključene u ovaj program.
Najavljen je početak ponovne sanacije plesne sale, ugradnja vrata na izbijenom otvoru, adaptacija dela hola ispred sale za potrebe garderobe i svlačionice i obnova kanalizacije u mokrom čvoru u Gradskom pozorištu. Ukupna vrednost ovih radova je oko 1,3-1,4 miliona dinara, a novac je obezbeđen u ovogodišnjem budžetu Gradskog pozorišta.
Bečej su u aprilu posetili predstavnici Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, koji su saopštili da će opština Bečej narednih meseci dobiti 270 miliona dinara za infrastrukturna ulaganja. Od celokupnog iznosa, 165 miliona dinara će biti obezbeđeno za potrebe buduće banje, a ostatak novca do 270 miliona, predviđen je za izgradnju puteva, za poboljšanje vodosnabdevanja, za nastavak rekonstrukcije javne rasvete, za završetak zgrade škole u Drljanu, za renoviranje obdaništa u Bačkom Gradištu i za obnavljanje tribina fudbalskog stadiona i svlačionice.
Završena je analiza termalne bušotine napravljene za potrebe buduće banje, a rezultati pokazuju da je voda pogodna za lečenje mnogih bolesti, od neuroloških i reumatskih do ginekoloških.
Bečej je jedna od 21 opštine kojoj su na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu odobrena sredstva od 990.600 dinara za formiranje kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Početkom aprila Poreska uprava je objavila „top 500“ najvećih dužnika poreza. Na spiskovima poreskih dužnika, koji se odnedavno kvartalno objavljuju, nalaze se nazivi i imena preduzeća, preduzetnika i fizičkih lica koji najviše poreza duguju državi. Poreski dug PIK-a je 452 miliona dinara, i s tim iznosom kombinat je na 141. mestu od 500 najvećih dužnika za porez.
U aprilu su članovi Bečejskog udruženja mladih (BUM) realizovali tradicionalnu humanitarnu akciju „Uskršnji BUM“, u okviru koje su na gradskoj pijaci poklanjali građanima uskršnja jaja u zamenu za novčane dobrovoljne priloge i na taj način se uključili u niz humanitarnih akcija koje su pokrenute za njihovog vršnjaka i sugrađanina Bojana Bigu, a humanitarnom akcijom „Čestitkom za Bojana“ uključili su se i aktivisti Kancelarije za mlade i pozorišnog kluba u prikupljanje sredstava za Bojana Bigu.
U aprilu se još čekao obećani izveštaj o razlozima erupcije gasa u Donjem gradu. Naime, do 17. aprila, iako su obećali, nijedan predstavnik vladajuće opštinske koalicije – niti iz DS-a, niti iz SVM-a – nije saopštio da li je urađena analiza događaja, da li je bilo propusta i da li je neko odgovoran za erupciju u Donjem gradu.
U aprilu je ukradena bista Zdravka Gložanskog, koja se nalazila na platou ispred škole koja nosi njegovo ime, u centru grada.
U aprilu je urađena i „rekonstrukcija“ gradske pijace, odnosno betoniranje podloge na površini od 220 kvadratnih metara. Radove je izvela STR „Viva“, a Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je za taj posao Mesnoj zajednici „Todor Dukin“ odobrio 400.000 dinara.
Uoči uskršnjih praznika Mesna zajednica Poljanice je organizovala akciju velikog prolećnog čišćenja sela koju su podržali meštani, omladinci, učenici i članovi kulturno-umetničkog društva.
Krajem aprila u Bačkom Gradištu počelo je proširenje i uređenje pijačnog prostora. Na nasipu kod kanala Dunav-Tisa-Dunav, na takozvanoj stazi zdravlja, krajem aprila postavljeni su drveni stolovi, klupe, suncobrani i korpe za smeće u okviru projekta „Voda za život“ JVP „Vode Vojvodine“ u saradnji sa lokalnim samoupravama. Pre dve godine na istom mestu je postavljeno četiri „kompleta“ klupa i stolova.
U finalu takmičenja „Fimek nagrađuje znanje” u organizaciji Fakulteta za inženjerski menadžment i ekonomiju u Novom Sadu 24. aprila maturanti Gimnazije Bečej su osvojili prvo mesto i putovanje u evropsku prestonicu po izboru, uz brojne dodatne nagrade.
Učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ su ove godine prvi put učestvovali na internet takmičenju – INTERNET MUSIC COMPETITION, i u kategoriji najmlađih Zita Seke je osvojila prvu nagradu, a u drugoj kategoriji Martin Krajtmar je bio drugoplasirani.
Iako je građevinska sezona uveliko počela, ni krajem aprila se još uvek nije znalo kakve će sudbine biti delimično izgrađena sala za fizičko vaspitanje u školi „Petefi Šandor“ i da li će izgradnja biti nastavljena ili ne. Izgradnja sale od 870 kvadratnih metara u školi „Petefi Šandor“ čija je predračunska vrednost bila oko 27 miliona dinara, započeta je u oktobru 2010. godine.
Krajem aprila načelnik Štaba za vanredne situacije opštine Čedomir Aleksić je podneo izveštaj o erupciji prirodnog gasa koja se desila 29. marta prilikom bušenja bunara žute vode u Donjem gradu. Mada se očekivalo, Aleksić nije rekao da li je neko odgovoran za erupciju.
Krajem aprila je objavljeno da će na lokalnim izborima u Bečeju učestvovati 13 partija, odnosno koalicija.
Maj
Osnovna škola „Petefi Šandor“ je proslavila 57. rođendan, a nekoliko dana pre izbora pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je u Bečeju svečano otvorio suvenirnicu i uručio ključeve te kućice direktoru Turističke organizacije Bečej.
Početkom maja je u Gradskom pozorištu premijerno prikazana predstava „Čudesna kocka“ u izvođenju članova Dečjeg dramskog studija Kreativnog centra, sa kojom će Bečejci nastupiti i na Majskim igrama. Sa predstavom „Čudesna kocka“ Dečji dramski studio je pre Majskih igara učestvovao na 14. Međunarodnom festivalu dječijih kazališta „Maslačak“ u Sisku u Hrvatskoj, gde je imao zapažen nastup. Na sceni „Zlatan Dorić“ Gradskog pozorišta početkom maja premijerno je odigrana i komična predstava „Šumica“ u izvođenju amaterske grupe glumaca, a u saradnji sa Gradskim pozorištem.
Sigurno je da će ovaj maj mesec ostati zapamćen i po izborima na svim nivoima. Od 34.181 upisanog birača u Bečeju 6. maja na izbore je izašlo 55,96 posto građana.
Na lokalnim izborima – za odbornike u Skupštini opštine Bečej – najviše glasova 4.460 (23,32 posto) dobila je lista „Izbor za bolji život – Boris Tadić“, kojoj od 36 odborničkih mesta u lokalnom parlamentu pripada 11. Druga je izborna lista „Miša Vrebalov – Preokret za Bečej“, koalicija Liberalno-demokratske partije i Srpskog pokreta obnove, koja je osvojila 3.216 glasova (16,81 posto) i 8 odborničkih mandata u Skupštini opštine. Na trećem mestu je lista koalicije Srpske napredne stranke i Nove Srbije, „Pokrenimo Bečej – Tomislav Nikolić“ sa osvojenih 16,55 posto, odnosno 3.166 glasova birača, kojoj pripada takođe 8 odborničkih mesta u lokalnom parlamentu. Osam odborničkih mandata je osvojio „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“ sa 3.049 glasova (15,94 posto). Jedno odborničko mesto u lokalnom parlamentu pripada Demokratskoj stranci vojvođanskih Mađara, predstavniku mađarske nacionalne manjine. Ova stranka je dobila 2,44 posto, odnosno 467 glasova građana.
Što se tiče izbora na pokrajinskom nivou, u Bečeju je na izborima za poslanike Skupštine Vojvodine po većinskom sistemu, najviše glasova, 3.382, dobio Slobodan Zlokolica sa izborne liste „Izbor za bolju Vojvodinu – Bojan Pajtić“, drugi kandidat je Vuk Radojević sa liste „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“ sa 2.881 osvojenim glasom.
Nakon objavljivanja rezultata opštih izbora u Srbiji, predstavnici pojedinih političkih partija i koalicija su izrazili sumnju u njihovu regularnost, navodeći da je bilo krađe glasova i zatražili poništenje izbora na svim nivoima. U međuvremenu je iz Tužilaštva u Beogradu saopšteno da je utvrđeno da krađe glasova nije bilo (ukraden je džak sa izbornim listićima, nakon prebrojavanja glasova).
U drugom krugu predsedničkih izbora 20. maja predsednički kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić osvojio je 49,55 odsto glasova, dok je kandidat koalicije „Izbor za bolji život“ Boris Tadić dobio 47,30 odsto glasova. U drugom krugu izbora u Bečeju za izbor poslanika u Skupštini AP Vojvodine po većinskom sistemu, na listi Demokratske stranke „Izbor za bolju Vojvodinu – Bojan Pajtić“ učestvovao je Slobodan Zlokolica, koji je dobio 10.410 glasova (u prvom krugu je imao 3.382 glasa) i kandidat Vuk Radojević sa liste „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikolić“, koji je osvojio 5.685 glasova (u prvom krugu je imao 2.881 glas).
Saslušanje Petera Knezija u vezi podnete prijave od strane Državne revizorske institucije održano je 9. maja.
Nakon prvomajskih praznika završeno je elektro i hidromašinsko opremanje baterije svih bunara koji su izbušeni prošle godine na vodozahvatnom polju u Bečeju i pokrenut je njihov rad, čime su se stvorili uslovi za redovno vodosnabdevanje Bečeja i u toku leta, saopšteno je iz Vodokanala.
Što se tiče regionalnog vodovoda za čiju realizaciju je potrebno oko 24 miliona evra, na postizbornoj konferenciji Milivoj Vrebalov je rekao da su već urađeni određeni koraci u cilju da i u jednoj i u drugoj opštini bude bolje i da je za obe opštine lepa vest da je obezbeđeno oko 11 miliona dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije.
Sredinom maja je u Bečeju bilo incidenata na utakmici malog fudbala između ekipa Bečeja i Novog Pazara o čemu je pisao internet medij Sandžakinfo, a to je bio povod za konferenciju za novinare Budislava Medurića, zamenika predsednika opštine i Gorana Strajnića, pomoćnika predsednika opštine za sport i omladinu i Aleksandra Jovanovića, predsednika KMF Bečej. Oni su rekli da tema konferencije jeste osuda članka koji je izašao na Sandžakinfu, gde se govori kako su futsaleri Novog Pazara „jedva izvukli živu glavu“ iz Bečeja i da sve što je napisano nije tačno, a sa druge strane, „ne možemo da budemo licemerni i moramo isto tako da osudimo povike koji su bili sa jednog dela tribina, gde su bili najvatreniji navijači Partizana, koji su bili upereni protiv igrača Novog Pazara na početku utakmice. Ti povici su bili ’Nož, žica, Srebrenica’ i mi koji sedimo ovde to osuđujemo“. Zatim su objasnili da je utakmica u tom trenutku bila prekinuta, sudija je intervenisao, i da su bečejski igrači su smirili publiku.
Sredinom maja, nakon kraćeg zastoja, nastavljeno je uređenje plaže na Tisi, postavljena su i dva kompleta klupa sa stolovima i slamnatim suncobranima kod „velikih stepenica“, a pokošena je i trava na plaži i na dolmi kraj Tise.
U maju je i u Bečeju priređena manifestacija „Noć muzeja“. Crkveni hor „Sveti Georgije“ iz Bečeja je u maju na 11. Horskom festivalu „Majske muzičke svečanosti Bijeljina“ osvojio zlatnu medalju.
U Bečeju se od 14. do 18. maja u dvorcu „Fantast“ održano Prvo međunarodno muzičko takmičenje – Fantast 2012 u organizaciji Muzičke škole „Petar Konjović“, a na fudbalskom stadionu je održan tradicionalni Kros RTS-a za učenike osnovnih i srednjih škola u kojem je u Bečeju učestvovalo oko 1.500 đaka, koji su se takmičili po grupama i kategorijama.
Maturanti Ekonomsko-trgovinske škole su se ovog maja prvi put uključili u međunarodnu manifestaciju „Ples sa Evropom“ i na gradskom trgu zajedno sa vršnjacima iz još četrnaest gradova u Srbiji i u preko deset zemalja Evrope, tačno u podne zaplesali uz zvuke operete Johana Štrausa.
U maju su ukradene tri biste boraca narodnooslobodilačkog rata (Slavka Simina, Ištvana P. Nađa i Nestora S. Džilitova) koje su postavljene na uglu ulica Zmaj Jovine i Matije Gupca.
U Narodnoj biblioteci u maju novinarima iz Bečeja predstavljen je Savet za štampu Srbije.
Krajem maja meštani Poljanica su sedmi put obeležiti dan sela kulturno-zabavnim programom i takmičenjem u kulinarstvu.
U Bečeju su od 29. do 31. maja, u Gradskom pozorištu održane jubilarne 55. Majske igre – Međunarodni festival scenskog stvaralaštva dece i mladih, a 25. maja je predstavljeno scensko stvaralaštvo dece iz predškolskih ustanova. Predstava „Čarobna kocka“ Dečjeg dramskog studija Gradskog pozorišta je na Majskim igrama osvojila srebrnog paža.
Jun
Jun mesec je protekao u iščekivanju formiranja nove vlasti i na republičkom i na pokrajinskom i na lokalnom nivou, a u međuvremenu su trajali što zvanični, što nezvanični pregovori i dogovori oko formiranja očekivanih ali i neočekivanih koalicija koje će činiti vladajuću većinu.
Sredinom juna, posle više od dva meseca iščekivanja, na konferenciji za novinare je konačno saopšten zvaničan zaključak iz izveštaja nadzornog organa o tome šta se desilo prilikom bušenja žutog bunara u Donjem gradu krajem marta. Zaključak je da niko nije kriv, jer se erupcija gasa može posmatrati kao elementarna nepogoda i da nije mogla biti predviđena.
Uprkos obećanjima i tome što su u toku predizborne kampanje predstavnici Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine saopštili da su za potrebe izgradnje banje Bečeju odobrili 165 miliona dinara, banje ni na vidiku nema jer firma VitalSpa još nije registrovana, a ne zna se ništa ni o sudbini novca koji Akvaprofit treba da obezbedi iz kreditnih aranžmana, od mađarske vlade i iz sopstvenih izvora.
Zbog masovnih krađa rešetaka slivnika atmosferske kanalizacije, kao i poklopaca sa šahtova vodovoda i fekalne kanalizacije, u toku juna je počelo postavljanje bravica na te poklopce. Samo u prvih pet meseci ove godine ukradeno je 70 slivničkih rešetki i na taj način budžet Direkcije je osiromašen za 158.760 dinara, a Vodokanal je za nabavku novih poklopaca (za prvih pet meseci) nepotrebno potrošio 960.000 dinara.
U junu je u Bečeju drugi put održana manifestacije „Rastimo uz ples – predškolci na trgovima“. Na gradskom trgu je priređen i treći „Bebi fest“ u Bečeju na kojem se okupilo više od 150 mališana i njihovih roditelja, rodbina i prijatelji.
Povodom obeležavanja deset godina postojanja likovne sekcije „Duga“ Mađarskog kulturnog društva „Petefi Šandor“, u junu je u Galeriji „Krug“ Gradskog pozorišta priređena zajednička izložba slika članova ovog udruženja.
Krajem juna upriličena je ceremonija svečanog otvaranja podrumskog prostora u zgradi Narodne biblioteke i time je završena višegodišnja rekonstrukcija i adaptacija zgrade biblioteke, koja je počela 2008. godine i odvijala se do ove godine u fazama.
Krajem juna Bečejci su dobili i sprave za vežbanje na dolmi pored obale Tise, ali ne i završenu i uređenu plažu iako je to bilo obećano do početka sezone kupanja.
Takođe krajem juna najavljena je i zamena prozora (127) na zgradi bečejske Gimnazije do početka nove grejne sezone ili najkasnije do kraja godine, za čega je Fonda za zaštitu životne sredine za poboljšanje energetske efikasnosti odobrio oko 15 miliona dinara, dok opština treba da obezbedi 1,5 miliona dinara.
U Bačkom Gradištu je krajem juna treći put priređen „Palačinka fest“.
U junu građani opštine još nisu imali novu lokalnu vlast. Činilo se da svako pregovara sa svakim i da će vlast formirati oni od kojih se to najmanje očekuje.
LJ.M.
