trg_fontane
Predstavnicima 33 lokalne samouprave koje su dobile novac na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za uređenje atarskih puteva i izgradnju vodnih objekata u 2019. godini dodeljeni su danas ugovori u Bečeju, a pokrajinski zvaničnici su obišli i započete radove na sanaciji glavne crpne stanice u Bečeju, koja se manjim delom finansira novcem pokrajine.
Potpredsednik pokrajinske vlade Đorđe Milićević je rekao da je posle više od 35 godina započeta je potpuna rekonstrukcija glavne crpne stanice u Bečeju, rok za izvođenje radova je 90 dana, „i nakon toga će biti rešen jedan veliki problem u ekološkom smislu u opštini Bečej, u odvođenju otpadnih voda ka prečistaču otpadnih voda. Ovo je veoma važna investicija za opštinu Bečej i njene građane“.
Vrednost rekonstrukcije i dogradnje glavne crpne stanice je oko 31 milion dinara – 21 milion obezbedila je opština Bečej, a Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 10 miliona dinara.
U okolini crpne stanice su pre nedelju dana izgrađena dva bunara, koja će da snize nivo podzemnih voda. Postrojenje glavne crpne stanice mora da funkcioniše neprekidno i u okviru projekta biće urađena i dogradnja stanice, promenjene pumpe, gradi se i automatska rešetka itd. Izvođač radova je „Graditelj NS“ iz Novog Sada.
Realizacija ovog projekta će, rekao je direktor Vodokanala Zoran Grbić, osim efikasnog rada stanice doprineti i smanjenju troškova električne energije, održavanja i servisiranja.
Podsetimo da se otpadna voda iz Bečeja sakuplja na glavnoj crpnoj stanici i odande se upumpava do prečistača. Kada su obilne padavine, postoji problem u nižim delovima grada, gde ostaje voda, a nakon sanacije stanice, objasnio je Grbić, to se više neće događati.
Predstavnici pokrajinske vlade zaključili su i ugovore sa predstavnicima 33 lokalne samouprave po dve konkurse linije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.
„Jedna se tiče vodnih objekata i izgradnje kanalizacionih mreža i vredna je 600 miliona dinara, a druga linija tiče se izgradnje, adaptacije i rekonstrukcije atarskih puteva i vredna je 450 miliona dinara. Tako pokrajinska vlada i lokalne samouprave pokreću nov, izuzetno vredan investicioni ciklus: jedna milijarda i 50 miliona dinara će u ove 33 lokalne samouprave pre svega značiti poboljšanje kvaliteta života u smislu izgradnje vodnih objekata i kanalizacione mreže, a znamo kakvi su problemi u toj oblasti širom Vojvodine, znamo kakve probleme u ekološkom smislu izaziva nepokrivenost kanalizacionom mrežom i odvodom fekalnih voda, tu je problem i ispravnosti pitke vode i problem zagađenja zemljišta… Ovim ulaganjima se intenzivno radi na rešavanju tih problema. Ostaće nakon ovoga da se još mnogo radi na tome, posebno u selima i manjim naseljenim mestima, ali postoji trajna opredeljenost pokrajinske vlade da iz godine u godinu značajna sredstva ulaže u ove namene“, rekao je Milićević.
Potpredsednik pokrajinske vlade istakao je da je u prethodne tri godine, koliko postoji aktuelna vojvođanska vlada, pokrajina uložila u agrar više od 20 milijardi dinara – samo sada 450 miliona u atarske puteve.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević je kazao da u okviru programa za razvoj sela jedna od značajnih mera usmerena prema lokalnim samoupravama je sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodovodnih i kanalizacionih mreža, pre svega u seoskim sredina.
„Od formiranja ove vlade uloženo je, zajedno sa lokalnim samoupravama, preko dve milijarde i 100 miliona dinara u vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Imamo oko 140 projekata koje smo realizovali ili smo u fazi realizacije“, rekao je Radojević.
Pokrajinski sekretar je naveo da se pokrajina opredelila za takvo uređenje atarskih puteva koje će obezbediti trajne i kvalitetne pristupe atarima. Prema njegovim rečima, u atarske puteve je u prethodne tri godine uložena jedna milijarda i 200 miliona dinara i to „daje pun i pravi efekat za poljoprivrednike i za sve one koji žive na rubu naseljenih mesta. Pokrajina insistira i na ostanku mladih na selu, i kroz ove investicije nastoji da im podigne „nivo kvaliteta života i sa druge strane, direktnim subvencijama i finansijskom podrškom za bavljenje poljoprivredom daje im dodatni podsticaj da se bave agrobiznisom i da ostvare egzistenciju za sebe i svoje porodice“.
K.D.F.
