(Ilustracija: pexels.com)Dok su u opštini Novi Bečej danas uručeni ugovori građanima koji su ostvarili pravo na subvencije za unapređenje energetske efikasnosti svojih domaćinstava, opština Bečej još uvek nije raspisala javne pozive za građane – za prošlu godinu.
Bečej „kaska“ za kalendarom
Iako je Skupština opštine krajem novembra prošle godine usvojila novi Pravilnik o sufinansiranju mera energetske sanacije i obezbedila 5 miliona dinara – uz dodatnih 5 miliona od resornog ministarstva – javni pozivi za građane za 2025. godinu nisu objavljeni.
Opštinsko veće opštine Bečej je 28. januara ove godine donelo odluku o raspisivanju javnog poziva za učešće direktnih korisnika (preduzeća) u sprovođenju mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, a poziv je objavljen 30. januara.
To znači da će nakon okončanja postupka prijavljivanja i izbora privrednih subjekata, moći biti raspisani pozivi za građane.
Ovo nije prvi put da lokalna administracija „kaska“ za kalendarom. Poslednji konkursi objavljeni su krajem marta 2025. godine, ali su se oni odnosili na sredstva namenjena za 2024. godinu, dok su građani rezultate čekali do avgusta.
Brzopotezni konkursi
Prethodni ciklus konkursa, za koji je bilo obezbeđeno 20 miliona dinara, ostao je upamćen po kontroverznom sprovođenju. Javni pozivi raspisani su 7. aprila, ali su istog dana i obustavljeni. Opštinsko obrazloženje glasilo je da su sredstva utrošena zbog velikog broja pristiglih prijava.
Ako je prijem zahteva obustavljen čim je „potrošen“ raspoloživi iznos, ostaje nejasno kako je ispod crte ostalo čak 94 prijava – skoro toliko koliko se i sufinansiralo.
To bi trebalo da znači da je prijem zahteva obustavljen čim je „potrošen“ raspoloživi iznos. Nejasno je kako je u tom slučaju ispod crte ostalo 94 prijave, skoro toliko koliko se i sufinansiralo.
Socijalna nesrazmera
Analiza rezultata iz avgusta prošle godine otkriva poražavajuću statistiku kada je reč o podršci najugroženijima. Od 103 dobitnika subvencije, čak 98 pripada kategoriji „neugroženih“, dok je pravo ostvarilo svega petoro građana sa statusom energetski ugroženog kupca.
Netransparentnost procesa dodatno je produbljena činjenicom da u javnim pozivima nije precizirano koliko se novca izdvaja za ugrožene, a koliko za ostale kategorije, te da u konačnim rezultatima nedostaje podatak o ukupnom broju prijavljenih u obe kategorije.
Tako je onemogućen uvid u to koliki je procenat ugroženih građana imao stvarnu šansu da dobije mogućnost da zameni prozore, vrata, unapredi grejanje ili izoluje kuću.
K.D.F.
