Stanje u medijima: Najgore od 2001. godine

Stanje u medijskom sektoru u Srbiji u prošloj godini najlošije je u odnosu na poslednjih 15 godina prema Indeksu održivosti (MSI) medija u kome se ocenjuju sloboda govora, profesionalni standardi, transparentnost izvora, ekonomska samodovoljnost i rad medijskih institucija.

„Što se tiče slobode govora, prošle godine novinari su bili izloženi pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima, omalovažavanju uz blage reakcije pravosudnog sistema… Uprkos zakonima, urednička nezavisnost i autonomija javnih servisa nije osigurana. Sloboda govora je ugrožena uprkos Ustavnoj i zakonskoj zaštiti“, rekao je autor godišnjeg izveštaja MSI Goran Cetinić na konferenciji za novinare 23. juna.
Cetinić je naveo i da je izveštavanje sve manje objektivno i sve manje bazirano na istraživanju i da u medijima prevladavaju tabloidni sadržaji. „Profesionalno izveštavanje je na najnižem nivou u poslednjih 20 godina. Što se tiče etičkih standarda u 2015. godini u štampanim medijima u proseku su dnevno etički standardi narušavani bar 10 puta“, rekao je Cetinić. On je kazao da u medijima ima malo analitičkih istraživačkih tekstova i da političari često nameću teme.
Cetinić je dodao da je prisutan i pad ekonomskog poslovanja medija i da je glavni razlog to što postoji 1.600 registrovanih medija na 7,5 miliona ljudi. „Na 4.500 ljudi dolazi jedan medij što je apsurdno. Neodrživost je očigledna. To je kao da u jednoj ulici imate hiljadu apoteka. Pored toga što ih ima mnogo, mediji su suočeni i sa sužavanjem tržišta oglašavanja“, kazao je Cetinić.
Direktor i glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kazao je da mu se čini da stanje u novinarstvu i medijima postaje sve gore uprkos činjenici da se održavaju brojne debate o medijima i novinarstvu.
„Porast broja medija nam govori da se u Srbiji mediji ne osnivaju zbog medijskog posla i poslovnih interesa u medijskoj sferi već zbog interesa koji sa medijima nemaju mnogo veze, već verovatno kao paravan za neku vrstu netransparentnog finansiranja i služenju interesima koji nisu javni“, kazao je Sekulić. Istakao je da na loše stanje u medijima utiču i „interni razlozi“: „Imamo sve ovo vreme kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja, ne samo novinarskih već i uredničkih. Nekad pomislim da to nije slučajno, da nije samo rezultat opšteg pada obrazovnog sistema… Pretežno imamo medije koji ne rade u javnom interesu, već medije koji rade u interesu političkih i finansijskih centara koji su na vezi sa vlasnicima i urednicima“.

Novinari ne mogu učestvovati u izboru urednika

Novinarka jedinog lista na mađarskom jeziku Mađar so (Magyar Szo) Margareta Tomo izjavila je 1. jula da je Odbor za informisanje Mađarskog nacionalnog saveta u Subotici doneo odluku da, nakon više od 70 godina, promeni Statut i tako onemogući novinare da učestvuju u izboru glavnog i odgovornog urednika.
Kako je navela Tomo, odlukom o izmeni Statuta, to dosadašnje pravo je ukinuto članovima redakcija listova Mađar so i Het Nap i ocenila da je u pitanju politička odluka kojom se postavljaju urednici koji odgovaraju Savezu vojvođanskih Mađara (SVM), koje u većini upravlja Nacionalnim savetom. „Ovo je čisto politička odluka da upravni odbori listova donose odluku o izboru glavnih i odgovornih urednika, a da se ne pitaju članovi redakcija. Time se postavljaju urednici koji odgovaraju SVM”, rekla je Tomo agenciji Beta.
Prema njenim rečima, u najgorim vremenima, tokom devedesetih ili za vreme komunizma, nije bilo ovakvih slučajeva koji se danas dešavaju u Mađar sou, Het Nap-u, ali i na pokrajinskom javnom servisu, Radio-televiziji Vojvodine. Tomo je objasnila da je proteklih 70 godina izbor glavnog i odgovornog urednika funkcionisao tako da je bio raspisan konkurs, da su programi svih kandidata saslušani, nakon čega je Upravni odbor tajnim glasanjem donosio odluku i uvek uvažavao stav redakcije.
Predsednik Odbora za informisanje Mađarskog nacionalnog saveta u Subotici Erne Nemet potvrdio je agenciji Beta da je ovo telo, koje je osnivač oba medija, donelo odluku o izmeni Statuta i brisanju odredbe koja je do sada omogućavala redakcijama da zauzimaju stav o izboru glavnih i odgovornih urednika, i dodao da su se pojedini novinari bunili protiv ove odluke. On je dodao da će Mađarski nacionalni savet na sednici 7. jula (kada je Mozaik već u štampi) zvanično usvojiti ovu odluku i da će raspravljati i o problemima koji postoje u mađarskim medijima.
Mandati glavnih i odgovornih urednika listova Mađar so (Marta Varju) i Het Nap (Viktor Tomek) ističu u septembru ove godine.
(Autonomija)

Jadranka Jelinčić iz Fondacije za otvoreno društvo sugerisala je da bi rešenje za loše stanje u medijima trebalo potražiti u „horizontalnom i vertikalnom povezivanju medijske industrije“.
Novinarka i predstavnica Saveta za štampu Tamara Skroza govorila je o porastu kršenja novinarskog kodeksa u štampanim medijima. Prema njenim rečima, od marta ove godine umesto od 300 do 400 prekršaja kodeksa mesečno imamo 500 do 600.
Gordana Janković iz OEBS-a kazala je da kriza u medijima nije svojstvena samo Srbiji. Ona je rekla da je činjenica da vladavina prava u medijima nije poštovana i da se čak ni dobra zakonska rešenja ne poštuju. „Javni novac nije tu da bi se obezbedilo preživljavanje medija na svaki mogući način, već da se zaštiti deo vezan za javni interes i za informisanje u određenoj oblasti“, kazala je ona.

(NUNS)