trg_fontane
Povodom dana Bečeja, 1. avgusta u Narodnoj biblioteci priređena je izložba starih bečejskih razglednica, koja je posetioce vratila u prošlo vreme, ali i pružila priliku da saznaju nešto o svom gradu.
Stare razglednice, na kojima su ovekovečeni objekti kojih više nema ili se na njima vidi kako su se neki objekti ili delovi grada menjali, kao jedna posebna celina predstavljaju deo istorijske građe i svojim dokumentarnim, umetničkim i kulturno-istorijskim značajem ostaju trajna vrednost, pomoću koje je moguće rekonstruisati izgled ulica i trgova ali i sam razvoj grada. U okviru izložbe, pored razgledanja, posetiocima je omogućeno da probaju neke od delova garderobe koja se nosila u nekim davnim vremenima i da se u njoj fotografišu pored originalnog ogledala gospođe Viši, u čijoj kući se nalazi Narodna biblioteka, ili pak da se fotografišu na način kako su to radili fotografi „onog“ vremena, primenjujući trikove kada su trebali da naprave neku porodičnu fotografiju (veliki stalak na kojima su ljudske figure prirodne veličine u određenoj pozi sa otvorom za lice).
Organizatori izložbe su pripremili i interesantan istorijat o nastanku i razvoju razglednice, pa su tako posetioci mogli čuti da je nakon uvođenja običnih dopisnica, prvu ilustrovanu dopisnicu-razglednicu, izrađenu u bakrorezu, izdalo u Beču uredništvo „Zmaj“ na predlog Petra Manojlovića, geodetskog oficira. Ili da je Bečej, za razliku od drugih većih mesta u Vojvodini, štampariju dobio tek 1879. godine kada se u Bečej doselio mladi štamparski stručnjak Lajoš Levi, koji je štamparski zanat izučio u Segedinu. On je kasnije svoje prezime promenio u Levai, a iz njegove štamparije je izašla i prva razglednica Bečeja pre 1894. godine.
LJ.M.
