trg_fontane
I u Bečeju je obeležena stota godina od smrti Laze Kostića. Prošlog četvrtka su u Narodnoj biblioteci dr Sava Damjanov, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i mr Zdravko Petrović, profesor u Gimnaziji i Ekonomsko-trgovinskoj školi, održali predavanje „Laza Kostić – moderna – postmoderna“.
Priča o pesniku Lazi Kostiću, počela je njegovim pesmama, međutim, ne možda najpoznatijom „Santa Marija della Salute“, nego pesmama „Moj poeta“, „Oprosti mi“ i „Jedna glava iz Šekspirove Biblije“ u izvedbi učenika Gimnazije Gordane Adamov i Stojana Milovanova.
Organizator i domaćin književnog skupa posvećenog Lazi Kostiću, profesor Zdravko Petrović je rekao da je s razlogom izabrao manje poznate pesme. On je podsetio da je prošle godine obeležen jubilej – 100 godina od nastanka Kostićeve pesme „Santa Marija della Salute“, ove godine se obeležava 100 godina od smrti Laze Kostića, koji je umro 26. novembra, a u novembru (8. novembra) je umrla i Lenka Dunđerski, doduše, 15 godina pre Laze Kostića, žena bez koje, kako je rekao, ne bi bila ispevana najlepša pesma u srpskoj književnosti – „Santa Marija della Salute“. Međutim, i sledeća godina je jubilarna – 170 godina od rođenja ovog pesnika.
„Na Kostićev rođendan, 12. februara sledeće godine u njegovom rodnom mestu Kovilju biće obeležen još jedan jubilej – 170 godina od njegovog rođenja. Tri godine zaredom se slavi jubilej jednog pesnika i njegovog stvaralaštva, to je jedinstven slučaj u našoj istoriji, što govori o veličini ovog stvaraoca“, rekao je Petrović.
Govoreći o ličnosti Laze Kostića, istakao je da je Kostić bio gotovo renesansna ličnost, pesnik i pripovedač, esejista, publicista, prevodilac koji je sa 18 godina prevodio Šekspira, sa 25 godina postao je doktor prava i bio je diplomata. „Njegova profesionalna karijera uopšte nije zanemarljiva, da podsetim samo na njegov angažman u liberalnoj stranci u Ujedinjenoj omladini srpskoj, pogotovo treba podsetiti da je učestvovao na Berlinskom kongresu 1878. godine. Bio je i romantičar i racionalista i nacionalni radnik ali je prevazilazio uskogrudost tog našeg nacionalnog romantizma. Bio je zagledan u klasiku i klasike, želeo je da helenizuje romantizam i da romantizuje helenizam, video je mnogo šire i mnogo dalje od svojih savremenika. Primera radi, trideset godina pre Bogdana Popovića je govorio o romantizmu i teorijski to obrazlaže u svojim spisima, upravo zbog toga danas govorimo o njemu ne samo kao o romantičarskom piscu, nego piscu moderne i postmoderne, zbog tog velikog participatorskog potencijala u njegovom delu“, rekao je Petrović.
Književni istoričar Sava Damjanov je govorio o političkom angažmanu Laze Kostića i o njegovoj ulozi na Berlinskom kongresu gde se stvarala mapa nove Evrope.
„Laza Kostić je na kongresu učestvovao kao sekretar ministra spoljnih poslova Jovana Ristića, koji je inače bio deda Marka Ristića, osnivača nadrealizma. Evo, kako je napravljena država, jedan deda nadrealiste ju je formirao“, rekao je Damjanov i izrazio žal što kao književni istoričar nije uspeo da dođe do nekih dnevničkih zapisa ili memoara Laze Kostića iz tog perioda ali je izrazio nadu da će se neki od tih spisa ipak pronaći. Govorio je i o „spoju i mističnim putevima najvećih pisaca“ Laze Kostića, Miloša Crnjanskog i Milorada Pavića. Rekao je da ga je posebno zaintrigiralo saznanje da je Milorad Pavić samo nekoliko dana pred smrt napisao tekst o Lazi Kostiću za simpozijum koji je Srpska akademija nauka priredila prošle nedelje povodom sto godina od smrti Laze Kostića, i pored toga što je pre petnaest godina doneo odluku da se više ne bavi književnom istorijom. Njemu kao učesniku simpozijuma je pripala ta čast da umesto Pavića pročita poslednji tekst koji je napisao i to baš o Lazi Kostiću.
„Sto godina posle smrti konačno će biti prihvaćen, a Laza Kostić to zaslužuje kao veličina. Ali veličina nikad nije dovoljna za dug književni život, važno je imati uvek nešto inspirativno, što možeš novoj generaciji da pružiš kao izazov, a Laza Kostić očigledno ima mnogo toga. Politička biografija Laze Kostića koja je vrlo kontroverzna, sama po sebi roman, ta priča je za istoričare vrlo izazovna i znam da su istoričari počeli da se bave time. Potom, Laza Kostić kao novinar je pisao za mnoge strane novine i mislim da je bio naš najbolji feljtonista, tek posle će Momo Kapor i neki drugi pisci osvojiti feljton kao jedan suvereni žanr. Laza Kostić je pisao izvanredne feljtone koji bi danas bili veoma interesantni za čitanje. Važan je taj potencijal izazova koji je on preneo u 21. vek i onda svi ovi jubileji imaju smisla“, zaključio je Damjanov.
LJ.M.
