trg_fontane
Građani Bečeja neće moći da plate cenu legalizacije bespravno izgrađenih objekata po aktuelnim opštinskim „tarifama“. Nije realno i prihvatljivo da, recimo, za legalizaciju dve šupe plate iznos od oko 70.000 dinara. A takva rešenja upravo stižu na adrese stanovnika Bečeja.
Ovako neće moći
Podsetimo, cenu naknade za legalizaciju utvrđuju lokalne samouprave po svom nahođenju, a ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić je još u aprilu – povodom vesti da su neke opštine povisile naknadu za legalizaciju – apelovao na čelnike tih opština da imaju razumevanja za socijalni položaj građana.
Jasno je da „razumevanja“ nije bilo, ali će ga morati biti. To je jasno čak i predstavnicima lokalne vlasti, pa je predsednik opštine Peter Knezi prošle nedelje saopštio novinarima da je, nakon što su do 11. marta prikupljeni zahtevi za legalizaciju (ima ih oko 3.600 u opštini), došlo vreme da se utvrde pojedinačne cene. „Moram vam reći da su prvi podaci zaista strašni i poražavajući zbog visine iznosa. Napravili smo jedan dijapazon najveće i najmanje cene usluge i ona se trenutno kreće između 20.000 i 300.000 dinara, što je previše. Dao sam nalog odgovornim službama da stopiraju izdavanje tih rešenja, odnosno obaveštenja građanima, jer ćemo morati da preispitamo ceo sistem, jer ovako neće moći. Pretpostavljam da neće biti čoveka koji će platiti takve iznose, ni pod kojim uslovima, jer svi imaju neke svoje novčane obaveze. Ovo su iznosi koji bi sasvim lepo popunili našu opštinsku kasu, međutim, mislim da ovo nije pravo vreme za to iako nam treba novac na sto strana. Bitno je da ovu priču koja tišti mnogo građana u Bečeju, rešimo na jedan elegantan i na način koji je prihvatljiv za svakoga. Na Opštinskom veću ću pokrenuti temu preispitivanja tih parametara, odnosno naše opštinske odluke od čega zavisi cena legalizacije“, rekao je predsednik opštine.
Nije jasno zašto „preispitivanje“ nije urađeno pre nego što su građanima poslata obaveštenja o tome da za legalizaciju treba da plate 20.000, 30.000, 70.000 ili 300.000 dinara. Izgleda da nadležni u opštini nisu znali kakvu su odluku oni sami doneli…
Niko ne zna pravu cenu
Što se tiče troškova legalizacije, građani koji su zahteve podneli do 31. decembra 2009. godine, imaju pravo na 60 posto umanjenja.
Za stan do 100 kvadratnih metara celokupan iznos je oko 1.300 evra u dinarskoj protivvrednosti, rekla je u januaru mesecu ove godine Marija Šagi, načelnica Odeljenja za komunalne poslove u lokalnoj samoupravi. Ona je tada izjavila da Opštinska uprava ne ubira veliki prihod od ovog postupka, „naše takse su 150-200 dinara, a naknada za poslove koje obavlja Opštinska uprava je nekoliko stotina dinara. Za pribavljanje kopije plana od katastra treba platiti veći iznos, naknadu za građevinsko zemljište određuje Stankom i to su iznosi koji ulaze u troškove legalizacije koje stranka mora platiti. Veštačenje, ukoliko je potrebno, rade privatne agencije po sopstvenoj tarifi koja mi nije poznata. Svesni smo toga da je legalizacija skup postupak, ali ne možemo staviti u neravnopravan položaj građane koji su za izgradnju svoje kuće pribavili dokumentaciju i platili naknadu u odnosu na one koji to nisu uradili“.
O ceni legalizacije su ove novine pisale nekoliko puta. Poslednji put u aprilu ove godine, kada smo konstatovali – očigledno ispravno – da građani koji su predali samo zahtev za legalizaciju bez prateće dokumentacije, kupuju „mačku u džaku“, jer će tek prilikom „nabavke“ neophodne dokumentacije saznati kolika je cena legalizacije. A osnovna dokumentacija koju treba dostaviti uz zahtev za legalizaciju sastoji se od lista o nepokretnosti i kopije plana (cena oko 1.300 dinara). Međutim, i to se menja, jer većina objekata nije zavedena u katastarskim knjigama, pa je potrebno uraditi geodetsko snimanje i tehnički izveštaj o objektu. Taj posao rade privatne geodetske i projektantske agencije sa licencom. Zatim je na redu ucrtavanje objekta u katastarske knjige, na osnovu toga može da se dobije kopija plana, a za to se traži još nekoliko hiljada (oko 7.000) dinara. Kada ste predali i ova dokumenta, na red dolazi sklapanje ugovora sa Stankomom o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta. Visina iznosa koji treba platiti zavisi od toga u kojoj zoni se nalazi objekat, kakva je komunalna opremljenost na parceli, to jest u ulici koja prolazi ispred objekta (da li postoji kolovoz, trotoar, vodovod, kanalizacija…), koja je vrsta objekta u pitanju (stambeni, poslovni, pomoćni), površina objekta i na osnovu toga se određuje tabela koja će se primenjivati prilikom obračunavanja cene kvadratnog metra. Prema informacijama dobijenih u Stankomu u aprilu mesecu, za pomoćne objekte cena po kvadratnom metru iznosi 288 dinara, dok, na primer, za stambeni objekat od 60 kvadratnih metara u prvoj zoni sa maksimalnom opremljenošću približna cena je 1.800 dinara po kvadratnom metru. Po gruboj računici, cena kvadratnog metra stambenog prostora od 60 m2 u prvoj zoni iznosila bi 720 dinara, dakle reč je o ukupno 43.200 dinara.
I dodajte i ostale predviđene i nepredviđene troškove.
K.D.F.
