Sumnja opozicije u regularnost: Koliko građana ima pravo glasa?

Odgovor na ovo pitanje u većini demokratskih zemalja je jednostavno dati – osim u Srbiji, u kojoj se dogodi da Republička izborna komisija i Ministarstvo za državnu upravu objave različite podatke.
Uprkos sumnjama u regularnost biračkog spiska, koje iskazuje opozicija, u Centru za slobodne izbore i demokratiju navode da su malverzacije s brojem birača – malo verovatne.

Broj upisanih u birački spisak za izbore u aprilu biće sličan broju iz 2014, tvrde u Republičkoj izbornoj komisiji, uz podsećanje da je tada bilo 6.765.998 birača.
Reagovali su na informacije iz Ministarstva za državnu upravu da je taj broj veći za 250.000 i tvrde da je došlo do greške, jer je Ministarstvo računalo i birače iz sredina na Kosovu u kojima nije moguće organizovati izbore. Nisu uračunati ni 2014, pa neće ni sada, kažu u RIK-u.
U resornom ministarstvu naglašavaju da su zloupotrebe sa biračkim spiskovima gotovo nemoguće.
„Može se vrlo lako ući u trag ovim (eventualnim) zloupotrebama, naravno. Mi na osnovu izveštaja naše upravne inspekcije tvrdimo da je birački spisak 99,9% ažuran. Onaj mali procenat bio je vezan za neke jedinice lokalne samouprave sa Kosova, a čije se ažuriranje vrši u drugim opštinama širom Srbije“, kaže Ivan Bošnjak iz Ministarstva za državnu upravu.
I opozicija u Srbiji burno je reagovala, jer tvrdnje da je broj birača porastao za 300.000 – bude sumnju. Ipak, u CeSID-u ne veruju da može biti većih problema s biračkim spiskom.
„Sasvim je sigurno da nisu otklonjene sve dileme, jer smo 20 godina bili bez ikakvog biračkog spiska. Trenutno je tako da mi, u pravnom smislu i smislu vođenja biračkog spiska, imamo dobar i uređen sistem“, tvrdi Bojan Klačar iz CeSID-a.
On kaže da je razlika u broju upisanih birača nastala najviše zbog državljana Srbije koji su u njega upisani, a žive i rade u inostranstvu. Iako ne isključuje moguću pojavu manjih problema na biračkim mestima, Klačar ukazuje da pravi problem nastaje u okolini: „Uvek je naš savet da se pažnja u najvećoj meri usmeri ka kampanji, ka izveštavanju medija, ka izvorima finansiranja, ka eventualnoj zloupotrebi državnih resursa, ka mogućoj kupovini glasova ili pritiscima na birače, nego na sam izborni proces tokom izbornog dana“.
Najsigurniji način da se problemi sa biračkim spiskom svedu na najmanju moguću meru je pojedinačna provera, što svi građani Srbije mogu da učine na sajtu Ministarstva. Ukupan broj birača biće objavljen najkasnije 10. aprila.

(Izvor: N1)