Umrla je Biljana Kovačević Vučo: Borba za ljude

Biljana Kovačević Vučo otišla je u utorak 20. aprila posle duge i teške bolesti.

Nema više čoveka koji je svoj život posvetio borbi za ljudska prava koja se u ovoj zemlji najmanje poštuju i svakodnevno se krše.
Nema više čoveka koji je uvek hteo, smeo i želeo da govori o stvarima koje nisu bile milozvučne ni prošlim, ni za sadašnjim predstavnicima vlasti. O onoj drugoj Srbiji po kojoj su Srbi narod bezgrešan i nebeski da ne govorimo.
Biljana Kovačević Vučo rođena je 1952. godine u Beogradu. Školovala se u Skoplju i Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1977. godine i položila pravosudni ispit.
Od 1978. do 1988. godine radila je  u Privrednom sudu u Beogradu, a potom je bila viša savetnica u Vrhovnom sudu (1988-1996).
Bila je osnivačica Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu i šefica SOS linije za pravnu pomoć žrtvama političke, etničke i diskriminacije na ra-du (1992-1995), osnivačica, generalna sekretarka i šefica kancelarije za pravnu pomoć Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji (1994-1997), predsednica Izvršnog odbora Centra za tranziciju ka demokratiji (1997) i osnivačica i predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM (od 1997).
Radila je na predlogu Zakona o amnestiji i autorka je više desetina stručnih publikacija i članaka iz oblasti zaštite ljudskih prava.
Bila je članica reformista Ante Markovića, a kasnije Građanskog saveza Srbije, koji je napustila 1996, kada je došlo do rascepa u stranci. Od aprila 2007. godine bila je članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije.
Od 1996. godine bavila se advokaturom u Beogradu, u advokatskoj kancelariji specijalizovanoj za krivično pravo i slučajeve kršenja ljudskih prava. Zastupala je žrtve kršenja ljudskih prava pred Komitetom UN za ljudska prava i Evropskim sudom za ljudska prava. Bila je zastupnica novinara Željka Bodrožića u jedinom slučaju koji je protiv Srbije dobijen pred Komitetom UN za ljudska prava. Bila je članica tima eksperata i advokata YUCOM-a koji su dobili dva slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Majka je Novaka i Srđana.
Bila je osoba koja je verovala da se vredi boriti za istinu, za ljude i protiv zla.
Zbog toga je nazivana svakakvim imenima.
„Mi koji smo bili protiv rata, optuženi smo da smo protiv srpskog naroda. A to Srbin i nesrbin u političkom smislu ama baš ništa ne znači. Postoje samo građani određene države, recimo Srbije, koji se bore za bolji život. I to je suština svega“, rekla je Biljana Kovačević Vučo.

A govorila je i o nezavisnosti i o čoporu. „Nažalost, ono što se u društvu u kojem živimo nikada ne prašta jeste upravo nezavisnost. I to nezavisnost i od vladajućih, i od bivših, od partija i strančica. Minorne duše mogu da budu jake samo ako su u čoporu, poduprte od nekog. Sami za sebe su nule.“
Građani dobre Srbije veruju u ono što je Biljana Kovačević Vučo radila. I nastaviće njen posao.

Kristina Demeter Filipčev