Izbori su blizu, svi izborni takmaci, od onih na vlasti do onih koji zbog nesrećnih okolnosti uvek za dlaku „izbegnu“ vlast krijući negde duboko u džepovima sendviče i kašike, obećavaju med i mleko onima koji ne mogu da kupe jedno i drugo, i onima koje ne smemo da pitamo odakle im prvi milion za mnogo meda i mnogo mleka.
Usput govore o razvoju poljoprivrede – a mogli su je razvijati i razviti u poslednjih deset godina – ljubeći i milujući krave i koze i ostale četvoronoge domaće životinje. Obećavaju i mostove, jer su mostovi znak povezivanja, doduše problem je to što mostovi neće moći da se pojedu, a mnogo građana Srbije je gladno. O tome svedoči i tužan podatak da u Bečeju, u srcu „špajza Evrope“, godinama funkcioniše narodna kuhinja, da neki ljudi traže hranu u kontejnerima, a tu je, nadohvat ruke, „dragulj“ Bečeja, kombinat koji proizvodi hranu.
Svi nam dakle, od lokalnog do republičkog nivoa, obećavaju blagostanje, investicije, banju, regionalni vodovod, milione, i još miliona, ali ozbiljni ljudi pričaju sasvim drugačiju priču. A ta priča se svodi na to da će nakon izbora čak i oni građani Srbije koji imaju selektivno i kratkoročno pamćenje, morati da skinu ružičaste izborne naočare ukoliko nisu članovi stranaka pa se nadaju lakoj zaradi. Naime, profesor ekonomije Miroslav Prokopijević (on je jedan od retkih koji ne govori koješta) je pre nekoliko dana rekao da Srbiju posle izbora očekuju rast cena i inflacije, još veće slabljenje dinara, smanjivanje plata i penzija i dalja otpuštanja. Istovremeno političari rasipaju državne pare da bi ostali na vlasti.
Prokopijević je u intervjuu dnevnom listu Danas rekao da su ekonomski programi stranaka zasnovani na populizmu i da predstavljaju ludom radovanje, jer se ne bave rešenjem problema. Jer, rekao je to što je suština obećanja i na šta bi svako trebalo da obrati pažnju kada sluša milozvučne reči političara od Bečeja do Novog Pazara, Beograda itd: „Svi govore o ciljevima (ulaganja, radna mesta, prosperitet), a niko ne pominje sredstva da se to ostvari. Zato su ta obećanja samo ludom radovanje“.
Upitan kako mu deluje to što o ekonomiji govori DS, Prokopijević je odgovorio da je reč o populizmu i pominjanju ciljeva, a ne i načina kako ih ostvariti.
Na pitanje o izjavi predsednika SPS-a Ivice Dačića da Međunarodni monetarni fond treba da ode iz Srbije, Prokopijević je rekao da je ta izjava glupa i da predstavlja nastavak „siledžijske i glupe“ politike Slobodana Miloševića.
Prokopijević misli da političari ne rade ono što im je posao: ne popravljaju poslovno okruženje, nego umesto toga rasipaju državne pare. „Naravno, deo toga što daju investitorima, oni im vraćaju u kešu ili na račune u inostranstvu. Te pare političari koriste za lično bogaćenje i kampanje. Zbog toga je politika najprofitabilniji posao. To je kriminal. Što ne reče Dačić da će da hapsi takve i druge lopove iz njihove vladajuće koalicije. Verovatno zato što bi na udaru bio skoro čitav državni vrh, sve skupa sa njim“, rekao je Prokopijević.
Komentarišući najavu Tomislava Nikolića iz SNS da će proveriti hiljadu privatizacija, Prokopijević je rekao da je to pogrešan korak i da predstavlja povratak u socijalizam iz koga Srbija još nije izašla.
U svakom slučaju, ko god da pobedi, i ovde i u Beogradu, biće veoma interesantno kada se budu pravile postizborne „nemoguće“ koalicije, a tek nakon toga, kada splasne izborna euforija i kada ne budemo uspeli da sastavimo kraj sa krajem.
K.D.F.