trg_fontane
Iz drvoreda hrastova na ulazu u Bačko Petrovo Selo iz pravca Bečeja koji je među najznačajnijim očuvanim drvoredima tog tipa u Srbiji upravo se po nalogu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode pokrajine, po programu održavanja drvoreda otklanjaju suvi hrastovi u režiji upravljača, Javnog preduzeća Komunalac.
Na društvenoj mreži Fejsbuk neki od građana tvrde da pojedini građani iz sela odnose isečeno drvo, da se seče i zdravo stablo itd.
Direktor Komunalca Željko Plavšić odgovarajući na pitanje novinara Bečejskog mozaika o tome zašto se seku hrastovi, ko nosi i da li nosi, to jest ko dobija drvo za ogrev, rekao je da je reč je o 6 hrastova koji treba da se izvade, a isečena drva Komunalac daje Centru za socijalni rad, koji to raspoređuje korisnicima kojima je potrebno ogrevno drvo. Direktor Komunalca je istakao da se trula stabla ostavljaju na terenu, na licu mesta, a to može da uzme ko želi. Inače, polovina stabala je trulo, kazao je Plavšić.
Direktorka Centra za socijalni rad Ivona Božović je rekla da Komunalac isečeno drvo ustupa Centru, a onda ta ustanova po svojoj listi prioriteta raspoređuje kao ogrevno drvo ugroženim građanima. Isto se postupa i sa granama platana koje Komunalac prilikom uređivanja drvoreda odseče.
Plavšić je istakao da je u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode planirano da na mesto izvađenih hrastova lužnjaka na putu ka Petrovom Selu naredne godine posade novi hrastovi, koji potom, kako bi opstali, zahtevaju obiman posao, naime, dve-tri godine moraju da se zalivaju.
Javno preduzeće Komunalac je u oktobru 2017. godine započelo održavanje drvoreda, jer je to bilo neophodno prema mišljenju stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji obavljaju nadzor nad ovim značajnom spomeniku prirode.
Drvored hrastova spada među najznačajnije očuvane drvorede tog tipa u Republici Srbiji i star je oko 150 godina. Sađen je sredinom 19. veka. Sastoji se iz 86 stabala za koje je 2015. godine Zavod napravio studiju, kada je svako stablo snimljeno i detaljno napisano šta treba da s tim drvoredom radi budući upravljač. Tada se znalo da će budući upravljač biti Komunalac, a pre toga je bio Vojvodinaput – Bačkaput.
„Izrađena je studija zaštite prirode i na osnovu nje smo tražili i dobili uslove zaštite prirode. U toj studiji je navedeno da moramo da odsečemo devet stabala koja su se osušila, a na preostalim treba da saniramo krošnje, odnosno da odsečemo suve grane. U pitanju je spomenik prirode treće kategorije i bitno je reći da je on stavljen pod zaštitu 1975. godine. Od tada nikada ovako i u ovolikom obimu nije rađena sanacija krošnji i drvoreda. Mi smo već odsekli tih devet stabala, a sa ostatkom posla, odnosno sanacijom, smo došli na pola puta“, rekao je Plavšić u oktobru 2017. godine.
Svake godine inspektor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode obiđe teren i tada se dogovori šta će se te godine raditi.
K.D.F.
