U Bečeju se popisuju nezakonito izgrađeni objekti: Ne zna se šta će biti s „nepostojećim“ kamp naseljem

Uskoro će početi sezona kupanja i sada je sasvim izvesno da Bečejci ni ove, a verovatno ni sledećih godina neće imati štrand na Tisi, a takozvana Badžina plaža će (Đorđe Predin Badža, prvi i poslednji neposredno izabrani predsednik opštine pre desetak godina), između stepenica i kamp naselja na obali Tise,ostati Skadar na Bojani, niti će da bude plaža, niti će, izgleda, da se pretvori u letnje sportske terene, mada za to nije potrebno mnogo novca, treba samo pokositi travu i dopremiti pesak (za odbojku na pesku, recimo).

Ako se aktuelna vlast na svim nivoima, a ponajviše na republičkom bude držala Zakona o ozakonjenju objekata kao pijan plota – no, to bi u Srbiji bila retkost – uskoro ne bi trebalo da bude ni kamp naselja u Bečeju. Jer je kamp naselje – oko 150 objekata – izgrađeno u plavnom području reke Tise, u nebranjenom delu grada. Uprkos tome po gradu kolaju priče da su neke od vikendica legalizovane, a sa druge strane postoje ljudi koji su predali zahtev za legalizaciju lokalnoj samoupravi pre desetak godina, međutim, do danas nikakav odgovor nisu dobili.
Pitanja o tome da li postoji mogućnost da vikendice u kamp naselju budu legalizovane, a ukoliko ne postoji, da li će u skladu s odredbama Zakona o ozakonjenju objekata maltene celo kamp naselje biti porušeno i to u doglednom roku, postavili smo šefu Odseka za urbanizam i građevinarstvo Opštinske uprave Ištvanu Košu.

Milion i po nelegalnih objekata trebalo bi da bude uvedeno u legalne tokove

Skupština Republike Srbije krajem 2015. godine usvojila je Zakon o ozakonjenju objekata, kojim se uređuju uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju nezakonito izgrađenih objekata. (Sl. gl. 96/2015). Zakon o ozakonjenju objekata, kojim bi oko milion i po nelegalnih građevina trebalo da bude uvedeno u legalne tokove, stupio je na snagu početkom decembra prošle godine.
Među mnogim spornim odredbama ovog zakona je i ona koja stvara prostor za trgovinu uticajima i određuje ko ima ovlašćenja da to čini. U stavu 1. člana 5 zakona piše: „Predmet ozakonjenja ne može biti objekat: … (4.) izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra), odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja…” U istom članu je i sledeći stav: „Izuzetno od odredbe stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, nadležni organ će izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih odnosno kulturnih dobara”.
U članu 5 zakona, osim već navedenog navodi se i dalje kakav objekat ne može biti predmet ozakonjenja: izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo i sl.); izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta; izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona; izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona); izgrađen u zaštitnoj zoni duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje“…
U članu 7 zakona piše da „popis nezakonito izgrađenih objekata iz člana 6. stav 4. ovog zakona, vrši se prema programu popisa po zonama, odnosno celinama, koji na predlog građevinske inspekcije donosi načelnik opštinske, odnosno gradske uprave. Program popisa sadrži zone i dinamiku vršenja popisa po zonama.U cilju efikasnijeg sprovođenja popisa nezakonito izgrađenih objekata, jedinica lokalne samouprave može obrazovati komisije za popis nezakonito izgrađenih objekata, kao pomoćno radno telo. Sastav i način rada komisije uređuje jedinica lokalne samouprave. U sastav komisije mogu biti uključena lica zaposlena u jedinici lokalne samouprave ili zaposlena u pravnim licima čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, kao i druga lica odgovarajućih struka. Evidentiranje nezakonito izgrađenih objekata vrši se na obrascu – pojedinačnom popisnom listu čiju sadržinu propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Program popisa po zonama, odnosno celinama sa dinamikom sprovođenja popisa je javan i objavljuje se na zvaničnoj internet prezentaciji jedinice lokalne samouprave. Po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu. Rešenje o rušenju objekta iz stava 6. ovog člana donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju (u daljem tekstu: nadležni organ). Rešenje iz stava 7. ovog člana neće se izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja. Po dobijanju rešenja iz stava 7. ovog člana nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom. Objekti za koje bude utvrđeno da ne postoje, odnosno nisu vidljivi na satelitskom snimku iz člana 6. stav 4. ovog zakona, nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Vlasnici nezakonito izgrađenih objekata mogu obavestiti građevinsku inspekciju da imaju nezakonito izgrađeni objekat“.

„Pitanje je veoma komplikovano. Odnosi se na postupak ozakonjenja u kamp naselju, po našoj evidenciji na oko 145 objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju. Zakon o ozakonjenju kaže, kao i prethodni, da se objekat može legalizovati ako nije na području koje je opasno za gradnju, ako nije ispod dalekovoda, ako nije na klizištu, ako nije u plavnom području reke itd. U zakonu su navedeni uslovi kada se objekti mogu i kada se ne mogu legalizovati. Nekretnine u kamp naselju zavedene su u katastru na ime opštine Bečej – misli se na samu teritoriju. Kamp naselje se ne nalazi iza nasipa, na branjenom delu, stoga su se pojavili kao nosioci prava na zemljištu odgovarajući organi ili Vode Vojvodine koje je postavio zahtev u vezi gradnje tih objekata. Napominjem da je 1992. godine već izvršena procena mogućnosti legalizacije tih objekata i ondašnje stanje je bilo snimljeno, tako da svaki objekat ima svoj parcelni broj. Svi objekti koji su građeni nakon toga nemaju broj a nisu čak ni snimljeni. Sada govorim o objektima koji su snimljeni i koji se nalaze u evidenciji katastra. Za neke objekte je upisano vlasništvo, recimo, za Kajak klub. Klub je svojevremeno, 60-ih godina, ne znam kako i po kom osnovu, dobio i građevinsku dozvolu. Da li preko ondašnjeg Turističkog saveza opštine Bečej koji je raspolagao teritorijom kamp naselja u smislu uređenja i mogao je dati zemljište u zakup? Zakon traži i dokaz o pravu na objektima, što se može dokazati izjavom našeg javnog pravobranioca. Mora se presudom suda dokazati da neko jeste vlasnik objekta koji je zaveden u katastru i to je jedna mogućnost. Druga mogućnost je da se od strane opštinskog organa koji je zadužen za uređenje javnog zemljišta, a to je Direkcija i njene službe, zemljište da u zakup. Nešto se može dati u zakup u slučaju legalizacije, neki deo zemlje koji se nalazi ispod objekta, te bi time vlasnik tog objekta stekao pravo na legalizaciju objekta, jer je zakupio zemljište. Pored tog najvažnijeg uslova, utvrđivanje prava vlasništva nad zemljištem i nad objektom koji je najbitniji u ovom slučaju, se mogu steći ostali uslovi za legalizaciju a to su izrada projekta, tehnički izveštaj i skice, odnosno tehnički crtež izgleda objekta, presek kako objekat izgleda u zatečenom stanju. Što se tiče naše službe, da bismo dali mogućnost vlasnicima tih objekata da pristupe ozakonjenju, da po pređašnjem zakonu pristupe legalizaciji, doneli smo zaključak o prekidu postupka, jer kod 99% objekata nema dokaza o vlasništvu. Postoje ugovori, ali ništa nije uknjiženo u katastru. Vlasnici onih objekata koji su uknjiženi u katastar i za koje je katastar utvrdio pravo vlasništva nad objektom – ne nad parcelom – mogu zatražiti od organa da se pokrene postupak ozakonjenja. To se može proveriti u katastru. Kada se utvrdi stanje stvari što se tiče vlasništva i kada se u katastru ucrta objekat i prizna se vlasništvo nad objektom, ne postoji nikakva prepreka da se pristupi legalizaciji. Ono što će organ tražiti, to je zakup zemljišta, pošto je to opštinsko javno zemljište, a od Direkcije će se tražiti da na konto izvoda lista o vlasništvu i kopije plana za određeni objekat sklopi ugovor o pravu korišćenja na određeni period“, rekao je Koš.
Upitan zbog čega ljudi koji su predali zahtev za legalizaciju pre desetak godina ni danas iz nadležne opštinske službe nisu dobili odgovor na svoj zahtev, Koš nije direktno odgovorio, već je rekao da će obaveštenje o ozakonjenju dobiti svako sa teritorije opštine Bečej. Neka obaveštenja su već poslata, u Mileševu, Bačkom Petrovom Selu i Bačkom Gradištu, a u Bečeju će se takva obaveštenja tek sada isporučivati.
„Postupak ozakonjenja počinje rešenjem građevinskog inspektora o rušenju objekata koji dostavlja organu za legalizaciju i na konto toga mi stranku pozivamo da dopuni svoj podnesak, ako ništa nije podneo sem prijave ili na tu prijavu nije odgovoreno. Pozvaće se stranka da odgovori i da dostavi dokaz o vlasništvu. Da ne bi stranka pribavljala sve dokaze odjednom a nije sigurno da će moći objekat da se legalizuje, mi ćemo zatražiti samo dokaz o vlasništvu. Kada opštinski javni pravobranilac, ili sud ili Vode Vojvodine priznaju dokaze o vlasništvu nad objektima, postupak legalizacije se može nastaviti.
Što se kamp naselja tiče kupoprodajni ugovor po rečima Koša nije dokaz o vlasništvu nad objektom, samo u slučaju ako je prodavac upisan u katastar kao vlasnik. Tada prava nad objektom prenosi na kupca.
Na pitanje da li će i kada objekti u kamp naselju, koji ne budu legalizovani (većina objekata), biti srušeni, Koš je odgovorio: „Ako je stranka pozvana da dostavi dokaze za legalizaciju, a to stranka ne učini u roku od tri meseca, mi ćemo odbaciti zahtev za ozakonjenje objekta. Na kraju donosi se zaključak i rešenje građevinskog inspektora o rušenju. Sam postupak za ozakonjenje sprovodi komisija za legalizaciju koja će upisati objekte kao nelegalne a ona treba da završi svoj posao do kraja ove godine. Za sada ne znamo da li će taj rok biti produžen“.
Na logički sled da ako su objekti u kamp naselju u principu nepostojeći, jer se nalaze u nebranjenom delu Bečeja, to jest maltene u koritu reke, a kao „nepostojeći“ ne bi trebali da budu legalizovani, ali ni srušeni, jer, dakle, ne postoje, Koš odgovara: „Ukoliko se taj deo uzima kao korito reke Tise, onda tamo ne bi trebali da postoje nikakvi objekti, a postojeći bi trebalo da se ruše. Ne bi smeli da imaju nikakvu dozvolu, osim ako nosilac prava i opština Bečej, odnosno Vode Vojvodine, postignu neki ugovor o davanju u zakup tog dela zemljišta, a da korisnik objekta koji ga je izgradio snosi odgovornost za rušenje objekta ako je on statički nestabilan i nalazi se u samom području reke, ili se stručnom ekspertizom službe kao što je Građevinski fakultet u Novom Sadu utvrdi da je to zemljište pogodno za gradnju i ako se steknu uslovi za dokaz o pravu vlasništva – onda se mogu legalizovati“.
Postavlja se i pitanje da ako kamp naselje ne treba da postoji, da ako je tamo sve nelegalno – kako je na to mesto „dospela“ struja i voda, jer vlasnici (korisnici) objekata redovno dobijaju račune za struju, plaćaju pretplatu za RTS. Na ovaj način je država, odnosno njeno javno preduzeće, paradoksalno, dovela i naplaćuje struju u objektima koji na papiru ne postoje.
„To ne bih komentarisao. Struja i voda su dovedeni u ono vreme kada sama regulacija građenja u tom delu Bečeja nije bila regulisana. Kako i zašto su ti objekti dobili struju i ko je to dozvolio, treba pitati nosioce javnih ovlašćenja. Ova služba lokalne samouprave to sigurno nije učinila“, rekao je Koš, a na pitanje o tome šta će se desiti s objektima koji se upravo grade u kamp naselju, odgovorio je: „Oni koji sad grade, rade to bez građevinske dozvole. Zakon je decidan što se tiče gradnje sada. Ti objekti su nelegalni i ta gradnja je nelegalna, a ako je gradnja nelegalna onda se mora rušiti“.

K.D.F.