trg_fontane
U Studiji o mogućnosti korišćenja geotermalne vode u sistemu daljinskog grejanja koju je za potrebe Javnog preduzeća Toplana izradilo „ADS Energo koncept“ d.o.o. iz Novog Sada, analizirana je mogućnost da se geotermalna voda iskoristi kao toplotni izvor i da se implementira u toplifikacioni sistem.
Preporuka autora studije je da je prioritet da se uradi optimizacija toplifikacionog sistema. Zbog kompleksnosti problematike predloženo je da se proces korišćenja geotermalne vode u toplifikacionom sistemu razdvoji u dve faze (faza 1 i faza 2).
U prethodnom tekstu je predstavljena faza 1, a sada govorimo o fazi 2.
Izrađivač studije u fazi 2 objašnjava da bi optimizacija rada toplifikacionog sistema „otvorila vrata“ upotrebi geotermalne vode, međutim, takvo iskorišćenje bi i dalje bilo samo delimično. Pošto je temperatura vode iz bušotine 65oC, a u najboljem slučaju u gradskom sistemu grejanja mogla bi da se koristi geotermalna voda u rasponu od 47°C-65°C, takav scenario bi u startu bio nepovoljan, jer bi preostali potencijal geotermalne vode bio neiskorišćen.
Konstatovano je da ekonomska isplativost takvog projekta zavisi od iskorišćenosti što je moguće većeg dela potencijala bušotine. Da bi se to ostvarilo, neophodno je uključiti i potrošače za preostali potencijal geotermalne vode. Idealno rešenje bi bilo da dođe do realizacije još jednog projekta opštine Bečej, a to je izgradnja banjskog kompleksa, koji bi trebao da obuhvati hotel, banju, otvorene i zatvorene bazene. Ovo bi bila vrsta potrošača gde bi se mogao u potpunosti iskoristiti potencijal geotermalne vode – međutim, do kraja 2016. godine o eventualnoj izgradnji banje javnosti ništa nije saopšteno.
Da bi se iskoristio što veći deo potencijala geotermalne vode, neophodna je i upotreba toplotnih pumpi, koje mogu da koriste geotermalnu vodu niskog potencijala. Na ovaj način bi se sa sigurnošću geotermalna voda ohladila do oko 15oC.
U zimskom režimu (ukoliko bi voda bila ohlađena do15oC), ako bi procenjen broj radnih sati u toku grejne sezone bio 2.600, energija iz geotermalne vode koja bi se iskoristila iznosila bi 9.776.000 kWh. Ukoliko izuzmemo deo koji bi se plasirao u gradsku mrežu grejanja, u banjskom kompleksu bi moglo da se koristi 6.754.178 kWh toplotne energije.
U tom slučaju, prema računici, što se tiče grejanja, nominalna vrednost umanjene potrošnje gasa na kotlovima bila bi 229.343 evra godišnje.
U letnjem režimu rada geotermalna energija bi se mogla koristiti za zagrevanje vode u bazenima, pripremu tople potrošne vode i za hlađenje. Navodi se da bi potencijalni korisnik bio i planirani hotel i banjski kompleks.
U analizi pojedinih – čak i hipotetičkih – mogućnosti korišćenja tople vode u letnjem režimu, navodi se da bi se za pripremu tople potrošne vode iskoristio oko 800.000 kWh (procenjeni konzum 400 kW, a procenjeni broj radnih časova 2.000). Za hlađenje objekata bi se koristila otpadna toplota iz gasnog motora u apsorpcionom čileru i bilo bi moguće iskoristiti 1.043.800 kWh toplotne energije, koja bi se u rashladnoj mašini transformisala u rashladnu energiju (procenjeni broj radnih sati je 1.700, a instalirana toplotna energija gasnog motora 614 kW). Za pripremu vode u bazenima procenjeni konzum je
800 kW, a broj radnih časova 2.500, te je moguća energija za potrebe zagrevanja bazenske vode u letnjem periodu 2.000.000 kWh.
Uzimajući u obzir sve navedene mogućnosti korišćenja, u letnjem periodu bi bilo moguće iskoristiti ukupno 3.843.800 kWh energije, a u tom slučaju nominalna vrednost umanjene potrošnje gasa na kotlovima bila bi 130.519 evra godišnje.
U studiji o korišćenju geotermalne vode analizirane su i dve varijante tehničkog rešenja korišćenja potencijala geotermalne vode.
Zajednički deo za obe varijante je: izgradnja novog poveznog dvocevnog vrelovoda DN 250 (deonice 1 i 2), dužina trase 1.560 metara – investiciona vrednost 780.000 evra; izgradnja pumpnog postrojenja za kompletan gradski konzum – investiciona vrednost 80.000 evra; izgradnja trafo postrojenja za kompletan gradski konzum – 90.000 evra; izgradnja kotlarnice sa jednim gasnim kotlom od 5 MW – 70.000 evra; izgradnja odgovarajućeg građevinskog objekta toplane površine oko 300-400 m2 – oko 220.000 evra; izgradnja potrebne infrastrukture – za potrebe izgradnje nove toplane locirane na geotermalnoj bušotini potrebno je vodovod i kanalizacija, napojni elektro kabel sa trafo-stanicom, elektrokabel i trafo za priključenje gasnog motora i gasni priključak – oko 130.000 evra; izgradnja upojne-povratne bušotine – 350.000 evra; nabavka i montaža degazatora za izdvajanje gasa – 100.000 evra.
Ukupna cena svih navedenih radova bila bi 1.820.000 evra.
U slučaju varijante sa delimičnim korišćenjem potencijala geotermalne vode i sa korišćenjem gasa u gasnom motoru predviđena je izgradnja tzv. kogenerativnog postrojenja, to jest postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije. Geotermalna voda bi se koristila za dogrevanje vode u sistemu gradskog grejanja, a gas bi se koristio za pogon gasnog motora koji bi prioritetno služio za proizvodnju električne energije, dok bi se njegova otpadna toplota plasirala u gradski toplifikacioni sistem. Ukupna cena svih potrebnih radova bila bi 2.340.000 evra, a ukupni prihodi bili bi 454.429 evra godišnje. Dobit bi bila 256.929 evra godišnje, a period otplate 9,1 godina.
Ukoliko bi se investiralo u varijantu koja predviđa potpuno iskorišćenje potencijala geotermalne vode, ona bi se koristila za zagrevanje vode u gradskom sistemu, za zagrevanje banjskog kompleksa, dok bi se gas iz geotermalne vode prioritetno koristio za pogon gasnog motora, to jest za proizvodnju električne i toplotne energije. U letnjem režimu rada otpadna toplota sa gasnog motora koristila bi se za pogon apsorpcione rashladne mašine za potrebe hlađenje hotela i banjskog kompleksa. Geotermalna voda bi se koristila i za pripremu tople potrošne vode, kao i za zagrevanje vode u bazenima.
Ukupna cena svih radova bi iznosila 2.760.000 evra, a ukupni prihodi bili bi 814.291 evro godišnje.
Predviđena dobit bi bila 570.291 evro godišnje, a period otplate 4,8 godina.
Imajući u vidu aktuelnu situaciju, verovatnija je realizacija prve varijante korišćenja geotermalne vode.
R.M.
Medijski projekat Bečejskog mozaika „Budućnost korišćenja obnovljivih izvora energije u Bečeju“ sufinansira opština Bečej (2. deo)
