trg_fontane
Prošlog četvrtka parlament Srbije usvojio je izmene Zakona o radu i izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju uprkos protestima sindikata i protivljenja opozicije.
Izmene ovih zakona bile su aktuelna tema proteklih nedelja i mogla su se čuti oprečna mišljenja o njihovom doprinosu boljem položaju i pravima zaposlenih, ali i poslodavaca, kao i opštem stanju u državi.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je jedini motiv donošenja novih, kako je rekao, reformskih zakona, da Srbija bude bolja i uređenija država i da se za nekoliko godina u njoj bolje živi. On je rekao da će, zahvaljujući novim zakonima, Srbija imati fleksibilnije tržište rada, što je zemlji potrebno s obzirom na broj nezaposlenih, njih oko 700.000, koji su, kako je rekao, „izgubili svaku želju da traže posao“.
Ministar rada Aleksandar Vulin, čiju su smenu sa mesta ministra početkom nedelje tražile dve najveće sindikalne organizacije, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati (UGS) „Nezavisnost“ zbog načina njegovog angažovanja u izmenama Zakona o radu, smatra da će novim odredbama zakona radnici biti bolje zaštićeni, u čemu će aktivniju ulogu nego do sada imati inspekcija, te da će se primenom zakona smanjiti mnoge zloupotrebe. On je rekao da je Vlada sve radila sa idejom da se dođe do kompromisa kako bi se uspostavila neophodna ravnoteža između sveta rada i sveta kapitala i da očekuje da će se primenom zakona „poboljšati uslovi poslovanja i otvaranja novih radnih mesta i prebacivanja rada iz crne u formalnu zonu“. Vulin je istakao da je predlog zakona većim delom usklađen između socijalnih partnera, sindikata i poslodavaca, a da je u onim odredbama koje su sindikati odbili, Vlada uvela optimalna rešenja, a dodao je i da „nismo pristali na zahteve poslodavaca o ukidanju minulog rada i proširenog dejstva kolektivnog ugovora“.
I Fiskalni savet Srbije je podržao predložene izmene Zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju i ocenio da je cilj izmena „ublažavanje uticaja institucionalnih ograničenja na funkcionisanje tržišta rada i omogućavaju fleskibilnost tržišta rada i podsticanje formalnog zapošljavanja“. Pozitivnim je ocenio i to što se predviđa usklađivanje uslova za proširenje kolektivnog ugovora s evropskom praksom, čime se, kako se navodi u saopštenju, povećava pravna sigurnost i predvidivost uslova poslovanja i dodaje se da je liberalizacija radnog zakonodavstva jedan od preduslova za racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru u narednom periodu.
Međutim, predstavnici sindikata se ne slažu sa ovakvim ocenama i svoje nezadovoljstvo su iskazali nizom protesta, od kojih je glavni masovni protest bio održan 17. jula ispred Skupštine Srbije kada je parlament trebao da usvoji izmene Zakona o radu i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Predstavnici sindikata su tokom skupa predali i zahtev predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da ne potpiše izmene zakona jer su to „antinarodni i antiradnički zakoni“ i neće doneti nova radna mesta.
Bečejski sindikati
Protestnom skupu prisustvovali su i sindikati i radnici iz Bečeja, zajedno sa predstavnicom bečejskog Saveza samostalnih sindikata Ankom Stanivuk. Ona je izjavila da vlast okrivljuje sindikate da napuštaju razgovore, a zapravo socijalnog dijaloga nije ni bilo. Ona je rekla da razume potrebu za reformama, ali ne preko leđa radnika, „Mi radnici nismo krivi za loše stanje. Ko je prodao preduzeća? Direktori i tajkuni koji su finansirali svaku vlast! Svi su koristili sindikat kada im je trebalo pred izbore.“
Izmene Zakona o radu kritikovala je i opozicija, navodeći da on neće povećati zaposlenost, niti nove investicije, a šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović je rekao da se predloženim merama „jača jedan odsto ljudi koji će sa radnicima moći da rade kako god hoće“ i da se uvodi princip jeftine radne snage.
On je izrazio zadovoljstvo što je vladajuća koalicija usvojila tekst amandmana kojim će biti onemogućeno da poslodavac otpusti trudnicu ili porodilju, čak i ako je na održavanju trudnoće.
Za izmene Zakona o radu glasalo je 190 poslanika i on je već narednog dana (18. jul) stupio na snagu, a isti broj poslanika je podržao i izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Da li je bilo pregovora?
Nekoliko dana pre protestnog skupa u Beogradu, predsednica bečejskog Saveza samostalnih sindikata Anka Stanivuk je izjavila da pravih pregovora i dogovora nije ni bilo, a da je suština problema bio prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i određivanje minimalne cene rada.
„Gospodin Vučić kaže, ’da biće prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, dogovorili smo se’, on ode, dođu pregovori i od toga nema ništa. Kažu, prošireno dejstvo traže sindikati. Šta znači prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? To znači da se kolektivni ugovor u određenoj grani odnosi na sve firme i zaposlene, to je prošireno dejstvo, a onda kolektivni ugovor u preduzeću može da utvrdi samo veća prava od tog kolektivnog ugovora koji je na nivou republike i da se odnosi na sve poslodavce. Po čemu je ovaj dosadašnji Zakon o radu bio prepreka za nova radna mesta, za investicije? Nije bio prepreka. Ništa se bolje neće dobiti ovim zakonom o radu, dobiće poslodavci, oni će moći lakše da otpuštaju radnike, da vama na ugovoru o radu ne mora da piše koja su vaša prava i šta će se ostvariti, nego će se pozvati samo na svoj akt. Suština problema je bilo prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i određivanje minimalne cene rada, a mi imamo najmanje zarade u Evropi. Nemanjem kolektivnih ugovora, nemanjem proširenog dejstva kolektivnog ugovora praktično se sužava mogućnost i nestaje socijalni dijalog, a to je osnova demokratije. Time se na isti način gubi velika uloga sindikata koja je upravo kroz kolektivne ugovore u preduzećima, i onda poslodavcu ostaje mogućnost da sve u preduzeću prema radnicima utvrđuje pravilnikom o radu koji je isključivo akt poslodavca a ne kolektivnim ugovorom koji je akt dve strane, poslodavca i sindikata“, izjavila je Stanivuk.
Pravo na naknadu
Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.
Predviđa se i da poslodavac pre otkaza mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neko drugo radno mesto u preduzeću. Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad. Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto, kao do sada, godinu dana, a može da se produži i do tri godine.
Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom. Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.
Ubuduće će zaposleni imati manji broj dana plaćenog odsustva – umesto sedam, sada će dobijati pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihovu smrt, a za dobrovoljno davanje krvi dva slobodna dana.
Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada, na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Tokom prinudnog odmora zaposleni će imati pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada, na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Izmenama zakona zaposleni pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već posle mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.
Kada je reč o izmenama Zakona o PIO, one predviđaju, pored ostalog, da se od januara 2015. na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, kako bi 2032. ona bila 65 godina i izjednačila se sa uslovima za muškarce. Minimalan staž je 15 godina.
Prevremenu starosnu penziju mogu da koriste svi koji imaju 40 godina staža, od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina i žene sa 59,6 godina.
Za nedostajuće godine života plaćaju se penali 0,34 odsto mesečno. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4 odsto.
Otpremnina zbog odlaska u penziju iznosiće dve prosečne plate zaposlenog, a ne tri, kao do sada.
Žena koja je rodila jedno dete ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a sa dvoje dece na godinu dana, dok će žena koja je rodila troje i više dece, imati pravo na dodatni staž od dve godine.
LJ.M.
Ko i u čije ime govori?
U vezi sa izmenama Zakona o radu i izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, „oglasili su se i članovi sindikata JP Komunalac“, piše u saopštenju koji je medijima poslao pomoćnik predsednika opštine za odnose sa javnošću Slobodan Malešev. Doduše, iz teksta koji je pomoćnik predsednika opštine poslao medijima, ne stiče se utisak da su se „oglasili članovi sindikata Komunalca“, već samo njihov predsednik Zoltan Feješ. Naime, u tekstu iz opštine između ostalog piše: „Usvajanjem izmena ovog zakona najzad će doći vreme da se žito odvoji od kukolja. JP Komunalac već izvesno vreme ima problem. Poslujemo na tržišnim principima, posla imamo, ali ne i dovoljan broj ljudi. Prema aktuelnom zakonu ne možemo ni da ih zaposlimo. U JP Komunalac u poslednje četiri godine nijedan sindikaln funkcioner nje koristio beneficije koje mu pripadaju, kao što su dodatak na platu, slobodni sati, službeni auto… za razliku od mnogih drugih u nekim drugim firmama i preduzećima. Pošto predložene izmene Zakona o radu predviđaju smanjenje i ukidanje pojedinih beneficija, jasno je zašto čelnici mnogih sindikata u Srbiji dižu bunu, obmanjujući svoje članove rekao je Zoltan Feješ, predsednik sindikata JP Komunalac“, piše u tekstu koji je upućen medijima iz lokalne samouprave.
R.M.
