trg_fontane
U sali „Zlatan Dorić“ Gradskog pozorišta u Bečeju prošlog petka pred gotovo punom salom gledalaca premijerno je izvedena pozorišna predstava „Profesionalac“ u koprodukciji grupe PAAD iz Novog Bečeja i Gradskog pozorišta Bečej. Predstavu je režirao, adaptirao i prilagodio Saša Dujin, a uloge su tumačili Dario Tenžera, Saša Dujin, Vesna Tričković i Branislav Jelić.
Predstava je rađena po tekstu Dušana Kovačevića, koji je nastao 1989. godine. U „Profesionalcu“ je reč o Brozovom sistemu, o cenzuri i političkom jednoumlju, po kom je urađena i kultna predstava sa legendarnim Danilom Batom Stojkovićem, a kasnije je snimljen i istoimeni film. Bečejsko-novobečejski „Profesionalac“ govori o „Profesionalcu“ deset godina kasnije.
Novi direktor jedne izdavačke kuće, Teja, treba da proslavi rođendan i dogovara se da izvede sekretaricu na ručak, ali ga u tome sprečava telefonski poziv nezadovoljnog klijenta čija knjiga nije objavljena, kao i dolazak nepoznatog posetioca koga sekretarica ne može da se otarasi. Nezvani gost dolazi sa koferom u kome se nalaze predmeti koji direktoru izgledaju poznato. Između ostalog, tu je i hrpa knjiga za koju će se ispostaviti da ih je sam Teja napisao, iako on to još uvek ne zna. Naime, misteriozni posetilac je čovek koji je Teju godinama pratio zbog njegovih radikalnih opozicionih stavova, a knjige su nastale na osnovu policijskih dosijea.
Pozorišni komad je naišao na dobar prijem kod publike.
Prihod od prodaje karata namenjen je humanitarnoj akciji za decu „Osmeh“.
Novo čitanje stare stvari
Čekajući na predstavu „Ožalošćena porodica“ u koprodukciji Gradskog pozorišta Bečej i grupe PAAD iz Novog Bečeja, koja je trebala biti urađena još 2008. godine, desilo se nešto drugo, predstava „Profesionalac“, o čemu v.d. direktora Gradskog pozorišta Velimir Cvejanov kaže:
– Saradnja sa grupom PAAD postoji već godinama. Grupa PAAD je pozorišna pojava koja dugo traje, koja se mora imati na umu i koja se mora poštovati, tako da je naša saradnja nešto sasvim normalno. Za razliku od one koprodukcije koju smo započeli pa nikad nismo završili, jer se družina rasula, ovaj komad je na neki način bilo lakše uraditi jer ima manje likova i potrebno je okupiti manji broj ljudi. Saša Dujin je „povukao“ veći deo tereta, pored toga što glumi, uradio je adaptaciju i režiju, dok je Gradsko pozorište pružilo logističku podršku (prostor, scena, tehnika, rekviziti…). Predstava je intenzivno pripremana oko dva meseca, i što se mene tiče, smatram da je uspela. To je specifično čitanje Kovačevića na koje svako ima pravo, pa i Saša kao reditelj i kao glumac. U svakom slučaju to je predstava koja će imati svoj život, igraćemo je još, i ovde, a i na gostovanjima. Zadovoljan sam i sa predstavom i sa saradnjom, oni su dostigli neki standard u pozorišnoj igri i drže ga na tom nivou, što je jako bitno. Nezahvalno je ući u cipele Bate Stojkovića pa igrati Luku Labana u ovoj predstavi, s druge strane to je i izazov, i to je glumačka i rediteljska hrabrost na kojoj posebno čestitam Saši. Mislim da ne treba zazirati od toga, neminovna su poređenja, međutim, to ne znači da se sve uloge doajena naše pozorišne scene ne trebaju igrati, naprotiv, i te kako treba da se igraju.
Srbija sve manje ide tamo gde je htela
Svoje utiske o premijeri predstave „Profesionalac“ izneo je i Saša Dujin, koji se našao u dvostrukoj ulozi, lika Luke Laban i reditelja:
– Premijera uvek donosi određeni grč i od nje ne možeš mnogo očekivati. Nekad su stari glumci govorili da je premijera društveni događaj, a sve posle su izvođenja. Za premijeru se svi nešto „našpenujemo“, tu dolaze neki bitni ljudi, pa trema uradi svoje. Retko kad je premijera najidealnija, tako i ova, bila je korektna, ali smo na nekim probama bili i bolji, a naravno i gori.
Na pitanje šta ga je motivisalo da odabere komad „Profesionalac“ deset godina posle, Dujin kaže:
– Živeći u ovom vremenu skontao sam da dobar deo današnje mlade populacije živi neki paralelni život i prosto su sve ovo proživeli podsvesno kao mali, te strahote rata i svega su im se negde urezale i sada se to reflektuje kroz nasilje koje viđamo. Mislim da je to duboko ukorenjeno baš na ovim delovima koje smo mi obradili i koji su u stvari, po meni, početak ove psihoze i delirijuma koji sada mlade generacije doživljavaju. Juče smo, recimo, na predpremijeri doživeli i to mladi u suštini pojma nemaju o vremenima o kojima mi pričamo, i o tome da u bilo kom sistemu u Srbiji, valjda još od Nušića, Sterije i Domanovića, povremeno se pišu svevremeni tekstovi, kao što je i ovaj Kovačevićev „Profesionalac“. A to je priča koju možete odigrati i za 120 godina i imam utisak da će biti aktuelna.
Da li mislite da se nešto promenilo danas, posle gotovo još deset godina? Da li Srbija ide tamo gde treba da ide?
– Imao sam tu nesreću da sam kroz to vreme prolazio aktivno, bio sam vinovnik i prisutan u gro situacija i demonstracija, slušao sam čelnike koji su tada bili na balkonu i sećam se reči, a imao sam tu sreću da većinu njih i lično poznajem, ili sad možda mogu da kažem i nesreću što ih poznajem, ali i sada ih slušam ponovo, posle 18 godina i prosto ne verujem da su to isti ljudi. U suštini sve više doživljavam da Srbija ide negde gde je drugi vode. Sve manje ide tamo gde je htela, ili gde hoće ili gde su govorili ti ljudi da hoće, jer ako neko može u par dana, u par nedelja da promeni svoje mišljenje za 180 stepeni, da govori nešto što je nelogično njegovoj političkoj opciji, prosto ne mogu da verujem da to može biti samo ideološki. Mislim da je to inspirisano nekim materijalističkim pristupima, a to onda nikad ne može biti u korist svih građana, to onda obično bude samo za određene ciljne grupe o kojim mi ovde sada pričamo. To jesu neki isti ljudi, u stvari nisu isti ljudi, ali su iste metodologije. Isti su načini, samo su sada promenjena imana, nije UDBA nego BIA, tako da komotno možemo reći da je metodološki gledano sve ostalo u Srbiji isto. Naravno za korak-dva bolje, možda lepše živimo ili je možda došlo do nekih sitnijih kozmetičkih promena, ali mislim da oni koji su tada imali razloga da izađu na ulice, mogu komotno i sada – rekao je Saša Dujin.
LJ.M.
