trg_fontane
U organizaciji opštinske kancelarije za romska pitanja (7. aprila) u Gradskom pozorištu je u prisustvu pedesetak posetilaca uglavnom romske nacionalnosti obeležen Svetski dan Roma.
U Bečeju se Svetski dan Roma već nekoliko godina obeležava programima koji nisu zabavnog karaktera, već se ukazuje na probleme sa kojima se suočava romska populacija. Ove godine akcenat je stavljen na problem dvostruke diskriminacije romskih devojčica u obrazovnom sistemu – u porodici i u društvu – koji je prikazan u pozorišnoj predstavi „Hoću da idem u školu, to je moja šansa“.
Na svečanosti je govorio Pal Šandor član Opštinskog veća zadužen za međunacionalne i međuverske odnose, koji je rekao da je Akcioni plan o zapošljavanju Roma u Bečeju prvi ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji i izrazio nadu da će se njegovom realizacijom zaista popraviti slika na tom planu. „Na obeležavanju Svetskog dana Roma prošle godine smo ukazali na dvostruku diskriminaciju Romkinja. Predstavljanjem uspešnih Romkinja pokazali smo da je moguće kroz svoj rad, kroz svoje ponašanje prevazići diskriminaciju, da Romkinje mogu i sebi da pomognu. Tada je konstatovano da problem diskriminacije Romkinja ne počinje kada su one već odrasle osobe, nego još u detinjstvu. Zato ove godine ukazujemo na diskriminaciju romske dece, odnosno devojčica, a jedini put i jedini izlaz iz diskriminacije je upravo obrazovanje. Osoba koja je obrazovana, neće dozvoliti da bude diskriminisana i naći će put kako da izađe iz zamki koje joj okruženje nameće. Zato je ove večeri poruka svima: Hoću da idem u školu, jer to mi je jedina šansa“, rekao je Pal Šandor.
|
Statistika U brošuri koju je izdao Novosadski humanitarni centar objavljeni su podaci dobijeni putem različitih istraživanja sprovedenih u Srbiji. U njoj se navodi da u školu nije upisano 35 posto romske dece i mladih uzrasta od 7 do 20 godina, a osnovnu školu završi manje od 30 posto romske dece. Romkinje su u 80 posto slučajeva formalno nepismene, sa gornjom granicom od četiri razreda osnovne škole, bez bilo kakve kvalifikacije. U Vojvodini 22,6 posto Romkinja uopšte nije pohađalo osnovnu školu, 25,2 posto je završilo samo osnovnu školu, dok je srednju školu završilo 16,3 posto Romkinja. U velikom broju slučajeva (44,4 posto) Romkinje nisu imale pravo na samostalno odlučivanje o svom školovanju. Iako pokazuju da su uspešne u školi, devojčice se u većini slučajeva u pretpubertetskom i pubertetskom periodu povlače iz škole i nameću im se tradicionalni rodni obrasci ponašanja – rana udaja i preuzimanje brige o porodici i domaćinstvu. |
U nastavku programa prikazana je pozorišna predstava „Hoću da idem u školu, to je moja šansa“, koju su pripremile psihologica Vera Erac i glumica Mirela Pavlović iz Beograda sa grupom srednjoškolaca romske nacionalnosti iz Novog Sada. Predstava je nastala u okviru projekta „Šansa i izbori za romske devojčice“ koji sprovodi CARE Srbija i Novosadski humanitarni centar. Cilj projekta je da doprinese dostupnosti i kvalitetnom obrazovanju romskih devojčica kroz poboljšanu podršku institucija koje se bave obrazovanjem, povećanju nivoa svesti i znanja o značaju obrazovanja kod romskih devojčica i romske zajednice.
|
Obrazovanje U opštini Bečej, prema popisu stanovništva iz 2002. godine, živi 479 Roma, međutim, prema procenama nevladinih organizacija, u opštini živi 1.200 stanovnika romske nacionalnosti. Broj zaposlenih Roma je veoma mali i ti ljudi u većini slučajeva rade sezonske i fizičke poslove, nemaju stalna primanja, niti su zaposleni. |
Predstava „Hoću da idem u školu, to je moja šansa“ je nastala na osnovu iskustava samih glumaca i govori o problemima sa kojim su se suočavali u toku svog obrazovanja. Obrađena su četiri problema: izostanak podrške u porodici da se deca obrazuju, odbacivanje od vršnjaka i prebacivanje krivice samo zato što se izjašnjavaju da su romske nacionalnosti, borba za egzistenciju (prosjaci) i ugrožavanje ljudskih prava primoravanjem na prostituciju. Glumci su uspostavili interaktivnu komunikaciju sa publikom, a interesantno je da su deca najbolje uočavala probleme i predlagala moguća rešenja u cilju njihovog rešavanja.
LJ.M.
