Sve je izvesnije da šeik iz Kuvajta neće da gradi banju u Bečeju: Do kraja godine dogovor s novim potencijalnim investitorima?

Godinu i po dana nakon najavljene investicije od 120 miliona dolara koje će, kako je rečeno, kuvajtski šeik uložiti u izgradnju banje u Bečeju, kada je potpisan i Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije, opštine Bečej, preduzeća „Alganim” iz Kuvajta i „Arab-invest” d.o.o, sve je izvesnije da Kuvajćani neće da grade banju u Bečeju.

Tome kumuje i nepravnosnažna prvostepena presuda Osnovnog suda u Bečeju u vezi sa ostrvom kod Šlajza, koje je obećano na prodaju šeiku iz Kuvajta za potrebe izgradnje bečejske banje, doneta u martu ove godine – „usvojen je tužbeni zahtev Autonomne Pokrajine Vojvodina i utvrđeno je da je Republika Srbija dužna trpeti da se Autonomna Pokrajina Vojvodina upiše kao vlasnik parcele 7985/5 k.o. Bečeja, upisana u Listu nepokretnosti broj 14537 k.o. Bečej“, saopšteno je u aprilu iz bečejskog suda. Postupak je pred Osnovnim sudom u Bečeju pokrenut 31. marta 2016. godine po tužbi Pravobranilaštva Autonomne Pokrajine Vojvodina protiv Republike Srbije, radi utvrđivanja prava vlasništva na katastarskoj parceli 7985/5 k.o. Bečej, koja se vodi kao vlasništvo Republike Srbije.
Predsednik opštine Bečej Dragan Tošić je odgovarao na pitanja novinara Bečejskog mozaika o tome da li će u Bečeju u skorije vreme biti izgrađena banja ili je lokalna vlast odustala od te ideje.

Da li je realno i dalje razmišljati o tome da će šeik iz Kuvajta da gradi banju u Bečeju?

– Ovog trenutka je realno očekivati da nastavimo projekat bečejske banje bez tog ostrva. Postoje i drugi potencijalni investitori i mi smo im ponudili mogućnost izgradnje banje. Nismo se opredelili da čekamo samo na Kuvajćane. Na početku je sve bilo urađeno kako treba, potpisan je Memorandum o razumevanju, a nakon toga je došlo do tog poznatog problema sa ostrvom. Zato nisam siguran da će ti investitori doći u Bečej, ali to nije bitno. Bečejcima nije bitno da li je to novac iz Kuvajta, Kine, Austrije… Postoje i drugi investitori koji se interesuju i sa kojima smo stupili u kontakt. Ne bih za sada iznosio detalje ko je bio na razgovorima u vezi toga, ali se moje procene uvek obistine. Ne bih sada pričao o potencijalnim investitorima, već tada kada budemo nešto dogovorili i potpisali.

Šta će biti sa „Jodnom banjom“?

Dok čekaju izgradnju savremenog banjskog kompleksa, Bečejci imaju „Jodnu banju“, to jest službu za rehabilitaciju Doma zdravlja. U neposrednoj blizini tog objekta postoji termalni izvor sa lekovitom vodom koja se godinama ne koristi za lečenje pacijenata, a ista voda se, recimo, koristi u bazenima sportskog centra i nekadašnjeg „Termalca“ (kompleks u neposrednoj blizini sportskog centra).

Da li se razmišlja da se kade i bazen u objektu „Jodne banje“, u kojima se od pre nekoliko godina ne koristi termalna voda za ublažavanje tegoba pacijenata, ponovo koriste, da bečejski pacijenti ne bi morali da idu na lečenje u banju u Kanjižu? I da li je postignut dogovor ili sporazum sa vlasnikom PIK-a „Bečej“ o tome da će taj objekat da prepusti na korišćenje opštini, to jest Domu zdravlja?

– Pokušavamo da dođemo do nekog rešenja kako bi ta zgrada bila u vlasništvu Doma zdravlja. Da je to tako, „Jodna banja“ bi već bila rekonstruisana. Ne možemo da ulažemo u nešto što nije naše, a PIK „Bečej“ nema interes da to rekonstruiše. Zato su pokrenuti razgovori u vezi vlasništva te zgrade i mislim da smo na dobrom putu da to pitanje rešimo. PIK pokušava da se reši nekih objekata koji su mu nepotrebni, a kupljeni su kad je kombinat kupljen iz bankrota – to znači da smo na istom putu, ali moramo naći rešenje, međutim, na svim tim objektima postoje sudski sporovi, a to takođe pravi problem.

Da li se nadate da će pitanje vlasništva uskoro biti rešeno? I da li će se u „Jodnoj banji“ ponovo koristiti termalna voda?

– Ne da se nadam, već mi to moramo rešiti. I voda će se pustiti i instalacije će biti popravljene, ali je osnovni problem vlasništvo nad tom zgradom – rekao je predsednik opštine Dragan Tošić.
Direktor PIK-a „Bečej“ Petar Pješčić je pre nedelju dana kratko odgovorio na pitanja novinara o tome da li je to preduzeće rešilo problem u vezi sa objektom „Jodne banje“ i, ako jeste, da li će zgradu prepustiti lokalnoj samoupravi, rekavši da kombinat „još uvek nema razrešene i čiste upise u katastru, te je svako postupanje po predmetnoj nekretnini još na čekanju“.

Šta mislite, do kada bi se moglo postići nekakav dogovor sa potencijalnim ulagačima?

– Siguran sam da će do kraja godine biti već neki dogovor, potpisivanje, ili obilazak terena. Na kraju krajeva, što se tiče spornog ostrva, tu nikad nije ni bilo planirano da se gradi banja. Tek kad je investitor iz Kuvajta došao u obilazak Bečeja i video to ostrvo, oduševio se i želeo je da i to bude deo kompleksa banje i tu je nastao problem. Da nije video to ostrvo, izgradnja banje bi već bila započeta. Ono što mi pre svega želimo je da se kapital slije u Bečej, bez obzira na to iz koje je zemlje. Imamo iskustva sa kapitalom iz raznih zemlja, ali se nemački kapital do sada pokazao kao najzdraviji. Kod nemačkih investitora ne postoje nikakve dileme, poštuje se ono što je dogovoreno.

Rekli ste da postoje potencijalni investitori za izgradnju banje i pretpostavlja se da su oni iz inostranstva. Da li uopšte postoji projekat za banju? Pre oko godinu dana je novinarima rečeno da Kuvajćani prave svoj projekat, ali da li lokalna samouprava ima projekat planiranog banjskog kompleksa?

– Mi imamo urađenu studiju izvodljivosti i studiju opravdanosti.

Kada javnost može da očekuje konkretne podatke u vezi sa eventualnom izgradnjom banje?

– Banje u Bečeju će biti. To je sigurno, jer je to naš strateški cilj. Banja kao ideja postoji od pre 10 godina, a pitanje je koja vlast će tu ideju i sprovesti. Ja se nadam da će to biti za vreme mog mandata.

K.D.F.