trg_fontaneU maju 2011. godine, nedugo nakon otvaranja stečajnog postupka nad PIK-om „Bečej“, Đorđije Nicović je za Novi magazin dao sopstveno viđenje situacije u intervjuu sa Mišom Brkićem.
Nicović je tada pozvao državu da mu pomogne u spasavanju kombinata i pristao da državi prepusti deo vlasništva u PIK-u, navedeno je u tekstu.
Na pitanje šta vidi kao glavni problem s kojim se suočio u PIK-u, Nicović je odgovorio: „Najveći problem je taj što je PIK Bečej privatizacijom odjednom prešao iz jednog poslovnog ambijenta u kojem je 2.200 zaposlenih obrađivalo 14.000 hektara u drugi, u kojem država mene, novog vlasnika, onemogućava da dalje zakupljujem 6.000 hektara državne zemlje koja je do privatizacije bila u rukama Kombinata i gubim pravo da uopšte licitiram za zakup te zemlje. Kad sam kupio PIK Bečej napravio sam biznis plan firme računajući na tih 6.000 hektara i na tom obimu zemlje računao sam da ću moći da zaposlim sve radnike koje sam zatekao. Smanjenje korišćenja obradivih površina automatski je otvorilo dva pitanja: pitanje viška 700 zaposlenih (ali oni nisu otpušteni) i pitanje stočarstva, jer nije bilo dovoljno zemlje da se proizvede hrana za stoku. Drugi šok koji sam doživeo bila je odluka države da 2008. godine ukine sve subvencije koje je PIK Bečej imao kao društveno preduzeće. Ali, država mi je uredno ispostavila račun od 1,7 miliona evra za zakup njene zemlje za dve godine pre mog ulaska u Bečej, računajući i onih 6.000 oduzetih hektara. Toga, recimo, uopšte nije bilo u tenderskoj dokumentaciji za privatizaciju Bečeja“.
Odgovarajući na pitanje da zar u vreme krize proizvodnja hrane nije poželjan i profitabilan biznis, Nicović je rekao: „Jeste, ali mnogo zavisi od poslovnog ambijenta. Prva godina krize, 2009, bila je mnogo teška za agrarnu proizvodnju u Srbiji. Cena mleka pada sa 41 evrocenta na 25, država dozvoljava slobodan uvoz mleka u prahu iz Evropske unije, poljoprivrednim kombinatima ukida se svaka subvencija za mleko, što je rezultiralo pomorom preko 200.000 mlečnih krava. Cena graška pada sa 0,6 evrocenti na 0,41, kilogram semenske pšenice sa 0,30 evrocenti na 0,18, kukuruza sa 0,15 na 0,09 evrocenti, suncokreta sa 0,28 na 0,17 evrocenti… PIK Bečej je samo na primarnoj proizvodnji za tri godine krize izgubio 12 miliona evra. Na primer, 10 miliona litara mleka prodali smo 2008. godine za 4,1 milion evra, a 11 miliona litara mleka prodali smo 2010. za 2,7 miliona evra. Uz takvo loše uslove, u PIK Bečej nisam imao dovoljno zemlje i državne subvencije. I pored toga, od 2008. do 2010. povećali smo proizvodnju mleka na 11 miliona litara godišnje, iako smo svake godine na mleku gubili između 500.000 i 600.000 evra. Povećali smo i proizvodnju tovljenika, mada smo na tržištu morali da kupujemo stočnu hranu jer nismo imali dovoljno zemlje da je sami proizvedemo“.
Potom je usledio Nicovićev poziv državi: „Suočen s nemogućnošću rada u takvim uslovima, pozvao sam državu da sa mnom uđe u suvlasništvo PIK Bečej, da se ono što joj dugujem za zakup zemlje i budući zakup konvertuje u njeno vlasništvo, da se svi neplaćeni porezi unesu u suvlasništvo i da državi odmah priznajem 51 odsto u upravljanju firmom, iako nema kapacitet kapitala da može da to nosi. Svi dugovi PIK Bečej prema državi iznose osam, devet miliona evra. Zauzvrat, Kombinat bi odmah dobio subvencije i 6.000 hektara zemlje, kao u slučaju PKB Beograd. Predložio sam državi da za PIK Bečej napravimo model privatno-javnog partnerstva, privatno-državnog suvlasništva koje bi trajalo dok se ne steknu jednaki uslovi za sve, a posle toga država i ja možemo da tražimo strateškog partnera, da ja otkupim državni deo ili da sve prodamo tom partneru“, rekao je nekadašnji suvlasnik PIK-a i dodao: „Drugi model za spas PIK Bečej mogao je da bude dogovor sa bankama o reorganizaciji duga, ali to bi značilo smanjenje proizvodnje i otpuštanje najmanje polovine zaposlenih, a to sam po svaku cenu hteo da izbegnem. Imao sam već postignut principijelni dogovor sa bankama o reprogramu duga na sedam godina, sa niskom kamatom i grejs periodom od godinu dana. I odustao sam. Umesto toga predložio sam državi da vrati subvencije i zemlju PIK Bečeju, da uđe u suvlasništvo i sačuva radna mesta za najmanje 700 radnika. Sa državom sam se dogovorio da jedna eminentna revizorska kuća napravi procenu imovine i dugova, da kompanija Irva ostane sa neto kapitalom u PIK Bečeju, da država svoja potraživanja konvertuje u kapital i da odmah većinski upravlja. Država je to prihvatila i krenula, a onda malo ’iskočila’ iz tog dogovora i zatražila pokretanje stečaja. A kroz stečaj treba da se napravi reorganizacija Kombinata. Sada što pre treba uraditi procenu imovine i pozvati banke da konvertuju svoja potraživanja u vlasništvo. Tvrdim da je likvidaciona vrednost PIK Bečej 25 miliona iznad dugova. To je dobra vrednost, jer je šteta koju je Kombinat pretrpeo u prethodne tri godine 12 miliona evra. Kad bi država konvertovala svoja potraživanja u vlasništvo, onda bi kapital PIK Bečej bio dva puta veći od dugova. To je odlična odskočna daska za novi početak Kombinata koji bi za tri-četiri godine mogao ponovo da bude uspešna firma“.
B.M.
Objavljivanje dodatka omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja
