trg_fontane
Dan D za PIK „Bečej“ trebao je da bude 10. jul. Tog dana su poverioci kombinata u Privrednom sudu u Novom Sadu trebali da donesu odluku o tome da li će da prihvate plan reorganizacije (sanacije) kombinata ili će da ga „oteraju“ u bankrot.
Odluka o sudbini kombinata je od aprila 2011. godine (od tada je u stečaju) mnogo puta odlagana. Tako je bilo i ovog puta, mada je pre dva meseca stečajni upravnik PIK-a Pavel Severinji izjavio da će 10. jula zasigurno biti održano ročište na kom će biti donesena konačna odluka o sudbini kombinata.
Sudija Privrednog suda je za novi dan D za PIK odredilo 10. oktobar, ne zna se da li će i to ročište biti odloženo, međutim, zna se da je napravljen novi plan reorganizacije i nova procena kapitala. Govori se i o tome da će kombinat da kupe (uz državno posredovanje) Arapi.
U novom planu reorganizacije, koji je zamenio stari, stvari su donekle drugačije. U prilogu plana je i nova procena kapitala, jer je Privredni sud sredinom juna ove godine naložio da se napravi aktuelna procena tržišne vrednosti zemljišta čiji je vlasnik PIK i da se sa tim dopuni prvobitna procena vrednosti imovine.
Plan reorganizacije iz 2011. godine je dopunjen u decembru 2012. i u junu 2013. godine, a prečišćenim tekstom plana raspolaže redakcija Bečejskog mozaika.
Novi plan reorganizacije
Predlagač novog plana reorganizacije je stečajni upravnik Pavel Severinji.
U planu reorganizacije navodi se da za uspešno poslovanje PIK-a treba obezbediti nekoliko ključnih uslova kao što je smanjivanje finansijskog opterećenja, smanjivanje ukupnog duga za oko 50% na sledeći način: oko 30% ukupno utvrđenih obezbeđenih potraživanja i 100% neobezbeđenih potraživanja konvertovalo bi se u kapital PIK-a. Reorganizovani kombinat bi imao otplatni kapacitet od oko 1,8-3,2 miliona evra godišnje, pa se planom reorganizacije predviđa otplata iznosa od oko 33,8 miliona evra u toku 13 godina, uz grejs period od dve godine.
Konverzijom 30% ukupnih potraživanja razlučnih poverilaca i ukupnih potraživanja neobezbeđenih poverilaca u kapital PIK-a, ti poverioci postaju većinski vlasnici PIK-a.
Naravno, treba povećati i produktivnost smanjivanjem broja zaposlenih. U momentu otvaranja stečaja stečajni dužnik je zapošljavao 1.623 radnika a njihov broj 10. juna 2013. godine je 1.338. Potrebno je smanjivanje postojećeg obima zaposlenosti u toku reorganizacije, otpuštanjem do 600 trenutno zaposlenih (primilo bi se 100 mladih i stručnih kadrova).
Ostvarivanjem predviđenih projekata za racionalizaciju troškova poslovanja (investiranje u biogasna postrojenja) i preraspodelom postojeće radne snage obezbedili bi se uslovi za dodatnu uposlenost. Zaposleni kojima bude prestao radni odnos pripada jednokratna naknada koju isplaćuje PIK. Visinu naknade određuje Nadzorni odbor PIK-a.
Potrebno je, zatim, povećati obim i veličinu obradivih zemljišnih površina: na osnovu stočarske proizvodnje i prerađivačkih kapaciteta, PIK bi morao dobiti najmanje 9.500 hektara dugoročnog zakupa poljoprivrednog zemljišta po prosečnoj ceni. Treba obezbediti i modernizaciju opreme i rekonstrukciju pojedinih objekata (neophodno je obnoviti i modernizovati opremu u primarnoj proizvodnji i rekonstruisati farme u sektoru stočarstva u narednih 5 godina; neophodno je i uvesti modernizovan informacioni sistem, kako bi se adekvatno mogao vršiti nadzor i upravljanje poslovnim procesima i aktivnostima u proizvodnji). Sledi zatim poboljšavanje efikasnosti komercijalne i finansijske funkcije PIK-a, to bi se uradilo promenama kadrovske strukture i dovođenjem novih kadrova.
Plan reorganizacije predstavlja sanacioni plan, čijim sprovođenjem bi se obustavio stečajni postupak nad PIK-om, a obaveze prema poveriocima trebalo bi da budu izmirene u celosti nastavljanjem poslovanja PIK-a. Planom je predviđena i prodaja manjeg dela imovine. Usvajanjem plana reorganizacije obezbedila bi se puna zaposlenost za oko 1.000 radnika, a država bi po osnovu budućih doprinosa za planirani broj zaposlenih, godišnje inkasirala u budžet oko 20 miliona evra.
U delu plana reorganizacije navode se i mere za realizaciju plana: isplata dela potraživanja pre početka primene plana (izmirenje svih potraživanja poverilaca iz klase B i E); reprogram dela potraživanja i isplata reprogramiranih potraživanja u novcu (poverioci klase A, predviđen je grejs period i više od deset godina otplate); konverzija dela potraživanja poverilaca u kapital PIK-a (potraživanja obezbeđenih poverilaca iz klase A-2 i neobezbeđenih poverilaca iz klase C i D); poništaj dela ranije izdatih akcija i povlačenje i zamena preostalog dela ranije izdatih akcija.
U planu reorganizacije navodi se i da PIK može, za sve vreme trajanja reorganizacije, da zaključuje ugovore o kreditima i/ili zajmovima.
Umanjenje i uvećanje kapitala
Svoja potraživanja prijavilo je 2.056 poverilaca, u ukupnom iznosu od 12.780.190.643 dinara, od čega je, u skladu sa Zakonom o stečaju, sproveden preboj za ukupan iznos od 1.840.706.316,08 dinara. Po konačnom zaključku stečajnog sudije ukupno je priznato 9.941.552.717 dinara potraživanja. Procenom kapitala vrednost imovine stečajnog dužnika umanjena je po osnovu i za iznos svih utvrđenih potraživanja poverilaca, kao i po osnovu i za iznos svih potraživanja koja je stečajni dužnik imao prema većinskom vlasniku kapitala („Irva investicije“ Đorđija Nicovića i investicioni fond sa Britanskih devičanskih ostrva) i njegovim povezanim licima, za ukupan iznos od 1.390.796.801 dinar, kao i po osnovu i za iznos priznatog uslovnog potraživanja poverioca Banka inteza, čiji je glavni dužnik većinski vlasnik kapitala, za iznos od 401.947.199 dinara, što je ukupno umanjenje od 1.792.744.000 dinara i po osnovu i za iznos svih pasivnih sporova u toku po osporenim potraživanjima poverilaca, koji još uvek nisu pravnosnažno okončani, za ukupan iznos od 147.706.369 dinara, uz istovremenu korekciju vrednosti stalne imovine, usklađivanjem procene vrednosti agrarnog zemljišta sa tržišnim uslovima. Registrovani akcijski kapital stečajnog dužnika usklađuje se sa navedenim elementima procene neto vrednosti kapitala na taj način što se postojeći akcijski kapital PIK-a smanjuje do visine procenjene neto vrednosti tog kapitala od 1.836.248.000 dinara. Po planu reorganizacije smanjenje kapitala sprovodi se povlačenjem i poništajem ukupno 44.020 komada akcija u vlasništvu konzorcijuma („Irva investcicije“, investicioni fond) ukupne nominalne vrednosti 352.160.000 dinara. Nakon smanjenja akcijskog kapitala postojeći neto kapital PIK-a iznosi 1.836.248.000 dinara i sastoji se od ukupno 229.531 komada običnih akcija ukupne nominalne vrednosti 1.836.248.000 dinara, od čega u vlasništvu konzorcijuma je 203.491 komada akcija, a broj akcija u vlasništvu manjinskih akcionara od ukupno 7.577 akcija ostaje nepromenjen. Preostali akcijski kapital PIK-a nakon sprovođenja umanjenja u cilju usklađivanja sa procenjenom neto vrednošću sadašnjeg kapitala, 229.531 akcija (nominalne vrednosti od po 8.000 dinara) ranije emisije se povlače, poništavaju i zamenjuju sa ukupno 1.836.248. komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od po 1.000 dinara. Deo novoizdatih akcija po ovom osnovu u vlasništvu konzorcijuma, u vrednosti koja odgovara iznosu iz od 147.706.369 dinara, prenose se u vlasništvo poverilaca osporenih potraživanja koji su pokrenuli sudske postupke za njihovo utvrđenje uz istovremeni upis založnog prava na tim akcijama u korist predstavnika konzorcijuma.
Istovremeno sa smanjenjem kapitala po osnovu usklađivanja vrednosti registrovanog akcijskog kapitala sa procenom neto vrednosti kapitala stečajnog dužnika, sprovodi se i povećanje kapitala po osnovu konverzije potraživanja poverilaca u kapital PIK-a. Povećanje kapitala sprovodi se izdavanjem nove emisije akcija u ukupnom obimu od 3.427.493.000 dinara i to 3.427.493 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od po 1.000 dinara, koje se pojedinačno raspoređuju poveriocima kao akcionarima.
Inače, PIK bi trebalo da postane zatvoreno akcionarsko društvo.
Ko će da upravlja PIK-om?
Upravljanje PIK-om u reorganizaciji biće dvodomno. Za članove Nadzornog odbora trebalo bi da se imenuju po jedan predstavnik Ministarstva poljoprivrede, opštine Bečej, Alfa banke, firme „Planima Farms“ iz Plandišta i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Iznos naknade za članove Nadzornog odbora je 200 evra mesečno.
Za generalnog direktora PIK trebalo bi da bude postavljen diplomirani inženjer poljoprivrede Petar Maksimović. Njegova osnovna zarada trebala bi da bude 1.700 evra mesečno.
Interno praćene sprovođenja plana reorganizacije trebalo bi da obavljaju advokat iz Bečeja Gorica Markov i predstavnik firme „TIME Agency 021“ iz Novog Sada za 800 evra mesečno.
Za nezavisno stručno lice koje će u interesu svih poverilaca pratiti sprovođenje plana reorganizacije biće postavljen aktuelni stečajni upravnik Pavel Severinji, koji treba da zaradi 1.200 evra mesečno.
(Opširnije o novom planu reorganizacije PIK-a u narednom broju Bečejskog mozaika)
Redakcija Bečejskog mozaika
