trg_fontane
U Bečeju u martu mesecu u programu „Inicijativa za inkluziju“ trebalo bi da bude zaposleno 20 osoba iz marginalizovane grupe stanovništva na primarnoj i sekundarnoj selekciji otpada na gradskom smetlištu „Botra“. Reč je o građanima romske nacionalnosti, 15 njih treba da bude zaposleno na selekciji komunalnog otpada, a pet osoba će pokušati da motiviše tu nacionalnu zajednicu da se uključi u projekat.
Vodiće se računa i o tome da građani romske nacionalnosti, ukoliko to prethodno nisu učinili, završe osnovnu školu za odrasle „Druga šansa“ koja već nekoliko godina funkcioniše u školi „Sever Đurkić“, saopštili su novinarima predstavnici lokalne samouprave, član Opštinskog veća zadužen za oblasti privrede i zaštite životne sredine Dragan Kovačev i pomoćnica predsednika opštine i koordinatorka projekta Daniela Doroslovački, kao i predstavnici partnera opštine u programu, direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović, direktor komunalnog preduzeća „Potisje“ Zoltan Feješ i u ime Humanitarnog udruženja „Đina“ Dobrila Đin, koja je istovremeno i koordinatorka za romska pitanja opštine Bečej.
Projekat „Inicijativa za inkluziju“ ostvaruje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u saradnji sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GIZ) koja obezbeđuje 200.000 evra. Udeo lokalne samouprave je oko 6 miliona dinara (nakon okončanja jednogodišnjeg projekta opštini će biti vraćeno dva miliona), a bečejsko komunalno preduzeće „Po-tisje“ u projektu učestvuje takođe sa 6 miliona dinara.
Dvadeset građana koji će biti zaposleni u okviru projekta godinu dana, radiće po ugovoru o delu, bruto mesečni iznos (sa pripadajućim dažbinama) za jednu osobu trebalo bi da bude 250 evra – manje od „minimalca“ – a taj deo troškova plaća lokalna samouprava. Novinarima nije precizno odgovoreno na pitanje o tome koliko časova dnevno će raditi angažovane osobe.
Procenjeno je da će angažovani ljudi početi da rade na smetlištu u martu mesecu, nakon obuke u „Potis-ju“.
Za novac koji je obezbedio donator za realizaciju projekta biće kupljena mehanizacija – kamion i viljuškar – čiji će korisnik biti „Potisje“, a ta firma će svoj udeo uložiti u pokrivanje platoa za sekundarnu separaciju, električni priključak i za kupovinu kontejnera za razdvajanje sirovina.
|
Da ranjive kategorije ne ostanu na marginama Prilikom koncipiranja aktivnih programa ili aktivnih mera zapošljavanja, „neophodno je voditi računa da se naprave programi koji su namenjeni, odnosno zamišljeni da podstiču zapošljavanje, ne dovedu do toga da ranjive kategorije ostanu na marginama. Na primer, ovo može da se desi kada određene ranjive kategorije identifikuju samo sa jednim programom/merom, posebno ukoliko se podrška pri zapošljavanju usmeri na slabo plaćene poslove koji zahtevaju niskokvalifikovanu radnu snagu“, piše u priručniku „Programi i mere aktivne politike zapošljavanja za teže zapošljiva lica“ koji je pripremljen u okviru projekta IPA 2012 „Tehnička pomoć za upravljanje direktnim grantom u oblasti politike zapošljavanja“. |
Humanitarno udruženje „Đina“ – čiji je cilj inkluzija svih marginalizovanih grupa, a u opisu privredne delatnosti udruženja piše: skupljanje otpada koji nije opasan – trebalo bi da utiče na građane romske nacionalnosti da učestvuju u projektu kao motivatori ili kao radnici na smetlištu.
U programu „Inicijativa za inkluziju“ čiji je cilj da omogući zapošljavanje povratnika, odnosno tražilaca azila, potencijalnih tražilaca azila, Roma i pripadnika drugih marginalizovanih i ugroženih društvenih grupa na lokalu, osim Bečeja učestvuju još 5 opština iz Srbije. Ukupna vrednost projekta je 1,2 miliona evra za opštine, a vrednost svakog pojedinačnog projekta je 200.000 evra.
Postoji velika verovatnoća da će projekat GIZ-a biti održiv i nakon godinu dana i da će ljudi koji će biti zaposleni na selekciji otpada, i dalje ostati angažovani na tom poslu.
Partneri u projektu, odgovarajući na pitanja novinara o tome zašto je projekat – rad na smetlištu (slabo plaćen posao koji zahteva niskokvalifikovanu radnu snagu) – fokusiran isključivo na romsku zajednicu, a ne i na ostale marginalizovane i ranjive grupe stanovništva, istakli su da uprkos tome što na teritoriji opštine Bečej ne postoje precizni podaci o broju raznih marginalizovanih grupacija stanovništva, među njima su najbrojniji građani romske nacionalnosti, pre svega sudeći po tome da su u najvećem broju korisnici socijalne pomoći. U razgovoru sa novinarima istaknut je i problem nepostojanja baze podataka o marginalizovanim i ranjivim kategorijama stanovništva, mada je direktorka Centra za socijalni rad istakla da bi situaciju trebalo da popravi najavljena izrada socijalnih karata. S druge strane, koordinatorka opštine za romska pitanja nije uspela da kaže ni približni broj nezaposlenih građana romske nacionalnosti na teritoriji opštine Bečej.
K.D.F.
